Ni metastaze nisu izgubljena bitka

Ovo sto je napisano u Srbiji zvuci kao naucna fantastika. Gde radi taj doktor? Nisam siguran da sam dobro shvatio da on govori o zdravstvu u Srbiji. Pre par nedelja umro je moj brat od ujaka u 40-toj godini od karcinoma debelog creva s metastazama na jetri. Borio se dve godine ali je izgubio rat. Kao neko ko spada u rizicnu grupu, jer je nasa baka umrla do istog karcinoma, otisao sam u lokalnu endoskopsku ambulantu u mom gradu da napravim preventivni kolonoskopsi pregled ali su me narucili za godinu dana. Zatim sam otisao do interniste privatnika koji je na moj zahtev komentarisao da sam prvi pacijent koji je dosao da trazi preventivnu kolonoskopiju. Deo gde se govori o hirurskom zahvatu i brigi za pacijenta najradje nebih ni komentarisao.

Moj suprug je krajem prosle godine umro od raka debelog creva. Imao je samo 45 godina. Dugi niz godina je bolovao od Kronove bolesti, kasnije su mu lekari rekli da ustvari i nije Kron nego Ulcerozni kolitis (koji ima vece predispozicije da se razvije u rak), cak i tu mu nisu pogodili dijagnozu. Svake godine je isao na kolonospkopiju (ziveo je u Svedskoj - ljudi ovde u Srbiji misle da je tamo u EU mnogo bolje kod nas sto se zdravstva tice, ali nazalost nije bolje)... te redovne godisnje kontrole nikada nije preskakao, tamo bolnica ima obicaj da sama posalje poziv ljudima da dodju na pregled. 2008 mu se stanje drasticno pogorsalo, imao je bolove kad jede cvrstu hranu, zalio se.. isao na preglede... uradili su mu gastroskopiju, nisu nasli nista, colonoskopiju su preskocili jer se on nije osecao dobro i rekli da ce ga pozvati drugi put, i zaboravili.

Od kraja 2007 godine (kada je imao poslednju kolonoskopiju) do novembra 2009 godine kada mu je otkriveno da ima rak debelog creva je znaci proslo oko dve godine. Preskocio je samo jedan pregled, ali kada su rak nasli vec je kompletno blokirao debelo crevo i metastazirao u trbusnoj dupji. Isao je na hitnu operaciju, gde su ga otvorili... i zatvorili. Tumor se toliko vec bio prosirio da nisu nista ni hteli da vade. Napravili su mu samo kolostomiju kako bi creva mogla normalno da se prazne.

To o cemu se pise u ovom tekstu, kao "i kad metastazira ima nade", to su isto i mom suprugu govorili. Lagali su ga do samog kraja. U julu je primio poslednju hemo terapiju, nisu mu rekli da je to poslednja nego da "se malo odmori" iako nikakve negativne nus-efekte nije ni imao. Nikad mu nisu rekli koliko je stanje ozbiljno, nikad mu nisu nikakve prognoze davali koliko mu je jos zivota ostalo. Da je znao mozda bi svoje poslednje mesece proveo drugacije. I dan danas mi nije jasno ZASTO su ga lekari lagali, zasto mu nisu rekli??? Zar nije pravo svakog coveka da zna kakvo mu je stanje? Treba svakako imati nadu ali ne da ta nada proistice iz lazi.

Savet svima koji imaju predispozicije ka raku ili se ne osecaju bas najbolje je da idu na preglede, obavezno jednom godisnje jer svaki preskocen pregled moze kostati zivota. Osim toga treba paziti i na ishranu, ne tek kad covek shvati da je bolestan nego mnogo pre toga jer je to stvarno jako bitna stvar, a takodje paziti i koje lekove vam doktori daju. Moj suprug je punih 20 godina pio neki lek za Ulcerozni kolitis za koji cak i na wikipediji pise da moze biti kancerogen?!? Znaci ako ga ne dotuce ulcerozni kolitis, moguce je da ce ga dotuci lek??

teorija je jedno,a praksa nazalost drugo,iz iskustva znam da je rak debelog creva teska bolest

Mnogo lep i ohrabrujuc tekst. Jedino sto nase zdravstvo, a posebno I hirurska nemaju nikakve veze s onim sto on prica. Jedino ako on zivi u nekoj paralelnoj Srbiji i radi u nekoj bolnici u virtuelnom svetu. A to koliko se "naplacuju" operacije u drzavnim bolnicama nije popularna tema...

Intervju je dao Prof Dr Zoran Krivokapic. Radi na I hirurskoj Klinici u Klinickom centru Srbije. Profesor je svetsko ime u domenu kolorektalne hirurgije, a u Srbiji bez premca u toj oblasti.
Sto se tice metastaza, Profesor i sam kaze da nije izgubljena bitka, medjutim to se naravno ipak odnosi na manji broj pacijenata. Kada se nadju metastaze, u jetri, plucima, mozgu, po peritoneumu, lecenje istih vise nije posao hirurga, vec onkoloskog konzilijuma. Naravno da i tu ima dosta razlike u prognozi. Pacijent sa dve metastaze u jetri, nema istu prognozu kao pacijent brojnim metastazam u vise organskih sistema.

