Svetski dan borbe protiv raka: Razotkrijmo zablude

na žalost meni je svaki dan — dan borbe protiv raka.
Zdrav čovek ima hiljadu želja a bolestan samo jednu. Na žalost ovo shvatimo tek kada izgubimo zdravlje. Ko shvati ovu misao na vreme —srećan je čovek a sreća je najbitniji preduslov za zdravlje.
Moj savet svim zdravim ljudima je da budu srećni što su zdravi i da svoje zdravlje najsebičnije čuvaju, a saznanja o zdravom životu nesebično da dele. Za početak je dovoljno okanuti se svih nezdravih stvari i navika na vreme.
Svim borcima protiv raka želim pobedu a zdravima želim mudrost da zdravlje sačuvaju — jer samo neće da se čuva ;-)

Pocetkom 2011e moja supruga je odradila "preventivni" mamografski pregled dojki i receno joj je da je sve u najboljem redu. U decembru iste godine pojavila joj se prva ranica (ne izraslina!). Do maja prosle godine krila je to od nas. Kada smo ipak otkrili da nesto nije u redu krenuli smo od klinickog centra pa do onkologije. Na prvom pregledu doktor je pitao zasto smo uopste dosli kad ce ona umreti za par dana i da oni vise ne mogu nikako da nam pomognu. Otprilike isti zakljucak nam je dao i prvi konzilijum na kome smo bili. A dok se to odvijalo nisu hteli: da joj ociste rane, da nam kazu kako se zove lek protiv bolova, da nam prepisu bilo kakav lek... Nasli smo vezu: konzilijum potvrdjuje prvostepenu odluku (sad imam problem jer na komisiji za bolovanja moram svaki put da dokazujem da je ziva i objasnjavam zasto je ziva)dobijamo morfijum i novaldeks uz poruku da kod njih vise ne dolazimo jer nam oni ne mogu pomoci.Shvatam ja da je to za njih trosenje resursa koji ce biti od pomoci nekom drugom ali za mene je ona sve sto imam u zivotu. Sada se lecimo sami a kod lekara odlazi veoma nerado. Mislim da je dobro objavljivati afirmativne tekstove o preventivi, ali ponekad ljudima treba reci i istinu...

Super, jos da ste napisali o tim simptomima malo.

Mislim da smo poprilično neobrazovani, neobavešteni i - zaplašeni, na kraju krajeva, kada je ova opaka bolest (ili familija bolesti) u pitanju.

Evo mog primera: muškarac sam, pre oko 3 godine pojavila mi se mala "izraslina" na bradavici leve dojke i tako... odmah kreće svesni i podsvesni strah, pa šta ako je to, pa sigurno je to. Spremam oproštajna pisma i govore. Te danas ću, te sutra ću, mislim nisu pare u pitanju, ultrazvučni pregled je 1-2 hiljade dinara u privatnim klinikama. Ključni faktor zbog čega nisam otišao je - strah od istine. Na kraju, prošle nedelje slučajno uhvatim emisiju na tv gde se desetak devojaka skinulo do pojasa (mmm...) i gde im je doktorka pregledala dojke i objašnjavala neke stvari, a potom pokazivala slike ozbiljnih situacija. I tako, ja pregledam sebe (inače sam to redovno i radio, nije bilo promena), kad primetim neku crnu tačkicu odmah pored izrasline. Panika. Sutradan sam leteo do privatne ordinacije na ultrazvuk. Laknulo mi je kada su mi rekli da nemam ništa i da je to samo zapušena lojna žlezda tj. kanal.

Koja je poenta ovog pisanja? Jednostavno, mi ni u osnovnoj školi, ni u srednjoj nismo ništa učili o tome, ni o vrstama, ni o prevencijama, ni o načinima lečenja.

Obavezni generalni sistematki pregledi jednom godišnje za celo stanovništvo (na račun države) bi značajno pomoglo u ranom otkrivanju i lečenju. Ali, sve je već prebukirano, i ti novi neotkriveni slučajevi prolaze neopaženo, pa je već kasno - i svako se snalazi za sebe.

