Značaj dečijih vrtića

Ama ljudi gde vi živite? Moje dete je krenulo u vrtić prošle godine i ritam odlaska u vrtić je bio da nedelju dana ide a onda je dve nedelje bolestan. I neka mi niko ne priča da je to stvar "kolektiva" i kao mora to da se prođe i druge gluposti jer je moj suprug kada je dolazio po dete dva puta ga zatekao sa potpuno mokrom majicom koju niko od vaspitačica nije hteo da mu promeni i jednom je imao pantalone koje su mu spale do kolena jer ih posle odlaska u WC nije dobro zakopčao. To su vaspitačice gledale i namerno nisu pomogle da bi zaboga naučio sam o sebi da se stara i da bi njih što pre oslobodio obaveze. U ovom obdaništu (koje je usput elitno u gradu od državnih obdaništa) vaspitačice se ponašaju kao da su deca ovce a one pastirice koje samo gledaju da se baš ne bace kroz prozor ili ne progutaju neku kocku i udave se. Moj utisak je jadno i žalosno. Trenutno razmišljam o privatnom obdaništu ali ni sama ne znam koje da izaberem a o cenama neću ni da pričam. Pri tome o mom detetu se već mesecima brine žena koju sam angažovala preko privatnog bejbi servisa. Sva ova iskustva verujte imaju i skoro svi moji prijatelji i masovno ispisuju decu iz vrtića naročito ako dete ima neki dodatni zdravstveni problem tipa alergije, astme itd. Zamislite samo kako se brinu o takvoj deci. Reći ću vam kako: ne brinu se, eto kako. A o upisu neću ni da pričam. Preko veze. Nema mesta nigde. Moguće da sam ja kreten koji ne ume da nađe odgovarajuće rešenje, ali po onome što pričaju roditelji druge dece ovo je standardna situacija.

Citam sve ove komentare i pitam se da li zivim u istom gradu. Posto mene niko nije imao da cuva, isla sam u jaslice, a zatim i u obdaniste, i to je definitivno period koga se jako lepo secam. nakon polaska u skolu, moji drugari iz grupe i ja smo bili mnogo prilagodjeniji okruzenju nego deca koju su cuvale bake i deke. isli smo na rekreativne nastave i nismo plakali po ceo dan, i imali smo mnogo bolje rezultate od druge dece. toliko se lepo secam tog perioda da kada sam ja trebala da se vratim na posao, nisam ni razmisljala da li ce moje dete da ide u drzavne jaslice ili ne - to je bila jedina opcija koju sam smatrala normalnom. dete smo prijavili na vreme, (ne u zadnjem trenutku, pa se posle jure veze), tako da je ceo pripremni period prosao kako valja. vaspitacice su divne, lepo rade sa decom, nikada nisam zatekla dete prljavo i neuredno, uvek dobijam kratak izvestaj kako je prosao dan, dete uci pesmice, igre, prelazak sa pelena na nosu nisam ni osetila, ... sve u svemu sigurna sam da ako budem zivela u istom kraju kada dodje drugo dete, da cu ga sa radoscu poslati u iste jaslice. Sve to, da napomenem bez ikakvog mita, donosenja poklona i tome sl. Ne kazem da je isto u svim predskolskim ustanovama, ali mislim da ne treba preterivati i sve generalizovati, jer ima zaista postenih i dobrih vaspitaca koji vole svoj posao i decu sa kojima rade, bez obzira na drusteni polozaj njihovih rodjitelja. Iskustvo koje deca steknu u obdanistu ne moze da nadoknadi nijedna vise generacijska porodica niti iskljuciva nega baka i deka. Sigurna sam da kada krene u skolu ce moje dete biti apsolutno spremno za sve sto ga ocekuje, a za ucenje 10 stranih jezika uvek ce biti vremena.

Ma samo vrtic. Naravno obratiti paznju na vaspitace, ali kad je to u redu, samo vrtic. Kakve babe i dede! Oni mogu posle vrtica i to im je dovoljno. Ne mogu ni roditelji da zamene vrtic, cak ni ako su strucni u radu sa decom, a kamoli ovi nasi malogradjani sto misle da sve znaju.

Apsolutno ste u pravu da je za decu neophodno da idu u vrtic. razloga je mnogo: navike koje stice u vrticu, svest da nije centar sveta, stroge vaspitacice koje dete nekako 'spuste na zemlju'...Takodje mislim da je i sistem placanja drzvnih vrica fer; ja sam samohrana, nezaposljena majka i placam nesto minimalno

jel to nema vrtica ili stvarno nitko ne cita clanke o djeci?
a ionako se brzo zaboravljaju.
B92 Info Vesti Društvo

Vaspitačica vraćena na posao
16. mart 2007. | 18:24 | Izvor: Beta
Zrenjanin -- Vaspitačica koja je u Zrenjaninu devojčici u obdaništu zalepila usta selotejpom, u ponedeljak se vraća na posao.

"U prvom mometu činilo se da je reč o ozbiljnom postupku, pa sam donela rešenje o suspenziji i pokretanju disciplinskog postupka protiv vaspitačice Dragane Brusin, zbog sumnje da je izvršila tešku povredu radne obaveze", izjavila je direktorka ustanove Radosno detinjstvo Anđelija Mirković. Stručnjaci su, međutim, utvrdili da je ona sposobna za rad s decom.

Odluka o vraćanju vaspitačice na posao doneta je na osnovu izjava vaspitačica i ostalih radnika u tom vrtiću, mišljenja psihologa i pedagoga te ustanove i izveštaja o vanrednom zdravstvenom pregledu, kojim je utvrđeno da je vaspitačica sposobna za rad s decom u narednoj godini.

Direktorka je dodala da su 24 roditelja iz grupe koju vodi Dragana Brusin uputili zahtev da ona bude kažnjena najblažom merom i da nastavi rad s njihovom decom.

Zahtev je podržao i savet roditelja te predškolske ustanove, a postupak vaspitačice objašnjen je kao trenutak nemoći, kaže direktorka.

Vaspitačici je izrečena disciplinska mera i od tri naredne plate biće joj oduzeto po 20 odsto.
**************************

trenutak nemoci - ja bih rekla poduzi trenutak neznanja i nespremnost za rad sa decom.
ali ko mene pita? ni komentar na ovaj clanak mi nisu objavili. mozda ni ovo ne ugleda svetlost ekrana.

To sto je jedna vaspitacica napravila ovako krupnu gresku ne znaci da je institucija vrtica losa.

