Dijabetsko stopalo često u Srbiji

Nažalost u Srbiji je strašno. Ni jedan od lekara opšte prakse ne želi da Vam pregleda stopalo, jer nemaju vremena, nemamo u domovima edokrinologa-dijabetologa, koji bi to mogao. U svetu se to pokušava lečiti i kranja instanca je odsecanje dela tela, a kod nas cele noge. Jednostvno ne želimo u Srbiji da priznamo da je skoro 760000 stanovnika dijabetičar. Mi jesmo relativno zdravi,ali imamo bolest sa kojom umiremo i koja nije izlečiva bar za sada.
Ja sam dijabetičar ali nikakvu edukaciju nisam dobio, dok se sam nisam potrudio, kao da smo u vrzinom kolu bace nam malo papira, to je ono što smete da jedete i daju lekove i ti se snalazi. Verujte da o dijabetesu znam više sad nego neki lekari jer sam se samoedukovao.
Dijabetes je bolest koja stvara društvu veike probleme i gde bi država( ako je ima) trebala da povede dosta vremena i truda da bi sve stavila na mesto. Zašto u Srbiji ima samo jedna prodavnica za dijabetičare u Zrenjaninu, jedan susret U Sremskim Karlovcima( gde možemo da čujemo nešto novo o dijabetesu) jedan Merkur( centar za dijabetes) stvarno država miskli samo na sebe ne i na deo naroda kji broji 10% ukupnog broja stanovnika. E pa to je SRAMOTA.

Ja sam jedno vreme prodavao uloske za dijabeticare, ali to niko nije hteo da kupi ni u veleprodaji ni u maloprodaji. Ljudi su slabo informisani. Istovremeno, udruzenje dijabeticara mi je trazilo debeli mito da prodajem preko njih - vi dijabeticari koji ste clanovi i verovatno placate clanarinu cisto da znate. Mogli su i oni da se potrude i prosire informacije (i bili su duzni) ali ne interesuje ih nista bez mita.

Nažalost u Srbiji je strašno. Ni jedan od lekara opšte prakse ne želi da Vam pregleda stopalo, jer nemaju vremena, nemamo u domovima edokrinologa-dijabetologa, koji bi to mogao. U svetu se to pokušava lečiti i kranja instanca je odsecanje dela tela, a kod nas cele noge. Jednostvno ne želimo u Srbiji da priznamo da je skoro 760000 stanovnika dijabetičar. Mi jesmo relativno zdravi,ali imamo bolest sa kojom umiremo i koja nije izlečiva bar za sada.
Ja sam dijabetičar ali nikakvu edukaciju nisam dobio, dok se sam nisam potrudio, kao da smo u vrzinom kolu bace nam malo papira, to je ono što smete da jedete i daju lekove i ti se snalazi. Verujte da o dijabetesu znam više sad nego neki lekari jer sam se samoedukovao.
Dijabetes je bolest koja stvara društvu veike probleme i gde bi država( ako je ima) trebala da povede dosta vremena i truda da bi sve stavila na mesto. Zašto u Srbiji ima samo jedna prodavnica za dijabetičare u Zrenjaninu, jedan susret U Sremskim Karlovcima( gde možemo da čujemo nešto novo o dijabetesu) jedan Merkur( centar za dijabetes) stvarno država miskli samo na sebe ne i na deo naroda kji broji 10% ukupnog broja stanovnika. E pa to je SRAMOTA.

Ja sam jedno vreme prodavao uloske za dijabeticare, ali to niko nije hteo da kupi ni u veleprodaji ni u maloprodaji. Ljudi su slabo informisani. Istovremeno, udruzenje dijabeticara mi je trazilo debeli mito da prodajem preko njih - vi dijabeticari koji ste clanovi i verovatno placate clanarinu cisto da znate. Mogli su i oni da se potrude i prosire informacije (i bili su duzni) ali ne interesuje ih nista bez mita.