Kod nas onkoloski pacijent je prepusten sam sebi i porodici, ako je ima. Nacin na koji se lekari KC Nis odnose prema ovakvim pacijentima je sraman. Prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge, nikakvi saveti, zakazivanje kontrolnih pregleda na mesec dana(?!)... To je slika i prilika u Nisu. Da nam nije Hitne pomoci, ne bi znali ni sta smemo, ni sta ne smemo. Umesto da pacijent u terminalnoj fazi bude zbrinut i dobije maksimalnu mogucu strucnu negu, prepusten je sam sebi. Nismo svi obuceni da doziramo lekove, niti bi to smeli da radimo. Pa vi sad govorite o podizanju svesti: naucite vi medicinare da rade svoj posao, da obolelima ne oduzimaju dostojanstvo i pravo na humani tretman i lecenje.

Zabluda svih zabluda je da nije pronadjen lek za rak. Zasto? To treba pitati SZO mafiju.

kakvo podizanje svesti??? svesni smo mi čime smo trovani svakodnevno. Za početak zabranite kancerogene emulgatore koje najviše trpate u lizalice i bombone, zabranite gmo, zabranite plasticnu ambalažu, zabranite igračke sa kancerogenim materijalima, tipa kadmijum i sl. Uostalom zabranite sve ono što su zabranile skandinavske zemlje i o simptomima nećemo ni da razmišljamo.

A da malo progovorite o uticaju GMO u vezi sa rakom???

Prvo, rak je u velikoj meri proizvod čoveka. Drugo, napori za otkrivanje leka ne idu u dobrom smeru jer se pre svega ide na lečenje posledica umesto da se pažnja usmeri na uzroke, tj. na traženje univerzalnih sistemskih rešenja. Sigurno je da u osnovi stotina vrsta raka stoji neki zajednički imenitelj, bez obzira što se bolest javlja iz različitih razloga, na različitim mestima i različito se ponaša. Ako se apstrahuje od svih različitosti i otkrije ono zajedničko što stoji u osnovi ove bolesti tek onda će se biti na tragu leka protiv raka.

Treba edukovati lekare, pustite vi gradjane, lekari su su problem, bolnice su problem, liste cekanja su problem, pravo zena na samo jedan preventivni ginekoloski pregled sa papa testom godisnje je problem......gradjani su najmanji problem sto se otkrivanja bolesti tice, oni su za sebe problem jer svojim stilom zivota doprinose nastanku bolesti, to je problem za koji su odgovorni gradjani a za sve ostalo je odgovoran los zdravstveni sistem.

Jedan od problema u našem zdravstvu je što se ogromna većina lekara prema obolelom odnosi kao prema već mrtvom ccoveku (ne samo moje iskustvo). A drzzim da je human odnos lekara prema obolelom već pola terapije. A lekare sledi i većina ostalog osoblja, sestre, laboranti , RZZO ,itd...

vec sam vise decenija zdravstveni radnik u svajcarskoj i kao i u mnogim najrazvijenijim zemljama skupljaju se, odvajaju iz budzeta, doniraju se i trose milijarde i milijarde dolara/eura u istrazivanje, ali jos mnogo vise se trosi u naoruzanje pojedinih zemalja ili svemirskih putovanja......elem do sad se vec moglo (da se htelo) mnogo vise uraditi u borbi protiv raka, ali.....onda bi farmaceutske industrije (narocito svajcarska) propale a i mnogi specijalisti bi ostali bez posla.....kome bi prodavali skupocene aparate za zracenje, skupocene analize i preparate za hemio terapiju, pa onda troskovi lecenja......propao bi ceo sistem kad bi se pronasla vakcina.....dakle zdravstvo i farmakoloska industrija su jedan ogroman biznis......cak i nacin produzavanja ljudskog veka je jedan ogroman biznis (bio) ali sad se vraca kao boomerang jer sto su ljudi stariji duze im treba isplacivati penziju.....ja sledim filozofiju Dr. Bacha i verujem da mnoge bolesti dolaze iz glave (procitajte pa cete se uveriti) a uostalom od neceg se mora i umreti a ne bi niko voleo da umre zdrav......

Nepravilna ishrna je najveci krivac. Brza, zaledjena, hrana iz kutija... sta jos - meso u svim oblicima, mleko i mlecni proizvodi, jaja i riba. Zatim vegeterijanska i vegan (gurmanska) ishrana koja je natovarena mastima i solju kao i preradjenim secerom. Ovakva hrana uz konzumiranje alkohola i duvana daju podlogu za razvoj kancerogenih celija.