Decu iz vrtica u koje ide moje dete NE VODE NAPOLJE NIKADA,jer nemaju uslove, a susedni vrtic koji koristi isto dvoriste izvodi svoju decu. Medicinska sestra u nekakvoj prici mi je rekla da je PETICA STALNI ZUB.Kada mi je dete krenulo u vrtic pitala sam, posle izvesnog vremena, vaspitacicu da li dete pokusava da prilagodi grupu sebi (sto radi kod kuce) ili uspeva da se prilagodi grupi, a ona mi je rekla:"Ne znam da li znate da se zaljubio" (tada je imao 3 godine).Uvek se podvlaci vaznost saradnje i roditelja, najcesce procene su da roditelji nisu zainteresovani za saradnju. Ja, zaista, ne znam sa kim da saradjujem, sa onom sto ne zna da se petica vadi, ili sa onom sto misli da je u trecoj najvaznije sto je "zaljubljen".Od pedagoskih metoda zastupljeno je zastrasivanje (ko ne bude dobar docice cika policajci i odvesce ga u MARICI ili roditelji nece doci po decu koja su nevaljala) i vucenje za usi (moje dete kaze cimali su nas danas). Pozdrav svim vaspitacicama. Samo ima i nekih stvari o kojima malo razmisljamo, a jako su vazne za malisane npr. to je mali svet prilagodjen njima, ti mali stolovi, stolicice, niske wc solje, zamislite sebe u stanu nekog dzina. To nema veze sa vaspitacem, a prija detetu, udobno mu je u takvom ambijentu. Ne prosipa dok jede, ne sedi na jastucima, ne stavlja adapter na solju i ne penje se na stolicu da bi opralo ruke. Pozdrav roditeljima. I dobro je da se zajedno sa njima naviknemo na ovakve stvari sada, jer u krajnjem slucaju, moguce ih je ispisati ili prebaciti u drugi vrtic, lakse ce nam biti kada krenuu skolu, oguglacemo na neprofesionalnost i neukost onih u cijim su rukama i uzecemo stvar u svoje ruke, ali sa manje nervoze.POZDRAV RODITELJIMA

Nema potrebe da se naglasava znacaj vrtice. Poenta je u kvalitetu (opremljenost i velicina prostora, velicina grupe, edukacija vaspitaca, higijena). Sve to nedostaje i drzavnim i privatnim vrticima. Iskustva najnaprednijih zemalja govore nam da je reforma najpotrebnija upravo u ovoj oblasti jer tu se formiraju buduci gradjani. Simptomaticno je da nezaposlene samohrane majke ne placaju gotovo nista dok su im deca u vrticu a zaposlene samohrane majke placaju punu cenu!

Vrtic koliko treba deci toliko treba i roditeljima, jer nasi malisani u vrticu nauce sve ono sto mi kao roditelji ne stignemo da prodjemo sa njima. Pogotovu kada neko radi do 17h svaki dan.

Mi smo nakon odlicnih drzavnih jaslica i neuspesnog prelaska u drzavni vrtic (deca prepustana sama sebi, jedan nezainteresovan vaspitac na 20-oro dece, primitivizam i nezainteresovanost) izabrali da nase dete ide u jedan od najboljih decijih vrtica u Bgd-u(BP Andjela) i vrlo smo zadovoljni, iako nas to kosta 220e mesecno. Dete sa 5.5 godina zna slova, brojeve, i mnogo drugih stvari, lako uci, disciplinovano je i sa izgradjenim manirima.

Priznajemo, to nije nas uspeh koliko vrtica, sto je ocigledno i sa drugom decom koja su tamo, jer je opsti utisak da su deca odlicna iako ima dosta "cudnih" roditelja.

povodom toga, kada smo kretali u privatni vrtic, svi su nas upozoravali tipa: "Sta ces tamo, tamo su sve deca krimosa, estrade, tajkuna, bankara"

I u pravu su bili, ali je tako kvalitetan rad sa decom (disciplina, raznovrsnost, paznja), da deca na srecu ne lice na svoje roditelje.

Doduse, sada vidimo problem sto ce nase dete nakon vrtica za godinu dana biti ispred svoje generacije (znace da cita, pise i racuna pre vrsnjaka iz drzavnih ustanova) pa cemo morati da skupljamo novac za privatne skole, da ne bi nazadovalo.

U svakom slucaju, bolje vrtic nego zivot sa mamom ili bakom, bolje privatni nego drzavni (koliko para, toliko i muzike), iako svuda ima izuzetaka, dobrih drzavnih vrtica, vaspitaca i talentovane dece koja napreduju i bez privatnih ustanova.

No, mi smo bili roditelji koji su spremni da zrtvuju bolji auto ili veci stan, ne bi li nam dete imalo sto bolje obrazovanje, pocev od malih nogu. To je ipak licni izbor i stvar mogucnosti.

Potpuno se slazem sa ovom prethodnom mamom. Zelim samo da dodam da su vrtici, pored toga sto korisni i predivna zabava! Moje dete ide u privatni vrtic i svaki put kad ga ostavljam pozelim da ostanem i ja. Toliko divnih igracaka imaju i tako mnogo mastovitih stvari rade u toku dana da sam stvarno presrecna sto je krenuo u vrtic. Divim se tim vaspitacicama koje su jako posvecene i mastovite! Ziveli vrtici!

Svi koji jesu vapitaci, znaju odlicno da jedva izlaze na kraj sa decom, a to iz razloga sto nisu kao sto su nekad bila. To znaju svi prosvetni radnici, od vrtica pa sve do fakulteta. Razlog je najprije u tome sto je ogroman broj dece u grupama i ne moze se kvalitet ni u radu postici a kamoli da se deca presvlace. Ne opravdavam da je ova vaspitacica trebala zalepiti usta selotejpop decaku, no, sta da radi sa svom ostalom decom dok ovo jedno pravi neopisiv problem? Provedite jedan dan kao vaspitac, pa cete mozda razumeti. Od 30 dece svako samo da vam se obrati sa vaspitacice, pa posebno svakom objasniti sve i sl...pa rad, pa ovo, pa ono...tu je mnogo bica dakle, i taj posao jeste divan, i ni za jedan se ne mozete vezat kao za ovaj, jer su deca nesto predivno, no ponekad nam u grupu dodju deca sa kojom se mora posebno raditi. Pa je vaspitac ne samo vaspitac, vec i ekstra psiholog i ostalo...no ako se posvetite takvom detetu, sta je sa ostalima...a ima ih 30? Trebate 1 dan proziveti kao 1 vaspitac, pa bi mozda razumeli.

Sta jos...zasto deca nisu kao sto su bila pre? Ranije se nisu pustale na tv svakojake bljuvotine koje sada imaju deca prilike da gledaju, a roditelji koji bi trebali na 1 mesto da odvajaju sta je za gledanje za sta nije, to ne rade...pa deca onako puna nasilja u sebi koje im je servirala najveca vaspitacica / TV...donose tu agresiju pored kuce i u vrticu pa u skoli i sl...

Dakle, dete bez agresivnih crtaca, filmova i sl je srecno i mirno dete, a rad i zivot u porodici, vrticu/sa andjelima.

