Stručnjaci o okidačima suicida i potencijalnim znacima upozorenja: "Ima ljudi kojima je teško"

Jutjuber je izvršio samoubistvo vešanjem. Kolega iz firme je zatekao telo Rašića bez znakova života.

Klinički psiholog Ljiljana Jagodić upozorila je da se ne postaje depresivan preko noći, da je to proces koji traje. Ona smatra da promene u ponašanju najčešće prethode suicidu, odnosno da se osoba jednostavno ponaša drugačije nego ranije. Na primer, čita tužne naslove, sluša tužnu muziku, ne izlazi, ne druži se. Napominje da okolina nekad to ne ume ili ne želi da prepozna jer im takve osobe postanu naporne.

"Ima i ljudi kojima je teško ali to ne pokazuju jer ih je sramota da o tome govore", rekla je ranije i istakla da su žene sklonije prikrivanju. I osmeh može da posluži da se sakrije realno psihičko stanje. Nažalost, stručnjaci ukazuju i na sledeće.

"Može li samoubistvo da se nasluti? Pitanje se krije u samom odgovoru. Da može da se prepozna da će doći do suicida, samoubistva se ne bi realizovala", objasnio je ranije za "Ženu" prim. dr Slobodan Jovičić, spec. psihijatar i naveo važan "izuzetak" od pravila:

"Takva mogućnost može jedino da se nasluti samo kod osoba koje imaju mentalne probleme, odnosno leče se od depresivnih psihotičnih poremećaja".

Doktor je istakao da bi svaki suicid mogla da najavi njegova verbalizacija, odnosno konkretna rečenica : "Oduzeću sebi život", ali da praksa ne potvrđuje da osobe koje je izgovaraju u izuzetno malom broju i izvrše suicid, a neretko ove reči koriste u manipulativne svrhe. Ono što kod osoba koje imaju mentalne poremećaje može da bude znak upozorenja jeste udaljenost, odsutnost, nezainteresovanost za okolinu, naveo je naš stručnjak.

"Kada živite dugo sa nekim, osetite da nešto nije u redu. Ta fraza 'nešto nije u redu' može da izrodi samoubistvo", poručuje.

Samoubistvo mogu da "najave" i određene halucinacije.

"Kada pacijent kaže da ima crne misli kojima ne može da se odupre i da ima plan kako će izvršiti samoubistvo, to stvara visoki suicidni rizik, zbog čega dolazi do hospitalizacije", istakao je dr Jovičić.

Da nema znaka upozorenja koji nužno prethodi svakom samoubistvu, rekla je i psiholog Sonja Baštanin.

"Ljudi koji su pokušali suicid obično kao obrazloženje navode sledeće: 'Nisam više mogao/la da izdržim pritisak' , 'Sve je postalo previše teško', 'Samo sam želeo/la da nestanem i da patnja prestane'. Uslovno rečeno, znak može da bude osećaj beznadežnost, iznenadne promene u ponašanju, povlačenje od ljudi, upozorenje o tome da život nema smisla, da se ne uživa u stvarima u kojima se ranije uživalo, osećaj da se osoba nalazi na mračnom mestu i da ne vidi načine kako da joj bude bolje, verovanje da nikada neće biti bolje, perzistentni problemi sa spavanjem, povišen osećaj anksioznosti ili agitiranosti, ulaženje u situacije koje su rizične po život bez razmišjanja o posledicama i povećana zloupotreba droge ili alkohola. Suicidu mogu da prethode i opraštanja od ljudi ili stvari koje poseduje. Obično je količina patnje tolika da to više nije moglo da se izdrži pa se planski oduzima život", objasnila je Sonja Baštanin.

Važno pitanje je i šta sve može da uzrokuje samoubistvo koje nije izazvano mentalnim poremećajima.

"Teška traumatična iskustva, gubitak drage osobe ili gubitak posla, nekada je uzrok i uzrast odnosno kriza srednjih godina kada se čovek pita: 'Imam posao, imam decu, ali čemu sve to?' Znate, čovek hoće sve da promisli, on stalno misli da je nešto tako. A suština života nije u načinu razmišljanja koji se razlikuje kod svake osobe. Ljudi se ubijaju jer polaze iz uma koji je i bogatstvo i trovač. Sumiraju utiske i kada podvuku crtu, izvrše suicid", rekao je dr Jovičić.

Prema rečima psihologa Sonje Baštanin, nekada se deluje po impulsu jer iza svega stoji velika patnja, koja je u jednom trenutku kulminirala: "Patnja je uvek bila tu, ali se nekada prepoznaje kao bes, tuga ili očajanje, osećanje krivice ili strah pa lakše promakne okolini, ali jedno je sigurno – bol je uvek bio prisutan".

Ono što svako od nas može da uradi kako bi pomagao drugima (na vreme) jeste da priča sa bliskim ljudima.

"Da priča i da ih čuje. Da ih pita kako su, ali da to ne bude iz kurtoazije. Volite ljude onako kako je to njima potrebno, a ne kako vi smatrate da treba", napomenula je Ljiljana Jagodić, dok psihijatar dodaje: "Živite u porodici, a ne na nekom drugom mestu. Budite svesni ljudi oko sebe. Kada ste odsutni, možda nećete videti nečiji smeh ili suze".

Psiholog Sonja Baštanin je preporučila: "Važno je da se ne bojimo da prekinemo ćutanje ako primetimo nešto uznemirujuće kod ukućana i ljudi oko sebe i da im pošaljemo poruku da smo tu i da je pomoć moguća i dostupna".

Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org.