"Psihološko vanredno stanje": Kako se Evropljani bore da očuvaju mentalno zdravlje u izolaciji

Italijani pevaju i dele recepte. U Francuskoj spas nalaze u humoru. U Španiji su stepeništa postala trake za trčanje, a nemački hakeri su zauzeti pravljenjem aplikacija za borbu protiv epidemije.

Dok je stotinama miliona Evropljana ograničeno ili potpuno onemogućeno kretanje, ljudi osmišljavaju načine da se zabave i da se izbore sa opasnostima na koje upozoravaju psiholozi.

U istraživanju sprovedenom tokom prve sedmice izolacije u Italiji, 93% ispitanika je reklo da je osetilo bar malu anksioznost, 42% je osetilo očigledan pad raspoloženja, a 28% je imalo problema sa spavanjem, navodi Beta.

Italijansko ministarstvo zdravlja, koje građanima pruža besplatno onlajn savetovanje, upozorilo je na "psihološko vanredno stanje", navodeći da ljude može "preplaviti strah od podmuklog virusa koji nam je zabranio da se grlimo i budemo jedni blizu drugih".

Oko 9.000 psihologa je uključeno u onlajn program koji nudi telefonske i video konsultacije radi borbe protiv posledica dnevnog izveštavanja o broju žrtava, ratobornih scena i mogućnosti lake zaraze ako ne ostanu kod kuće.

Određeni nivo zabrinutosti je normalan. Psihijatar Borvin Bandelov iz nemačkog grada Getingena kaže da su se ljudi razvili u društvena bića da bi preživeli, tako da je izolacija neprirodno stanje za većinu.

To znači da izolacija "može uzrokovati da se kod nekih razviju uslovi za patološki očaj", smatra Bandelov, ali dodaje da svest da su svi u istoj situaciji može znatno smanjiti dugoročne negativne efekte izolacije.

Nemci koji pate od anksioznosti ili paničnih napada pod naletom vesti o koronavirusu mogu da prate informativni servis "bez straha" (angstfrei.news), koji dva puta dnevno objavljuje kratki pregled vesti kako bi ti ljudi bili informisani, a da ne budu preplavljeni strašnim pričama.

Francuski psiholozi ističu da je važno da ljudi shvate da dele bol sa drugima, da nije u pitanju individualna i izolovana patnja, nego kolektivna patnja.

Sicily has figured out this whole self-isolation thing.#COVID19 #CoronavirusPandemic pic.twitter.com/93whPVtQcR

— John Nichols (@NicholsUprising) March 13, 2020

Španski klinički psiholog Albert Soler upozorava na opasnosti pokušaja da se ostane lažni optimista. "Kada su stvari loše, biti pod pritiskom da se ostane pozitivan može biti štetno. Pozitivizam na Instagramu je opasan i u najboljim vremenima, sada je još gore", kaže Soler.

Što se tiče praktičnih saveta, evropski psiholozi naglašavaju da treba održavati kontakte i biti zaokupljen i aktivan.

"Pasivnost nije od koristi. Pasivnost vas čini uznemirenim i povećava anksioznost", kaže psiholog iz Peruđe Rosela de Leonibus.

Profesor neuropsihologije iz Amsterdama Erik Šerder veruje da ova situacija može biti i prilika za vežbanje, posebno za one koji većinu dana sede,. "što je većina nas".

Belgijske vlasti savetovale su svoje građane da kuvaju, čitaju, rade u bašti i da uspostave rutinu, a ne da provode dane na društvenim mrežama.

Ipak, tenzije u kući su neizbežne, pa kada do toga dođe, predlaže se kratka samoizolacija, na primer u kupatilu.

Slušajući savete psihologa ili ih ignorišući, milioni ljudi širom Evrope smislili su slične strategije psihološke borbe.

Društvenima po prirodi, naviklima na život napolju, većini Španaca teško pada samoća i tišina. Terase su postale popularno mesto za rekreaciju, a mnogi trče uz i niz stepenice u zgradama. Stariji stanovnici su morali da nauče da koriste mobilne telefone da bi se čuli i videli sa svojim rođacima, navodi Beta.

Italijani, koji su među prvima iskusili život u svoja četiri zida, pozdravljali su svet svako veče pesmama i svirkama sa svojih balkona.

Stanovnici mnogih prestonica su svako veče u 20 časova sa svojih prozora i terasa aplaudirali zdravstvenim radnicima.

Neki su se opredelili da pišu, slikaju ili kuvaju i da svoja umeća dele sa drugima preko interneta, ili da daju časove baleta i joge.

U Nemačkoj se 42.000 programera i dizajnera softvera udružilo da bi rešilo neke od problema kao što su praćenje virusa, poboljšanje komunikacije između zdravstvenih ustanova, distribucija hrane beskućnicima ili nalaženje ispomoći poljoprivrednicima. Najbolje projekte finansiraće država.

U Francuskoj, gde je izlazak dozvoljen samo radi kupovine osnovnih namirnica, vežbanja ili šetnje psa, humor dominira na društvenim medijima, a komičari svaki dan postavljaju novi video-snimak ili fotografije.