Toliko:)

drzavni, privatni....itd. na zalost nemaju svi mogucnosti za privatni vrtic, a ko ne bi hteo za svoje dete. no moje iskustvo sa drzavnim, za sada, je ok. Vrtic je vrlo neugledan- cika andra- verovatno smo zato i upali, no vaspitacice su fer. Drze se rasporeda, rade sa decom, idu u dvoriste...ono sto smeta je apsolutna zapustenost vrtica, e a to je na gradskoj vlasti i ubogoj nam drzavi. pa mislim nemojmo ockivati cudo, da staza bude izbetonirana, a ne da duz cele budu krateri, epa, to kosta. cisto da se ne opustimo, da uvek znamo gde zivimo i da budemo zahvalni i na ovome sto imamo. Eto, to je prednost drzavnih vrtica, deca ce nam se nauciti skromnosti. Zaboravljena vrlina

Kasnim nesto vise od dve godine sa komentarom,no kao sto sam ja procitala prethodne,nadam se da ce neko i moj komentar pronaci i procitati.
Imam troje dece,dve devojcice,vec velike i malog decaka koga ja cuvam jos par meseci do isteka porodiljskog.Dok su mi cerke bile male nisam radila ali su isle u vrtic posto sam studirala i trebalo je spremati ispite.Obe su posle u jaslice sa navrsenih godinu dana.NIKADA ali NIKADA nikakvih problema nisam imala sa vaspitacicama koje su ovde prozivane na veliko.Deca su mi uvek bila cista i sita sto zapravo i nije najvaznije.Uvek nekako zaboravljamo socijalizaciju i pedagoski rad vaspitaca.To tesko da neka baka servis moze da pruzi.Drustvo vrsnjaka,prostor prilagodjen detetu,kreativni pedagoski rad ...TO SAMO VRTIC PRUZA.
Jako sam zadovoljna kao roditelj.Deca su u vrticu stekla svakodnevne higijenske navike,naucile su da se druze,da uvazavaju druge,razlicitosti,da postuju druge...Isle su tri godine za redom na zimovanje sa vaspitacicama.Odusevljene one a odusevljena i ja.
Jedva cekam da mi i sin krene u vrtic-dete koje raste u vrticu je nesto sasvim drugo u odnosu na dete iz baka-deka-servisa.
Da napomenem,uloga roditelja nije manja kada dete ide u vrtic,tu nije kraj porodicnog vaspitanja i obrazovanja,sto mnogi roditelji zaboravljaju.Naravno,svaka cast bakama i dekama koji se trude oko svojih unuka no ja sam ipak,uvek na strani vrtica.Pokazalo se,bar u mom slucaju da sam u pravu.
Pozdrav svima a narocito kolegenicama koje i pored male plate uspevaju da zardze osmeh na licu za necije male andjele koji su vrlo cesto pravi djavolcici:)

Da se pridruzim iskustvom iz inostranstva. Mada zene u zemlji u kojoj trenutno zivim zakonski mogu da imaju cak i tri godine off work nakon porodjaja, moje dete je sa godinu dana poslo u drzavne jaslice jer sam ja morala da se vratim na posao. U pocetku nije izgledalo strasno, i bilo je jako jeftino. Brzo su stvari pocele da se pojasnjavaju: vaspitacice su o njoj vodile racuna samo onoliko koliko su poklona od nas dobijale, ispostavilo se da je kao dete (omrazenih) stranaca smestena u najgoru grupu sa decom i vaspitacicama koje su bile na ivici u mnogim pogledima...Pukli smo kada smo saznali da je u istu grupu primljeno dete HIV pozitivne osobe. Do tada sam sebe smatrala veoma tolerantnom osobom, bi me sramota od te jadne zene i njenog sirotog detata, ali strah za moje sopstveno dete je prevladao do te mere da je istoga dana ono odatle bilo prebaceno u privatno obdaniste. Tu se jeste radilo sa decom (normalno, bilo je deset puta skuplje), pazili su ih ispunjavali raznorazne zelje i decije i nase (btw, grupe su bile mesane, sa decom od 3-6 godina i to je mojoj cerki veoma prijalo). Priznajem da mi ovde drustvo vecine napirlitanih roditelja (novopecenih bogatasa, kakvih ima i u Srbiji) nije bas prijalo, ali sa time smo sasvim lepo izlazili na kraj, i cak na kraju gledali na to kao na jednu nephodnu i korisnu obrazovnu lekciju. Sada idemo u skolu - medjunarodnu, lepu, sjajnu i MNOOOOGO skupu. Verujte mi da ne zalim (ne stidim se da priznam da se u ime skolarine odreknem svaki mesec nekoliko stvari moga licnog luksuza) jer se svaka kinta koju damo tamo isplati - od cetiri jezika koja moja sada osmogodisnja cerka vec solidno govori, do mogucnosti koje stoje na raspolaganju nama, njenim roditeljima, da pratimo i konstruktivno ucestvujemo u njenom obrazovanju (ne mitom kao u Srbiji vec istinskom saradnjom sa nastavnicima). Znam da je ovo vecini roditelja u Srbiji tesko ostvarljivo, ali znam sigurno da bih ja, da sada zivim u tamo, verovatno kopala i rukama i nogama da mom detetu obezbedim takvo obrazovanje.

Mi smo jako razmazeni, a nasi drzavni vrtici i jaslice su ODLICNI. I to sto veci vrtic, on je bolji.
Pozitivno o socijalizaciji je vec bilo reci, ali da napomenem da za razliku od zapada, nasa deca imaju organizovano hranu - KUVANU I ZDRAVU, dobro izbalansiranu.
Kontrola u drzavnim vrticima je uvek prisutna i u svakom smislu. Imaju zdrastvenog radnika i zubara svakodnevno (sto veci vrtic, vise sadrzaja).
Nasi vrtici su pravljeni tako da su prostorije do pola u drvetu, a sve ostalo je staklo i svi odrasli i druge vaspitacice mogu da vide sta se desava u susednoj prostoriji, tako da se tamo ne moze nista sakriti i zataskati, ni individualni i kolektivni propust.
Osim sto mnogo toga nauce, deca se tamo nauce i nekoj disciplini, koju prihvate veoma lako(barem moje dete). A tu disciplinu sam sigurna da vecina dece u danasnje vreme ne moze da primi kod kuce.
I za one koji se bune, pitajte nekoga kako izgledaju vrtici u Svajcarskoj, Holandiji ili Engleskoj i videcete koliko je ovde bolje.
Jedna od dobrih tekovina bivseg socijalizma je dobro razvijen sistem vrtica i te zapadne 'toliko bolje i bogatije' zemlje uce od nas kako se to radi. Nasi ljudi sa Pedagoske akademije idu cesto u inostranstvo da im pruze neki vid konsultacija.