Mnogo lep i ohrabrujuc tekst. Jedino sto nase zdravstvo, a posebno I hirurska nemaju nikakve veze s onim sto on prica. Jedino ako on zivi u nekoj paralelnoj Srbiji i radi u nekoj bolnici u virtuelnom svetu. A to koliko se "naplacuju" operacije u drzavnim bolnicama nije popularna tema...

Ovo sto je napisano u Srbiji zvuci kao naucna fantastika. Gde radi taj doktor? Nisam siguran da sam dobro shvatio da on govori o zdravstvu u Srbiji. Pre par nedelja umro je moj brat od ujaka u 40-toj godini od karcinoma debelog creva s metastazama na jetri. Borio se dve godine ali je izgubio rat. Kao neko ko spada u rizicnu grupu, jer je nasa baka umrla do istog karcinoma, otisao sam u lokalnu endoskopsku ambulantu u mom gradu da napravim preventivni kolonoskopsi pregled ali su me narucili za godinu dana. Zatim sam otisao do interniste privatnika koji je na moj zahtev komentarisao da sam prvi pacijent koji je dosao da trazi preventivnu kolonoskopiju. Deo gde se govori o hirurskom zahvatu i brigi za pacijenta najradje nebih ni komentarisao.

teorija je jedno,a praksa nazalost drugo,iz iskustva znam da je rak debelog creva teska bolest

Moj suprug je krajem prosle godine umro od raka debelog creva. Imao je samo 45 godina. Dugi niz godina je bolovao od Kronove bolesti, kasnije su mu lekari rekli da ustvari i nije Kron nego Ulcerozni kolitis (koji ima vece predispozicije da se razvije u rak), cak i tu mu nisu pogodili dijagnozu. Svake godine je isao na kolonospkopiju (ziveo je u Svedskoj - ljudi ovde u Srbiji misle da je tamo u EU mnogo bolje kod nas sto se zdravstva tice, ali nazalost nije bolje)... te redovne godisnje kontrole nikada nije preskakao, tamo bolnica ima obicaj da sama posalje poziv ljudima da dodju na pregled. 2008 mu se stanje drasticno pogorsalo, imao je bolove kad jede cvrstu hranu, zalio se.. isao na preglede... uradili su mu gastroskopiju, nisu nasli nista, colonoskopiju su preskocili jer se on nije osecao dobro i rekli da ce ga pozvati drugi put, i zaboravili.

Od kraja 2007 godine (kada je imao poslednju kolonoskopiju) do novembra 2009 godine kada mu je otkriveno da ima rak debelog creva je znaci proslo oko dve godine. Preskocio je samo jedan pregled, ali kada su rak nasli vec je kompletno blokirao debelo crevo i metastazirao u trbusnoj dupji. Isao je na hitnu operaciju, gde su ga otvorili... i zatvorili. Tumor se toliko vec bio prosirio da nisu nista ni hteli da vade. Napravili su mu samo kolostomiju kako bi creva mogla normalno da se prazne.

To o cemu se pise u ovom tekstu, kao "i kad metastazira ima nade", to su isto i mom suprugu govorili. Lagali su ga do samog kraja. U julu je primio poslednju hemo terapiju, nisu mu rekli da je to poslednja nego da "se malo odmori" iako nikakve negativne nus-efekte nije ni imao. Nikad mu nisu rekli koliko je stanje ozbiljno, nikad mu nisu nikakve prognoze davali koliko mu je jos zivota ostalo. Da je znao mozda bi svoje poslednje mesece proveo drugacije. I dan danas mi nije jasno ZASTO su ga lekari lagali, zasto mu nisu rekli??? Zar nije pravo svakog coveka da zna kakvo mu je stanje? Treba svakako imati nadu ali ne da ta nada proistice iz lazi.

Savet svima koji imaju predispozicije ka raku ili se ne osecaju bas najbolje je da idu na preglede, obavezno jednom godisnje jer svaki preskocen pregled moze kostati zivota. Osim toga treba paziti i na ishranu, ne tek kad covek shvati da je bolestan nego mnogo pre toga jer je to stvarno jako bitna stvar, a takodje paziti i koje lekove vam doktori daju. Moj suprug je punih 20 godina pio neki lek za Ulcerozni kolitis za koji cak i na wikipediji pise da moze biti kancerogen?!? Znaci ako ga ne dotuce ulcerozni kolitis, moguce je da ce ga dotuci lek??

Intervju je dao Prof Dr Zoran Krivokapic. Radi na I hirurskoj Klinici u Klinickom centru Srbije. Profesor je svetsko ime u domenu kolorektalne hirurgije, a u Srbiji bez premca u toj oblasti.
Sto se tice metastaza, Profesor i sam kaze da nije izgubljena bitka, medjutim to se naravno ipak odnosi na manji broj pacijenata. Kada se nadju metastaze, u jetri, plucima, mozgu, po peritoneumu, lecenje istih vise nije posao hirurga, vec onkoloskog konzilijuma. Naravno da i tu ima dosta razlike u prognozi. Pacijent sa dve metastaze u jetri, nema istu prognozu kao pacijent brojnim metastazam u vise organskih sistema.