Matične ćelije za sigurnu budućnost

Matične ćelije su obeležile poslednju deceniju medicine na dva načina: kao nada za izlečenje više od 100 vrsta oboljenja ali i kao jabuka razdora između naučnika i moralista koji se protive ovakvoj vrsti terapije. Po svemu sudeći, nada u njihovu uspešnost preovladava i predviđa se da će u budućnosti one postati ravnopravni učesnici u izlečenju uz savremenu farmakoterapiju i hirurške intervencije.

Piše: Staša Rosić, B92

Podeli

Matična ćelija (poznata i kao stem ćelija) je osnovna jedinica ljudskog organizma i iz nje u toku razvoja u prenatalnom periodu nastaju sva ostala tkiva i organi. Po rođenju, u čovekovom organizmu ostaje određen broj matičnih ćelija koje služe za regeneraciju tkiva i organa tokom života.

Naučnici su njihov značaj spoznali po prvi put 1939. godine kada su se ustanovili „moći“ koje poseduje krv iz pupčanika (pupčane vrpce), ali se one mogu dobiti i iz placente, koštane srži i periferne krvi.

„Matične ćelije su se prvo koristile za bolesti krvi imunološke bolesti, neke bolesti metabolizma, a sad kako se razvila regenerativna medicina koriste se za reparacije različitih organa i sa njima se počinju lečiti mnoge ozbiljne bolesti“, objašnjava dr Mima Fazlagić ginekolog i stručna saradnica banke matičnih ćelija „Krio Sejv“.

Ključ je u takozvanoj diferencijaciji ćelija odnosno procesu u kom od matične ćelije nastaju gradivne jedinice jetre, pankreasa, krvnih sudova rožnjače...

Danas je moguće dobiti recimo nervnu ćeliju od ćelija kože. Dr Miodrag Stojković, najpoznatiji srpski genetičar kaže da je „Sveti gral“ regenerativne medicine pronalaženje recepture pomoću koje će matična ćelija postati bilo koja druga.

„Mi imamo nekoliko protokola koji nam omogućavaju da dobijemo nervne ćelije, krvne ćelije, ćelije srčanog mišićnog tkiva ili krvnih sudova iz matičnih ćelija. Prilikom njihovog umnožavanja u laboratoriji mi čak možemo proizvesti prave krvne sudove u plastičnoj čaši“, objašnjava dr Stojković.

On podseća da je posle 12 godina upornog ispitivanja embrionalnih matičnih ćelija nedavno pomoću njih urađen prvi hirurški tretman paralizovanog pacijenta u Sjedinjenim Američkim Državama i to u okviru odobrenog kliničkog ispitivanja.

Istraživanja ovog tipa se u nekim zemljama (Indija, Kina, Koreja) neozbiljno sprovode, pa klinička primena ima čak fatalne posledice.

„U svetu se trenutno obavlja oko 2.700 kliničkih studija o primeni embrionalnih matičnih ćelija bez ikakve kontrole. Nedavno je u Izraelu izvršena transplantacija doslovno ubrizgavanjem čistog embrionalnog tkiva u kičmenu moždinu jednog dečaka, što je naravno rezultiralo pojavom tumora na tom mestu i smrću pacijenta. Moć matičnih ćelija jeste velika, ali u veoma kontrolisanim uslovima“, objašnjava dr Stojković.

Moć matičnih ćelija

Trenutno se u istraživačkim centrima u Evropi radi na mogućnosti lečenja dijabetesa, bolesti srca i terapiji očnih bolesti.

Dr Majlinda Lako profesor nauke o stem ćelijama na Njukasl univerzitetu u Velikoj Britaniji već godinama radi na izučavanju efekata lečenja matičnim ćelijama u slučaju oštećenja oka.

„Mnogo ljudi pati od katarakte i glaukoma, bolesti koje se manifestuju gubljenjem prozirnosti rožnjače (prednjeg dela oka). Takođe u slučaju fizičkih oštećenja usled dospevanja hemikalija u oko, rožnjača iako fizički funkcionalna, gubi sposobnost da filtrira svetlost. Poslednjih godina bavimo se ispitivanjem delovanja matičnih ćelija upravo u takvim slučajevima, kada je oštećenje prisutno samo na jednom oku. Tada koristimo matične ćelije iz zdravog oka, razmnožavamo ih u laboratoriji i zatim transplantujemo pacijentu. Do sada smo izveli i klinička ispitivanja na osam ljudi sa stoprocentnom uspešnošću, a u planu je i drugi krug testiranja na 24 osobe“, objašnjava dr Lako i nada se da će u budućnosti moći da razvije protokol koji će omogućiti rutinsko lečenje pacijenata tom metodom.

Dr Miodrag Stojković je sarađivao sa dr Lako na Univerzitetu u Njukaslu, a bliže radio na matičnim ćelijama kao zamenik direktora Laboratorije za ćelijsko reprogramiranje u istraživačkom centru „Princ Felipe“ u Valensiji (Španija).