Moje troipogodisnje dete ide u drzavni vrtic. Krenuo je sa godinuipo jer sam morala da se vratim na posao. Od kada je krenuo pa do danas nisam mogla da imam nikakve povlastice (u vezi placanja) jer i pored toga sto meni i mome suprugu nisu plate zavidne, placamo punu cenu (7.500 din.).
U jaslicama je bilo isto kao sto rece neka mama, jednu nedelju ide, pa onda vaspitacice malo otvore prozore da bi mogle da puse (a zaticane su i kako puse), pa pola dece ne dodje drugi dan, izmedju ostalih i moje. Ali sva sreca da postoje babe i dede pa ne moram da uzimam bolovanje, sto bi umanjilo moje mesecno primanje abnormalno, pa ne bih mogla ni da platim. A da ne govorim kako je jednom prilikom dosao kuci uneredjen u pelenu, koja mu nije skinuta ko zna koliko, a znam to iz razloga jer smo morali dete da drzimo u lavoru da mu omeksa ono sto se zalepilo za guzu da bismo mogli da ga operemo. E kad je bio opran guza mu je bila ne crvena nego u ranicama. Izvinjavam se to su doziveli baba i deda, posto majka mora da radi nebili mogla da plati upravo to sto se desilo. A onda kada sam posle izvesnog vremena sve to ispricala jednoj od vaspitacica u tom vrticu, ona je rekla: "Dobro je sto ste mi to rekli, uvek treba da kazete kada nesto nije u redu... itd. A prica se nastavlja. Dete znojavo, pa sede na parketu...
Naravno nisu svi vrtici isti. Slusala sam pricu jedne majke koja je pricala kako vaspitacica njene cerke svako dete pre spavanja istusira. Tako da imaju one vremena, nego ih mrzi da rade. I po meni vaspitac treba da bude kreativan, a ne nervozan i nezadovoljan platom, pa da se zbog toga sveti deci.
I @Gandi, blago tebi kad moras da se odreknes boljih kola i stana da bi platio/la privatan vrtic, mi bismo morali da se odreknemo garderobe kupljene u radnjama sa carinjenom robom i kod kineza itd.
Naravno da je tamo i lepo. Igraju se, sticu prijatelje, zaljube se, sto kaze tekst imaju i nesimpatije... ali moje dete bas nije donelo mnogo novih stvari naucenih tamo.
Mislim to je prica koja bi mogla da traje, ali u principu se slazem da dete treba da ide u vrtic, ali mislim da je cena prevelika za ono sto pruzaju i mislim da treba da se poradi na osoblju koje tamo radi.

Vrtic...NIKAD!!!
Niko nece bolje paziti moje dete bolje ga nauciti,bolje mu skuvati,bolje ga utesiti od mene...
Imamo gomilu drustva idemo kod njih oni dodju...izadjemo u grad na kalis u zoo vrt odemo na adu prosetamo kejom...cak i u pozoriste za decu...
Nije nam potreban vrtic da bi se druzili tj mojoj maloj nije potreban
za svoje dete bih sve uradila...imam dogovor na poslu da radim 5 sati dnevno ...za to vreme moja mama je cuva koja zena i nije baba kao druge babe ima 45 god i jako lepo se snalazi sa njom...ma savrsenstvo...tako da svo ostalo vreme provodim sa njom...
Nije mi potrebna vaspitacica da bi moje dete pojelo sve iz tanjra i da bi u tom tanjiru bila zdrava hrana,niti mi je potrebna da bi mi dete spavalo popodne ni opralo ruke zube...niti mi je iko potreban da naucim dete kako i sta treba i sta je dobro,a sta lose...
Mislim da je najbolje za dete da bude uz majku dok je malo...posle moze u predskolsko i to je dovoljna priprema za skolu...uostalom tada su vec veliki i znaju sve...
Ja nikad hvala majci mojoj nisam isla u vrtic kao ni moj brat,moja svekrva je cetvoro odgaila bez vrtica...svi smo zdravi pravi uspesni mladi ljudi...
Uostalom posle svih uzasa koji se desavaju po vrticima i posle svega sto sam cula od ljudi koji su davali dete u vrtic i jos gore u jaslice NIKADa ne bih svoje dete dala u vrtic...!!!

A zna li se kad dete treba da pođe u vrtić?

"sample", ja ne znam o cemu ti govoris. Moja supruga je prijavljena na minimalac, ja primam dvostruku prosecnu zaradu u Republici, a za 3.5-godisnje dete u vrticu placamo oko 2600 dinara mesecno.

Ni ja ne znam sta prica "sample". Moje dete ide u Radosno detinjstvo, 3 godine ima, i racune bez hrane (kako se ovde kaze - cuvamo mesto posto jos nismo krenuli da dete saljemo u vrtic) je 1200 dinara! Iako prezirem radikale, napravili su sjajnu stvar: iako su povecali drasticno cenu vrtica, grad ucestvuje u velikom procentu u toj ceni.

Za dete je najbolje da odrasta u prisustvu ljudi razlicitih generacija: roditelja, striceva, ujaka, tetki, baba i deda, starije i mladje brace i sestara (sto rodjenih sto od ujaka itd.), porodicnih prijatelja i njihove dece... Tako se dete na najbolji nacin socijalizuje i ima najvise prilike da sto vise nauci. (Inace, pod takvim uslovima, tesko da ce dete misliti da je ‘centar sveta’. Dete misli da je centar sveta onda kada je jedince koje retko dolazi u kontakt sa drugom decom i kada predstavlja jedinu ‘atrakciju’ za odrasle osobe koje se o njemu brinu. Ali daleko od toga da je vrtic bilo jedini bilo najbolji lek za ovo.) U vrticu, dete je okruzeno gotovo iskljucivo svojim vrsnjacima koji ni u kom slucaju ne mogu da zamene visegeneracijsku porodicu. Razumem ja da ljudi nemaju vremena, da babe i dede nisu tu itd. ali to ne znaci da je vrtic najbolje resenje za dete. To je resenje onda kada drugo resenje ne postoji.

@V.,
Nije to nista novo. Secam se ovakvih ponasanja "vaspitacica" jos u vreme kada smo mi isli u vrtice, takozvana srecnija vremena (pre 30-ak i vise godina). A o batinama da i ne govorim. Takodje se radi o obdanistu koje je i tada bilo jedno od najboljih. Ista ta vaspitacica danas kad me sretne na ulici se sva istopi, i bogznakako je ljubazna, a ja sam licno zabranio roditeljima da mladju bracu i sestru salju u njenu grupu jer je zena sadista!

Evo bas ovih dana cujem od jos jedne prijateljice kako je morala da povuce dete iz obdanista zbog bolesti.

Strašno.

Predškolske ustanove nisu obavezne, roditelji imaju pravo da odluče da li će svoje dete odvoditi u vrtić ili ne.
Obavezan je Pripremni predškolski program, trajanje tog programa je šest meseci i deca se pripremaju za polazak u školu.
Da li ćete se odlučiti za baka servis, rođake, ili ćete sami čuvati dete to je vaše pravo.

Privatni ili državni vrtići? U gradu Beogradu privatni vrtići imaju svoje internet profile, predstavljen je prostor, oprema, osoblje.
Rad je "vrhunski", predstavljeni su programi. Obavezni su engleski jezik, balet, gimnastika, karate. Nakinđureno i atraktivno (tipično za privatnika).
Privatni vrtići su tesni, nisu namenski građeni i slatki su samo zbog NOVCA. Privatnici će raditi sa vašom decom samo zato što ih dobro plaćate, to je jedini razlog.
Da li su ti programi akreditovani, priznati od Ministarstva prosvete?