Umesto toga treba jesti puno svezeg voca i povrca uz povremeno dodavanje semenki, oraha, badema i slicnog. Za dobijanje potrebnog nivoa kalorija treba jesti dosta voca (pogotovo banane i urme). Za dobijanje neophodnih minerala i vitamina treba jesti povrce (lisnato najbolje). Treba teziti presnoj ishrani sa sto manje kuvanja ali ako bas mora onda na pari, nikako na ulju. Filtrirana voda (ne iz plasticnih flasa) oko 2 litre dnevno.

Poenta je jesti hranu bogatu ugljenim hidratima (min. 80% dnevnog unosa kalorija) ali iz prirodnih izvora hrane, nikako preradjenih ugljenih hidrata. Masti i proteini (biljnog porekla) treba da budu ne veci od 20% ukupnog dnevnog unosa kalorija (max. 10% za masti i 10% za proteine). I naravno dnevna fizicka aktivnost i min. 8 sata sna.

Za gigi, to sto svi ocekujete za medicinsko osoblje moze da ucini cuda za ljude obolele od raka i to u terminalnoj fazi je velila greska! za doziranje lekova treba da vam objasne i pomognu, a kao zdravstveni radnik i neko ko ima nekoga obolelog od raka tvrdim da ako negde treba da provede poslednje dane to je u svojoj postelji. jer u svojo kuci ce dobiti naljbolju negu i paznju... slazem se da nam je zdravstvo u rasulu ali obratite se lekarima oni su tu koji vuku konce!

Medicina je bolesna, ne ljudi. Čak i ako su doktori i pacijenti pametni i savršeni - medicina snižava kvalitetu života.

za mst: Ja sam zdravstveni radnik ,takodje, i znam da cuda nisu moguca. Ali da li je cudo da odnos odgovornih lekara prema umirucem bude human? Slazem se i da nigde nije kao kod kuce, ali da li dva pravnika od 75 godina i uz to teska srcana bolesnika, mogu da budu odgovarajuci negovatelji obolelog u terminalnoj fazi? Da li smo ama bas svi obuceni da doziramo lekove i dajemo infuzije?

Pogledajte dokumentarac na youtube ^Zivot bez raka^ i sve ce vam biti jasno

Nepravilna ishrna je najveci krivac. Brza, zaledjena, hrana iz kutija... sta jos - meso u svim oblicima, mleko i mlecni proizvodi, jaja i riba. Zatim vegeterijanska i vegan (gurmanska) ishrana koja je natovarena mastima i solju kao i preradjenim secerom. Ovakva hrana uz konzumiranje alkohola i duvana daju podlogu za razvoj kancerogenih celija.

Umesto toga treba jesti puno svezeg voca i povrca uz povremeno dodavanje semenki, oraha, badema i slicnog. Za dobijanje potrebnog nivoa kalorija treba jesti dosta voca (pogotovo banane i urme). Za dobijanje neophodnih minerala i vitamina treba jesti povrce (lisnato najbolje). Treba teziti presnoj ishrani sa sto manje kuvanja ali ako bas mora onda na pari, nikako na ulju. Filtrirana voda (ne iz plasticnih flasa) oko 2 litre dnevno.

Poenta je jesti hranu bogatu ugljenim hidratima (min. 80% dnevnog unosa kalorija) ali iz prirodnih izvora hrane, nikako preradjenih ugljenih hidrata. Masti i proteini (biljnog porekla) treba da budu ne veci od 20% ukupnog dnevnog unosa kalorija (max. 10% za masti i 10% za proteine). I naravno dnevna fizicka aktivnost i min. 8 sata sna.

Zabluda svih zabluda je da nije pronadjen lek za rak. Zasto? To treba pitati SZO mafiju.

A da malo progovorite o uticaju GMO u vezi sa rakom???