On smatra da moć matičnih ćelija nije neograničena, ali da postižu izuzetan uspeh ukoliko je reč o strogo kontrolisanoj primeni.

„Uspeh lečenja zavisi od tipa bolesti od koje boluje neko i od tipa matičnih ćelija koje se koriste. Kad smo imali pokušaje lečenja povređene kičmene moždine pacova na institutu u Valensiji uspešnost je iznosila i do 80 odsto i toliko životinja je uspelo da prohoda. Uspešnost kod lečenja posledica srčanog udara, odnosno nekrotičnog tkiva ili slabosti srčanog mišića je takođe jako velika, kao i kvalitet i dužina života pacijenata kod kojih je obavljena transplantacija matičnih ćelija“, smatra dr Stojković.

Istraživanja i primena u Srbiji

U Srbiji je regenerativna medicina zaživela devedesetih godina prošlog veka. Prema rečima dr Branke Vasiljević direktorke Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, cilj budućih programa biće komercijalizacija dosadašnjih otkrića.

„Naučna zajednica je vrlo motivisana dosadašnjim uspesima, ali mnogo kritikovana u javnosti. Naravno da se dešavaju propusti i da treba biti oprezan, ali je veoma važno da se na pravi način razume značaj matičnih ćelija u terapiji raznih vrsta bolesti, kao i da se omogući adekvatna zakonska regulativa koja će ovakva ispitivanja učiniti komercijalnim“, nada se dr Vasiljević.

Na nedavno objavljeni konkurs Ministarstva nauke Srbije prijavljen je i projekat koji podrazumeva otvaranje Instituta za istraživanje matičnih ćelija i njihove primene u okviru Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, a rezultati će biti poznati do decembra ove godine.

„Vreme otvaranja instituta zavisi samo od Ministarstva nauke, jer oni odlučuju u decembru koji projekat će dobiti novac. Ako to bude projekat za otvaranje Instituta za istraživanje i primenu matičnih ćelija, ništa nam ne stoji na putu da se taj institut otvori i da se uposle mladi ljudi koji će moći da pomognu da tu matičnu ćeliju konačno dovedemo do bolesničkog kreveta“, optimističan je dr Stojković.

Time bi se Srbija priključila velikom broju svetskih instituta i dala svoj doprinos otkrićima na polju regenerativne medicine.

Kada je reč o primeni, u Srbiji je prošle godine prvi put obavljena uspešna transplantacija donatorskih matičnih ćelija zaduženih za građenje krvnih zrnaca (hematopoezu).

Banke matičnih ćelija

U svetu odavno postoji mogućnost (ponegde i obaveza) da ljudi čuvaju matične ćelije u privatnim ili javnim bankama i koriste ih u slučaju bolesti.

Ćelije se izdvajaju prilikom rođenja iz krvi pupčanika što je potpuno bezbedan i bezopasan postupak. U 95 odsto slučajeva moguće je iz krvi pupčane vrpce dobiti oko 100 ml čistih matičnih ćelija, što je dovoljna količina za sigurnu budućnost.

Prema rečima dr Kolina Mekdakina profesora regenerativne medicine i predsenika Instituta za istraživanje ćelijske terapije u Lionu (Francuska), jedan od 435 ljudi oboli od nekog oboljenja koje se može tretirati sopstvenim matičnim ćelijama, dok je šansa da će čoveku zatrebati terapija donatorskim matičnim ćelijama, jedan naspram četristo.

„U privatnim bankama do sada je svoje matične ćelije sačuvalo oko milion ljudi širom sveta, ali je taj broj mali s obzirom na ukupan broj ljudi na svetu. Naročito je važno znati da se čuvanjem stem ćelija osigurava sopstvena budućnost, ali i pomaže drugim ljudima, jer vaše matične ćelije iz javnih banki mogu spasiti nečiji život“, objašnjava dr Mekdakin.

Dr Mima Fazlagić stručni saradnik najveće evropske banke matičnih ćelija „Krio Sejv“ kaže da u Srbiji trenutno posluje pet stranih kompanija koje se bave čuvanjem matičnih ćelija.

„U planu je da se u narednom periodu otvori javna banka matičnih ćelija koja će biti besplatna za sve građane, ali će se uzorcima služiti svi kojima je potrebna transplantacija. U privatnim bankama ljudi plaćaju deponovanje matičnih ćelija, ali ih koriste samo za sebe i najbliže članove porodice. „Krio Sejv“ je najveća evropska banka koja je i prva započela sa radom u Srbiji. Čuvanje košta 1.780 evra za dvadeset godina“, objašnjava dr Fazlagić i kaže da je oko 2.000 građana Srbije već sačuvalo matične ćelije u toj banci, ali ih do sada (srećom) ni jedan od klijenata nije potraživao.

Centralna laboratorija „Krio Sejva“ nalazi se u Belgiji i njihovim klijentima uzorci su dostupni 48 sati od trenutka potraživanja. Ovlašćeni zastupnik za tu kompaniju u Srbiji je firma „Lajf R.F.“ iz Beograda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.