Za roditelje privatni vrtić je divno mesto. Za vaspitače to nije BAJKA, ona je u ulozi Vaspitača, perača sudova, brisača podova, nabavljač hrane, itd.
Ona mora imati osmeh, ona nije prirodna, to je vaspitačica-mučenica. Ona će naučiti vašu decu svemu, mora.

Državni vrtići su prepuni. Vaspitačice ništa ne rade. Postavljaju se preko veze, znaju da mogu tako da se ponašaju. Anarhija.

Predškolske ustanove pošto nisu obavezne, one su predviđene kao pomoć roditeljima koji nemaju kud sa svojom decom. Roditelji su zaposleni, nemaju blizu baku i deku da im priskaču u pomoć.
Postoje roditelji koji nemaju izbor. Zato su stvorene te ustanove koje izlaze u susret roditeljima i pomažu im čuvajući im dete dok su oni na poslu.
Postoje razni tipovi PORODICA, različitog socijalnog statusa, nivoa obrazovanja i sl. Postoje veliki i mali gradovi. Sve ima svoje prednosti i nedostatke.

Da li postoji bilo koja oblast u Srbiji koja je cenjena.

Sve je povezano i vrti se u krug. Završavanje škola preko veze, nestručno osoblje, kritike, dobijanje posla preko veze.

Vaspitačica VOLI decu. Vaspitačica je osoba koja je završila školu za taj posao. Sada postoji Fakultet za vaspitače
i nadam se da će Vaspitačice postajati još OBRAZOVANIJE i KULTURNIJE i da će zadovoljavati zahteve roditelje.
Vaspitačice su INTELEKTUALCI, one poseduju obrazovanje, kulturu. One su školovane i od sada će imati i fakultetsku diplomu.
Napredujemo brzo, vaspitače su od običnih ZABAVILJA nekada, postale, INTELEKTUALCI sada.

Vaspitačici nije bitno da li ste dete tajkuna, političara, ili prosečnog građana.

Ukoliko nemate gde da odvedete svoje dete a zaposleni ste, vaše dete će biti sigurno u predškolskoj ustanovi, nećete
morati da razmišljate dok ste na poslu da li vam je dete u sigurnim rukama ili ne. Državne predškolske ustanove su pouzdane i sigurne.

Iskustva roditelja su različita, ima nas raznih u svim profesijama.

Dete ne može da sakrije oduševljenje i sigurnost, to je sigurno.

"simptomaticno" je da je vrtic u Novom Sadu sa okolinom (radosno detinjstvo) popravilo cene i to za tricavih 190% (kazu uz odobrenje uprave grada) Uz to se ukida regresiranje troskova, odnosno to pravo uz izbegla i prognana lica imace samo uzivaoci decijeg dodatka. Dakle: Cetvoroclana porodica, gde su roditelji prijavljeni na minimalac, ne ostvaruju uslov za deciji dodatak, tako ce vrtic za njihovih dvoje dece kostati od 17000 do 22000 din. u zavisnosti od uzrasta dece.
11093,00 din mesecno za uzrast do 3 godine, nije li to malo mnogo?

Mi smo odabrali privatni vrtic zbog blizine, ali mislim da nema neke vece razlike izmedju drzavnih i privatnih vrtica po pitanju edukacije.

Ja sam odrastao u drusvtu svojih baka i vrlo mi je lepo bilo. kad sam krenuo u vrtic imao sam tikove sa ocima, pa su me roditelji ispisali posle tri dana. Drzavni vrtici su losi i neorganizovani...Kad bi bili bolji svima bih preporucio da idu u drzavni vrtic i da puste decu da se socializuju. Jer mislim da je to najvaznije u detinjstvu, Ali u ovakvom stanju drzavni vrtici nisu nikakva prednost za decu.

"novosadjani"
prvo proverite racun od recimo decembra prosle godine, imate tamo koliko kosta dan(stavimo na stranu to regresiranje), a pogledajte od zadnja 2 ili 3 meseca. To sto placate 2600 din. to je ustvari 20% cene, samo malo su promenjeni uslovi za regresiranje. Evo kod njih na sajtu http://predskolska.co.yu/cene.php a bar sam ja od njih dobio odgovor, da pravo na regresiranje troskova imaju samo grupe 2 i 3.
Problem i jeste sto niko nista ne zna o tome, svima je spustena cena na 20% od stvarne, ali sta ce biti od septembra? Nemam pravo na deciji dodatak, prvo mi je dete, nisam izbeglica... Iskreno voleo bih da me neko ubedi u drugacije stanje.

Ja nisam isla u vrtic vec sam bila sa babama, dedama, ujacima i ostalima, i super mi je bilo. Naucila sam da citam i pisem oba pisma sa 4 godine, da racunam sa 5, posla u skolu sa 6 i bila sam ispred moje generacije. Poenta: babama i dedama nista ne fali, + za ovakve stvari nije obavezno ic i u vrtic. A naravno da vrtic ima dobre strane - npr ja kad sam posla u skolu nisam pojma imala da se snadjem sta je to "stati u red sa svojim parom", i tako neke stvari.

Za dete je najbolje da odrasta u prisustvu ljudi razlicitih generacija: roditelja, striceva, ujaka, tetki, baba i deda, starije i mladje brace i sestara (sto rodjenih sto od ujaka itd.), porodicnih prijatelja i njihove dece... Tako se dete na najbolji nacin socijalizuje i ima najvise prilike da sto vise nauci. (Inace, pod takvim uslovima, tesko da ce dete misliti da je ‘centar sveta’. Dete misli da je centar sveta onda kada je jedince koje retko dolazi u kontakt sa drugom decom i kada predstavlja jedinu ‘atrakciju’ za odrasle osobe koje se o njemu brinu. Ali daleko od toga da je vrtic bilo jedini bilo najbolji lek za ovo.) U vrticu, dete je okruzeno gotovo iskljucivo svojim vrsnjacima koji ni u kom slucaju ne mogu da zamene visegeneracijsku porodicu. Razumem ja da ljudi nemaju vremena, da babe i dede nisu tu itd. ali to ne znaci da je vrtic najbolje resenje za dete. To je resenje onda kada drugo resenje ne postoji.

Vrtic...NIKAD!!!
Niko nece bolje paziti moje dete bolje ga nauciti,bolje mu skuvati,bolje ga utesiti od mene...
Imamo gomilu drustva idemo kod njih oni dodju...izadjemo u grad na kalis u zoo vrt odemo na adu prosetamo kejom...cak i u pozoriste za decu...
Nije nam potreban vrtic da bi se druzili tj mojoj maloj nije potreban
za svoje dete bih sve uradila...imam dogovor na poslu da radim 5 sati dnevno ...za to vreme moja mama je cuva koja zena i nije baba kao druge babe ima 45 god i jako lepo se snalazi sa njom...ma savrsenstvo...tako da svo ostalo vreme provodim sa njom...
Nije mi potrebna vaspitacica da bi moje dete pojelo sve iz tanjra i da bi u tom tanjiru bila zdrava hrana,niti mi je potrebna da bi mi dete spavalo popodne ni opralo ruke zube...niti mi je iko potreban da naucim dete kako i sta treba i sta je dobro,a sta lose...
Mislim da je najbolje za dete da bude uz majku dok je malo...posle moze u predskolsko i to je dovoljna priprema za skolu...uostalom tada su vec veliki i znaju sve...
Ja nikad hvala majci mojoj nisam isla u vrtic kao ni moj brat,moja svekrva je cetvoro odgaila bez vrtica...svi smo zdravi pravi uspesni mladi ljudi...
Uostalom posle svih uzasa koji se desavaju po vrticima i posle svega sto sam cula od ljudi koji su davali dete u vrtic i jos gore u jaslice NIKADa ne bih svoje dete dala u vrtic...!!!

