Vakcina ili grip?

Vakcina protiv gripa često nas štiti od dobijanja gripa - ne pruža uvek 100% zaštitu već se to u glavnom kreće od 70 do 90% kod zdravih ljudi mlađih od 65 godina što je dovoljan procenat te se sasvim isplati primiti je.

Piše: dr Momir Pantelić

Podeli

Vakcina se prima jednom godišnje, najbolje u toku oktobra ili novembra meseca i uvek u konsultaciji sa lekarom a nikada na svoju ruku.

Postavlja se pitanje ko su osobe koje obavezno treba da se vakcinišu?

Vakcinišite se protiv gripa ako spadate u neku od ili više ovih kategorija:

· Ako imate 50 ili više godina

· Ako imate oslabljen imunitet što može biti zbog neke skoro preležane bolesti, zbog lekova koje koristite, zbog HIV-a ili drugih razloga

· Ako bolujete od neke hronične bolesti kao što su srčana oboljenja, astma, dijabetes i slično

· Ako ste trudni (samo inaktivisane vakcine!)

· Ako ste zdravstveni radnik ili neko ko radi sa decom ili živi sa i/ili se brine o osobama sa povećanim rizikom od oboljevanja

· Ako želite da smanjite svoje šanse za izostankom sa posla zbog gripa

Vakcinacija se takođe preporučuje i uzrastu od 6 meseci do 19 godina; ukoliko je dete mlađe od 9 godina i prvi put se vakciniše, potrebno je da primi 2 doze vakcine – ovo je zbog toga što deca ne razvijaju dovoljan broj antitela na virus pri prvom davanju vakcine.

Vakcinu ne bi trebalo da primite ako ste:

· Imali alergijsku reakciju na vakcinu u prošlosti

· Alergični na kokošija jaja

· Razvili Gullian-Barre sindrom u toku 6 nedelja od primanja prethodne vakcine protiv gripa jer ste u povećanom riziku da ga razvijete ponovo

· Trenutno bolesni i imate povišenu telesnu temperaturu – sačekajte da se oporavite i da se tegobe povuku pre nego što primite vakcinu

Vakcina protiv gripa je manje efikasna kada u njenoj pripremi za novu sezonu nije u potpunosti pogođen tip virusa koji cirkuliše u populaciji što se ponekad dešava.

Vakcina pruža manju zaštitu osobama koje su starije od 65 godina jer ti ljudi prirodno proizvode manji broj antitela u odgovoru na virus; ipak bolje je primiti je nego ne a ono što je još važnije, vakcinacijom se umanjuje rizik od komplikacija izazvanih gripom, naročito upale pluća, moždanih i srčanih udara i smrti.

Vakcina je takođe manje korisna kod ljudi sa kompromitovanim imunim odgovorom.

Vakcina protiv gripa postoji u dva oblika:

· Inaktivisana (mrtva) ili trivalentna vakcina (TIV) koja se daje kao injekcija i sadrži tri najčešća tipa virusa

· Atenuisana (živa ali oslabljena) vakcina (LAIV) koja se daje u obliku spreja za nos

TIV funkcioniše tako što u krvotok ubacuje delove tri tipa virsua gripa koje telo koristi da stvori odbrambena antitela dok LAIV radi tako što u organizam ubacuje iste te viruse ali genetski modifikovane tako da su oslabljeni i minimizuju simptome bolesti a stimulišu stvaranje antitela koja nas štite.

LAIV se ne preporučuje osobama mlađim od 2 godine ili starijim od 50 a može u izvesnoj meri imati veću efikasnost među decom starijom od 2 godine.

Koja mogu biti neželjena dejstva vakcine protiv gripa?

Inaktivisana (mrtva) vakcina može izazvati sledeća neželjena dejstva:

· Blagi bol, crvenilo i otok na mestu davanja vaccine

· Bolove u mišićima i kostima

· Povišenu temperaturu

Ako se nešto od ovih simptoma i pojavi, oni obično nastaju ubrzo nakon vakcinacije i traju dan ili dva nakon čega se povlače.

Atenuisana (živa) vakcina može ispoljiti neželjena dejstva koja u zavisnosti od uzrasta variraju od curenja nosa, kašlja i groznice preko glavobolje, bolova u mišićima i kostima do stomačnih tegoba sa povraćanjem, jezom i slabošću kao i bilo koju kombinaciju ovih tegoba. Ove reakcije nisu česte i najčešće se brzo povlače. Neke druge ozbiljnije reakcije kao što su alergijske reakcije i slična stanja su izuzetno retke pojave.

Zbog svega ovoga važno je konsutlovati se sa lekarom pre primanja vakcine i obavezno primiti istu u nekoj od zdravstvenih ustanova od strane profesionalnog osoblja.

Da li vakcina protiv sezonskog gripa štiti i od novog tipa H1N1 tj. “svinjskog” gripa?

Iako vakcina protiv sezonskog gripa sadrži tri različita tipa virusa od kojih je jedan i H1N1, to nije najnoviji H1N1 tip koji se pojavio s’proleća 2009 i poznatiji je pod nazivom “svinjski” grip. S’toga ova vakcina ne pruža zaštitu od svinjskog gripa.

Razvijena je posebna vakcina protiv ovog novog H1N1 tipa virusa gripa ali ona neće biti dostupna u isto vreme kada i vakcina protiv sezonskog gripa već nešto kasnije a populacije kojima se savetuje da se vakcinišu ostaju iste kao i kod sezonskog gripa.

Sa vakcinom ili bez nje, svi možemo primeniti nekoliko jednostavnih mera i na taj način se zaštititi od gripa i drugih infekcija. Treba upamtiti da je dobra higijena naše najbolje oružje protiv zaraznih bolesti.

· Temeljno i često perite ruke vodom i sapunom ili nekim od sredstava na bazi alkohola koja sadrže najmanje 60% alkohola

· Izbegavajte da dodirujete svoja usta, nos i oči kad god je to moguće

· Prekrivajte nos i usta maramicom kada kašljete i kijate

· Izbegavajte gužve i masovne skupove u periodu kada je sezona gripa na vrhuncu

· Hranite se što zdravije možete, pijte dovoljno tečnosti i ne nervirajte se

Saznajte više o vakcinaciji i epidemiji novog virusa gripa u našoj sekciji Vesti

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.