Medicina je bolesna, ne ljudi. Čak i ako su doktori i pacijenti pametni i savršeni - medicina snižava kvalitetu života.

vec sam vise decenija zdravstveni radnik u svajcarskoj i kao i u mnogim najrazvijenijim zemljama skupljaju se, odvajaju iz budzeta, doniraju se i trose milijarde i milijarde dolara/eura u istrazivanje, ali jos mnogo vise se trosi u naoruzanje pojedinih zemalja ili svemirskih putovanja......elem do sad se vec moglo (da se htelo) mnogo vise uraditi u borbi protiv raka, ali.....onda bi farmaceutske industrije (narocito svajcarska) propale a i mnogi specijalisti bi ostali bez posla.....kome bi prodavali skupocene aparate za zracenje, skupocene analize i preparate za hemio terapiju, pa onda troskovi lecenja......propao bi ceo sistem kad bi se pronasla vakcina.....dakle zdravstvo i farmakoloska industrija su jedan ogroman biznis......cak i nacin produzavanja ljudskog veka je jedan ogroman biznis (bio) ali sad se vraca kao boomerang jer sto su ljudi stariji duze im treba isplacivati penziju.....ja sledim filozofiju Dr. Bacha i verujem da mnoge bolesti dolaze iz glave (procitajte pa cete se uveriti) a uostalom od neceg se mora i umreti a ne bi niko voleo da umre zdrav......

Prvo, rak je u velikoj meri proizvod čoveka. Drugo, napori za otkrivanje leka ne idu u dobrom smeru jer se pre svega ide na lečenje posledica umesto da se pažnja usmeri na uzroke, tj. na traženje univerzalnih sistemskih rešenja. Sigurno je da u osnovi stotina vrsta raka stoji neki zajednički imenitelj, bez obzira što se bolest javlja iz različitih razloga, na različitim mestima i različito se ponaša. Ako se apstrahuje od svih različitosti i otkrije ono zajedničko što stoji u osnovi ove bolesti tek onda će se biti na tragu leka protiv raka.

Za gigi, to sto svi ocekujete za medicinsko osoblje moze da ucini cuda za ljude obolele od raka i to u terminalnoj fazi je velila greska! za doziranje lekova treba da vam objasne i pomognu, a kao zdravstveni radnik i neko ko ima nekoga obolelog od raka tvrdim da ako negde treba da provede poslednje dane to je u svojoj postelji. jer u svojo kuci ce dobiti naljbolju negu i paznju... slazem se da nam je zdravstvo u rasulu ali obratite se lekarima oni su tu koji vuku konce!

kakvo podizanje svesti??? svesni smo mi čime smo trovani svakodnevno. Za početak zabranite kancerogene emulgatore koje najviše trpate u lizalice i bombone, zabranite gmo, zabranite plasticnu ambalažu, zabranite igračke sa kancerogenim materijalima, tipa kadmijum i sl. Uostalom zabranite sve ono što su zabranile skandinavske zemlje i o simptomima nećemo ni da razmišljamo.

Kod nas onkoloski pacijent je prepusten sam sebi i porodici, ako je ima. Nacin na koji se lekari KC Nis odnose prema ovakvim pacijentima je sraman. Prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge, nikakvi saveti, zakazivanje kontrolnih pregleda na mesec dana(?!)... To je slika i prilika u Nisu. Da nam nije Hitne pomoci, ne bi znali ni sta smemo, ni sta ne smemo. Umesto da pacijent u terminalnoj fazi bude zbrinut i dobije maksimalnu mogucu strucnu negu, prepusten je sam sebi. Nismo svi obuceni da doziramo lekove, niti bi to smeli da radimo. Pa vi sad govorite o podizanju svesti: naucite vi medicinare da rade svoj posao, da obolelima ne oduzimaju dostojanstvo i pravo na humani tretman i lecenje.

Treba edukovati lekare, pustite vi gradjane, lekari su su problem, bolnice su problem, liste cekanja su problem, pravo zena na samo jedan preventivni ginekoloski pregled sa papa testom godisnje je problem......gradjani su najmanji problem sto se otkrivanja bolesti tice, oni su za sebe problem jer svojim stilom zivota doprinose nastanku bolesti, to je problem za koji su odgovorni gradjani a za sve ostalo je odgovoran los zdravstveni sistem.

Mislim da smo poprilično neobrazovani, neobavešteni i - zaplašeni, na kraju krajeva, kada je ova opaka bolest (ili familija bolesti) u pitanju.