Decu iz vrtica u koje ide moje dete NE VODE NAPOLJE NIKADA,jer nemaju uslove, a susedni vrtic koji koristi isto dvoriste izvodi svoju decu. Medicinska sestra u nekakvoj prici mi je rekla da je PETICA STALNI ZUB.Kada mi je dete krenulo u vrtic pitala sam, posle izvesnog vremena, vaspitacicu da li dete pokusava da prilagodi grupu sebi (sto radi kod kuce) ili uspeva da se prilagodi grupi, a ona mi je rekla:"Ne znam da li znate da se zaljubio" (tada je imao 3 godine).Uvek se podvlaci vaznost saradnje i roditelja, najcesce procene su da roditelji nisu zainteresovani za saradnju. Ja, zaista, ne znam sa kim da saradjujem, sa onom sto ne zna da se petica vadi, ili sa onom sto misli da je u trecoj najvaznije sto je "zaljubljen".Od pedagoskih metoda zastupljeno je zastrasivanje (ko ne bude dobar docice cika policajci i odvesce ga u MARICI ili roditelji nece doci po decu koja su nevaljala) i vucenje za usi (moje dete kaze cimali su nas danas). Pozdrav svim vaspitacicama. Samo ima i nekih stvari o kojima malo razmisljamo, a jako su vazne za malisane npr. to je mali svet prilagodjen njima, ti mali stolovi, stolicice, niske wc solje, zamislite sebe u stanu nekog dzina. To nema veze sa vaspitacem, a prija detetu, udobno mu je u takvom ambijentu. Ne prosipa dok jede, ne sedi na jastucima, ne stavlja adapter na solju i ne penje se na stolicu da bi opralo ruke. Pozdrav roditeljima. I dobro je da se zajedno sa njima naviknemo na ovakve stvari sada, jer u krajnjem slucaju, moguce ih je ispisati ili prebaciti u drugi vrtic, lakse ce nam biti kada krenuu skolu, oguglacemo na neprofesionalnost i neukost onih u cijim su rukama i uzecemo stvar u svoje ruke, ali sa manje nervoze.POZDRAV RODITELJIMA

@V.,
Nije to nista novo. Secam se ovakvih ponasanja "vaspitacica" jos u vreme kada smo mi isli u vrtice, takozvana srecnija vremena (pre 30-ak i vise godina). A o batinama da i ne govorim. Takodje se radi o obdanistu koje je i tada bilo jedno od najboljih. Ista ta vaspitacica danas kad me sretne na ulici se sva istopi, i bogznakako je ljubazna, a ja sam licno zabranio roditeljima da mladju bracu i sestru salju u njenu grupu jer je zena sadista!

Evo bas ovih dana cujem od jos jedne prijateljice kako je morala da povuce dete iz obdanista zbog bolesti.

Da se pridruzim iskustvom iz inostranstva. Mada zene u zemlji u kojoj trenutno zivim zakonski mogu da imaju cak i tri godine off work nakon porodjaja, moje dete je sa godinu dana poslo u drzavne jaslice jer sam ja morala da se vratim na posao. U pocetku nije izgledalo strasno, i bilo je jako jeftino. Brzo su stvari pocele da se pojasnjavaju: vaspitacice su o njoj vodile racuna samo onoliko koliko su poklona od nas dobijale, ispostavilo se da je kao dete (omrazenih) stranaca smestena u najgoru grupu sa decom i vaspitacicama koje su bile na ivici u mnogim pogledima...Pukli smo kada smo saznali da je u istu grupu primljeno dete HIV pozitivne osobe. Do tada sam sebe smatrala veoma tolerantnom osobom, bi me sramota od te jadne zene i njenog sirotog detata, ali strah za moje sopstveno dete je prevladao do te mere da je istoga dana ono odatle bilo prebaceno u privatno obdaniste. Tu se jeste radilo sa decom (normalno, bilo je deset puta skuplje), pazili su ih ispunjavali raznorazne zelje i decije i nase (btw, grupe su bile mesane, sa decom od 3-6 godina i to je mojoj cerki veoma prijalo). Priznajem da mi ovde drustvo vecine napirlitanih roditelja (novopecenih bogatasa, kakvih ima i u Srbiji) nije bas prijalo, ali sa time smo sasvim lepo izlazili na kraj, i cak na kraju gledali na to kao na jednu nephodnu i korisnu obrazovnu lekciju. Sada idemo u skolu - medjunarodnu, lepu, sjajnu i MNOOOOGO skupu. Verujte mi da ne zalim (ne stidim se da priznam da se u ime skolarine odreknem svaki mesec nekoliko stvari moga licnog luksuza) jer se svaka kinta koju damo tamo isplati - od cetiri jezika koja moja sada osmogodisnja cerka vec solidno govori, do mogucnosti koje stoje na raspolaganju nama, njenim roditeljima, da pratimo i konstruktivno ucestvujemo u njenom obrazovanju (ne mitom kao u Srbiji vec istinskom saradnjom sa nastavnicima). Znam da je ovo vecini roditelja u Srbiji tesko ostvarljivo, ali znam sigurno da bih ja, da sada zivim u tamo, verovatno kopala i rukama i nogama da mom detetu obezbedim takvo obrazovanje.

Moje troipogodisnje dete ide u drzavni vrtic. Krenuo je sa godinuipo jer sam morala da se vratim na posao. Od kada je krenuo pa do danas nisam mogla da imam nikakve povlastice (u vezi placanja) jer i pored toga sto meni i mome suprugu nisu plate zavidne, placamo punu cenu (7.500 din.).
U jaslicama je bilo isto kao sto rece neka mama, jednu nedelju ide, pa onda vaspitacice malo otvore prozore da bi mogle da puse (a zaticane su i kako puse), pa pola dece ne dodje drugi dan, izmedju ostalih i moje. Ali sva sreca da postoje babe i dede pa ne moram da uzimam bolovanje, sto bi umanjilo moje mesecno primanje abnormalno, pa ne bih mogla ni da platim. A da ne govorim kako je jednom prilikom dosao kuci uneredjen u pelenu, koja mu nije skinuta ko zna koliko, a znam to iz razloga jer smo morali dete da drzimo u lavoru da mu omeksa ono sto se zalepilo za guzu da bismo mogli da ga operemo. E kad je bio opran guza mu je bila ne crvena nego u ranicama. Izvinjavam se to su doziveli baba i deda, posto majka mora da radi nebili mogla da plati upravo to sto se desilo. A onda kada sam posle izvesnog vremena sve to ispricala jednoj od vaspitacica u tom vrticu, ona je rekla: "Dobro je sto ste mi to rekli, uvek treba da kazete kada nesto nije u redu... itd. A prica se nastavlja. Dete znojavo, pa sede na parketu...
Naravno nisu svi vrtici isti. Slusala sam pricu jedne majke koja je pricala kako vaspitacica njene cerke svako dete pre spavanja istusira. Tako da imaju one vremena, nego ih mrzi da rade. I po meni vaspitac treba da bude kreativan, a ne nervozan i nezadovoljan platom, pa da se zbog toga sveti deci.
I @Gandi, blago tebi kad moras da se odreknes boljih kola i stana da bi platio/la privatan vrtic, mi bismo morali da se odreknemo garderobe kupljene u radnjama sa carinjenom robom i kod kineza itd.
Naravno da je tamo i lepo. Igraju se, sticu prijatelje, zaljube se, sto kaze tekst imaju i nesimpatije... ali moje dete bas nije donelo mnogo novih stvari naucenih tamo.
Mislim to je prica koja bi mogla da traje, ali u principu se slazem da dete treba da ide u vrtic, ali mislim da je cena prevelika za ono sto pruzaju i mislim da treba da se poradi na osoblju koje tamo radi.

Ama ljudi gde vi živite? Moje dete je krenulo u vrtić prošle godine i ritam odlaska u vrtić je bio da nedelju dana ide a onda je dve nedelje bolestan. I neka mi niko ne priča da je to stvar "kolektiva" i kao mora to da se prođe i druge gluposti jer je moj suprug kada je dolazio po dete dva puta ga zatekao sa potpuno mokrom majicom koju niko od vaspitačica nije hteo da mu promeni i jednom je imao pantalone koje su mu spale do kolena jer ih posle odlaska u WC nije dobro zakopčao. To su vaspitačice gledale i namerno nisu pomogle da bi zaboga naučio sam o sebi da se stara i da bi njih što pre oslobodio obaveze. U ovom obdaništu (koje je usput elitno u gradu od državnih obdaništa) vaspitačice se ponašaju kao da su deca ovce a one pastirice koje samo gledaju da se baš ne bace kroz prozor ili ne progutaju neku kocku i udave se. Moj utisak je jadno i žalosno. Trenutno razmišljam o privatnom obdaništu ali ni sama ne znam koje da izaberem a o cenama neću ni da pričam. Pri tome o mom detetu se već mesecima brine žena koju sam angažovala preko privatnog bejbi servisa. Sva ova iskustva verujte imaju i skoro svi moji prijatelji i masovno ispisuju decu iz vrtića naročito ako dete ima neki dodatni zdravstveni problem tipa alergije, astme itd. Zamislite samo kako se brinu o takvoj deci. Reći ću vam kako: ne brinu se, eto kako. A o upisu neću ni da pričam. Preko veze. Nema mesta nigde. Moguće da sam ja kreten koji ne ume da nađe odgovarajuće rešenje, ali po onome što pričaju roditelji druge dece ovo je standardna situacija.

Ja sam odrastao u drusvtu svojih baka i vrlo mi je lepo bilo. kad sam krenuo u vrtic imao sam tikove sa ocima, pa su me roditelji ispisali posle tri dana. Drzavni vrtici su losi i neorganizovani...Kad bi bili bolji svima bih preporucio da idu u drzavni vrtic i da puste decu da se socializuju. Jer mislim da je to najvaznije u detinjstvu, Ali u ovakvom stanju drzavni vrtici nisu nikakva prednost za decu.

jel to nema vrtica ili stvarno nitko ne cita clanke o djeci?
a ionako se brzo zaboravljaju.
B92 Info Vesti Društvo

Vaspitačica vraćena na posao
16. mart 2007. | 18:24 | Izvor: Beta
Zrenjanin -- Vaspitačica koja je u Zrenjaninu devojčici u obdaništu zalepila usta selotejpom, u ponedeljak se vraća na posao.

"U prvom mometu činilo se da je reč o ozbiljnom postupku, pa sam donela rešenje o suspenziji i pokretanju disciplinskog postupka protiv vaspitačice Dragane Brusin, zbog sumnje da je izvršila tešku povredu radne obaveze", izjavila je direktorka ustanove Radosno detinjstvo Anđelija Mirković. Stručnjaci su, međutim, utvrdili da je ona sposobna za rad s decom.

Odluka o vraćanju vaspitačice na posao doneta je na osnovu izjava vaspitačica i ostalih radnika u tom vrtiću, mišljenja psihologa i pedagoga te ustanove i izveštaja o vanrednom zdravstvenom pregledu, kojim je utvrđeno da je vaspitačica sposobna za rad s decom u narednoj godini.

Direktorka je dodala da su 24 roditelja iz grupe koju vodi Dragana Brusin uputili zahtev da ona bude kažnjena najblažom merom i da nastavi rad s njihovom decom.

Zahtev je podržao i savet roditelja te predškolske ustanove, a postupak vaspitačice objašnjen je kao trenutak nemoći, kaže direktorka.

Vaspitačici je izrečena disciplinska mera i od tri naredne plate biće joj oduzeto po 20 odsto.
**************************

trenutak nemoci - ja bih rekla poduzi trenutak neznanja i nespremnost za rad sa decom.
ali ko mene pita? ni komentar na ovaj clanak mi nisu objavili. mozda ni ovo ne ugleda svetlost ekrana.

Mi smo jako razmazeni, a nasi drzavni vrtici i jaslice su ODLICNI. I to sto veci vrtic, on je bolji.
Pozitivno o socijalizaciji je vec bilo reci, ali da napomenem da za razliku od zapada, nasa deca imaju organizovano hranu - KUVANU I ZDRAVU, dobro izbalansiranu.
Kontrola u drzavnim vrticima je uvek prisutna i u svakom smislu. Imaju zdrastvenog radnika i zubara svakodnevno (sto veci vrtic, vise sadrzaja).
Nasi vrtici su pravljeni tako da su prostorije do pola u drvetu, a sve ostalo je staklo i svi odrasli i druge vaspitacice mogu da vide sta se desava u susednoj prostoriji, tako da se tamo ne moze nista sakriti i zataskati, ni individualni i kolektivni propust.
Osim sto mnogo toga nauce, deca se tamo nauce i nekoj disciplini, koju prihvate veoma lako(barem moje dete). A tu disciplinu sam sigurna da vecina dece u danasnje vreme ne moze da primi kod kuce.
I za one koji se bune, pitajte nekoga kako izgledaju vrtici u Svajcarskoj, Holandiji ili Engleskoj i videcete koliko je ovde bolje.
Jedna od dobrih tekovina bivseg socijalizma je dobro razvijen sistem vrtica i te zapadne 'toliko bolje i bogatije' zemlje uce od nas kako se to radi. Nasi ljudi sa Pedagoske akademije idu cesto u inostranstvo da im pruze neki vid konsultacija.