Evo mog primera: muškarac sam, pre oko 3 godine pojavila mi se mala "izraslina" na bradavici leve dojke i tako... odmah kreće svesni i podsvesni strah, pa šta ako je to, pa sigurno je to. Spremam oproštajna pisma i govore. Te danas ću, te sutra ću, mislim nisu pare u pitanju, ultrazvučni pregled je 1-2 hiljade dinara u privatnim klinikama. Ključni faktor zbog čega nisam otišao je - strah od istine. Na kraju, prošle nedelje slučajno uhvatim emisiju na tv gde se desetak devojaka skinulo do pojasa (mmm...) i gde im je doktorka pregledala dojke i objašnjavala neke stvari, a potom pokazivala slike ozbiljnih situacija. I tako, ja pregledam sebe (inače sam to redovno i radio, nije bilo promena), kad primetim neku crnu tačkicu odmah pored izrasline. Panika. Sutradan sam leteo do privatne ordinacije na ultrazvuk. Laknulo mi je kada su mi rekli da nemam ništa i da je to samo zapušena lojna žlezda tj. kanal.

Koja je poenta ovog pisanja? Jednostavno, mi ni u osnovnoj školi, ni u srednjoj nismo ništa učili o tome, ni o vrstama, ni o prevencijama, ni o načinima lečenja.

Obavezni generalni sistematki pregledi jednom godišnje za celo stanovništvo (na račun države) bi značajno pomoglo u ranom otkrivanju i lečenju. Ali, sve je već prebukirano, i ti novi neotkriveni slučajevi prolaze neopaženo, pa je već kasno - i svako se snalazi za sebe.

Jedan od problema u našem zdravstvu je što se ogromna većina lekara prema obolelom odnosi kao prema već mrtvom ccoveku (ne samo moje iskustvo). A drzzim da je human odnos lekara prema obolelom već pola terapije. A lekare sledi i većina ostalog osoblja, sestre, laboranti , RZZO ,itd...

Super, jos da ste napisali o tim simptomima malo.

na žalost meni je svaki dan — dan borbe protiv raka.
Zdrav čovek ima hiljadu želja a bolestan samo jednu. Na žalost ovo shvatimo tek kada izgubimo zdravlje. Ko shvati ovu misao na vreme —srećan je čovek a sreća je najbitniji preduslov za zdravlje.
Moj savet svim zdravim ljudima je da budu srećni što su zdravi i da svoje zdravlje najsebičnije čuvaju, a saznanja o zdravom životu nesebično da dele. Za početak je dovoljno okanuti se svih nezdravih stvari i navika na vreme.
Svim borcima protiv raka želim pobedu a zdravima želim mudrost da zdravlje sačuvaju — jer samo neće da se čuva ;-)

Pocetkom 2011e moja supruga je odradila "preventivni" mamografski pregled dojki i receno joj je da je sve u najboljem redu. U decembru iste godine pojavila joj se prva ranica (ne izraslina!). Do maja prosle godine krila je to od nas. Kada smo ipak otkrili da nesto nije u redu krenuli smo od klinickog centra pa do onkologije. Na prvom pregledu doktor je pitao zasto smo uopste dosli kad ce ona umreti za par dana i da oni vise ne mogu nikako da nam pomognu. Otprilike isti zakljucak nam je dao i prvi konzilijum na kome smo bili. A dok se to odvijalo nisu hteli: da joj ociste rane, da nam kazu kako se zove lek protiv bolova, da nam prepisu bilo kakav lek... Nasli smo vezu: konzilijum potvrdjuje prvostepenu odluku (sad imam problem jer na komisiji za bolovanja moram svaki put da dokazujem da je ziva i objasnjavam zasto je ziva)dobijamo morfijum i novaldeks uz poruku da kod njih vise ne dolazimo jer nam oni ne mogu pomoci.Shvatam ja da je to za njih trosenje resursa koji ce biti od pomoci nekom drugom ali za mene je ona sve sto imam u zivotu. Sada se lecimo sami a kod lekara odlazi veoma nerado. Mislim da je dobro objavljivati afirmativne tekstove o preventivi, ali ponekad ljudima treba reci i istinu...

za mst: Ja sam zdravstveni radnik ,takodje, i znam da cuda nisu moguca. Ali da li je cudo da odnos odgovornih lekara prema umirucem bude human? Slazem se i da nigde nije kao kod kuce, ali da li dva pravnika od 75 godina i uz to teska srcana bolesnika, mogu da budu odgovarajuci negovatelji obolelog u terminalnoj fazi? Da li smo ama bas svi obuceni da doziramo lekove i dajemo infuzije?

Pogledajte dokumentarac na youtube ^Zivot bez raka^ i sve ce vam biti jasno