Svi koji jesu vapitaci, znaju odlicno da jedva izlaze na kraj sa decom, a to iz razloga sto nisu kao sto su nekad bila. To znaju svi prosvetni radnici, od vrtica pa sve do fakulteta. Razlog je najprije u tome sto je ogroman broj dece u grupama i ne moze se kvalitet ni u radu postici a kamoli da se deca presvlace. Ne opravdavam da je ova vaspitacica trebala zalepiti usta selotejpop decaku, no, sta da radi sa svom ostalom decom dok ovo jedno pravi neopisiv problem? Provedite jedan dan kao vaspitac, pa cete mozda razumeti. Od 30 dece svako samo da vam se obrati sa vaspitacice, pa posebno svakom objasniti sve i sl...pa rad, pa ovo, pa ono...tu je mnogo bica dakle, i taj posao jeste divan, i ni za jedan se ne mozete vezat kao za ovaj, jer su deca nesto predivno, no ponekad nam u grupu dodju deca sa kojom se mora posebno raditi. Pa je vaspitac ne samo vaspitac, vec i ekstra psiholog i ostalo...no ako se posvetite takvom detetu, sta je sa ostalima...a ima ih 30? Trebate 1 dan proziveti kao 1 vaspitac, pa bi mozda razumeli.

Sta jos...zasto deca nisu kao sto su bila pre? Ranije se nisu pustale na tv svakojake bljuvotine koje sada imaju deca prilike da gledaju, a roditelji koji bi trebali na 1 mesto da odvajaju sta je za gledanje za sta nije, to ne rade...pa deca onako puna nasilja u sebi koje im je servirala najveca vaspitacica / TV...donose tu agresiju pored kuce i u vrticu pa u skoli i sl...

Dakle, dete bez agresivnih crtaca, filmova i sl je srecno i mirno dete, a rad i zivot u porodici, vrticu/sa andjelima.

Toliko:)

Ja nisam isla u vrtic vec sam bila sa babama, dedama, ujacima i ostalima, i super mi je bilo. Naucila sam da citam i pisem oba pisma sa 4 godine, da racunam sa 5, posla u skolu sa 6 i bila sam ispred moje generacije. Poenta: babama i dedama nista ne fali, + za ovakve stvari nije obavezno ic i u vrtic. A naravno da vrtic ima dobre strane - npr ja kad sam posla u skolu nisam pojma imala da se snadjem sta je to "stati u red sa svojim parom", i tako neke stvari.

Strašno.

Predškolske ustanove nisu obavezne, roditelji imaju pravo da odluče da li će svoje dete odvoditi u vrtić ili ne.
Obavezan je Pripremni predškolski program, trajanje tog programa je šest meseci i deca se pripremaju za polazak u školu.
Da li ćete se odlučiti za baka servis, rođake, ili ćete sami čuvati dete to je vaše pravo.

Privatni ili državni vrtići? U gradu Beogradu privatni vrtići imaju svoje internet profile, predstavljen je prostor, oprema, osoblje.
Rad je "vrhunski", predstavljeni su programi. Obavezni su engleski jezik, balet, gimnastika, karate. Nakinđureno i atraktivno (tipično za privatnika).
Privatni vrtići su tesni, nisu namenski građeni i slatki su samo zbog NOVCA. Privatnici će raditi sa vašom decom samo zato što ih dobro plaćate, to je jedini razlog.
Da li su ti programi akreditovani, priznati od Ministarstva prosvete?

Za roditelje privatni vrtić je divno mesto. Za vaspitače to nije BAJKA, ona je u ulozi Vaspitača, perača sudova, brisača podova, nabavljač hrane, itd.
Ona mora imati osmeh, ona nije prirodna, to je vaspitačica-mučenica. Ona će naučiti vašu decu svemu, mora.

Državni vrtići su prepuni. Vaspitačice ništa ne rade. Postavljaju se preko veze, znaju da mogu tako da se ponašaju. Anarhija.

Predškolske ustanove pošto nisu obavezne, one su predviđene kao pomoć roditeljima koji nemaju kud sa svojom decom. Roditelji su zaposleni, nemaju blizu baku i deku da im priskaču u pomoć.
Postoje roditelji koji nemaju izbor. Zato su stvorene te ustanove koje izlaze u susret roditeljima i pomažu im čuvajući im dete dok su oni na poslu.
Postoje razni tipovi PORODICA, različitog socijalnog statusa, nivoa obrazovanja i sl. Postoje veliki i mali gradovi. Sve ima svoje prednosti i nedostatke.

Da li postoji bilo koja oblast u Srbiji koja je cenjena.

Sve je povezano i vrti se u krug. Završavanje škola preko veze, nestručno osoblje, kritike, dobijanje posla preko veze.

Vaspitačica VOLI decu. Vaspitačica je osoba koja je završila školu za taj posao. Sada postoji Fakultet za vaspitače
i nadam se da će Vaspitačice postajati još OBRAZOVANIJE i KULTURNIJE i da će zadovoljavati zahteve roditelje.
Vaspitačice su INTELEKTUALCI, one poseduju obrazovanje, kulturu. One su školovane i od sada će imati i fakultetsku diplomu.
Napredujemo brzo, vaspitače su od običnih ZABAVILJA nekada, postale, INTELEKTUALCI sada.

Vaspitačici nije bitno da li ste dete tajkuna, političara, ili prosečnog građana.

Ukoliko nemate gde da odvedete svoje dete a zaposleni ste, vaše dete će biti sigurno u predškolskoj ustanovi, nećete
morati da razmišljate dok ste na poslu da li vam je dete u sigurnim rukama ili ne. Državne predškolske ustanove su pouzdane i sigurne.

Iskustva roditelja su različita, ima nas raznih u svim profesijama.

Dete ne može da sakrije oduševljenje i sigurnost, to je sigurno.

Apsolutno ste u pravu da je za decu neophodno da idu u vrtic. razloga je mnogo: navike koje stice u vrticu, svest da nije centar sveta, stroge vaspitacice koje dete nekako 'spuste na zemlju'...Takodje mislim da je i sistem placanja drzvnih vrica fer; ja sam samohrana, nezaposljena majka i placam nesto minimalno

Potpuno se slazem sa ovom prethodnom mamom. Zelim samo da dodam da su vrtici, pored toga sto korisni i predivna zabava! Moje dete ide u privatni vrtic i svaki put kad ga ostavljam pozelim da ostanem i ja. Toliko divnih igracaka imaju i tako mnogo mastovitih stvari rade u toku dana da sam stvarno presrecna sto je krenuo u vrtic. Divim se tim vaspitacicama koje su jako posvecene i mastovite! Ziveli vrtici!

To sto je jedna vaspitacica napravila ovako krupnu gresku ne znaci da je institucija vrtica losa.

Nema potrebe da se naglasava znacaj vrtice. Poenta je u kvalitetu (opremljenost i velicina prostora, velicina grupe, edukacija vaspitaca, higijena). Sve to nedostaje i drzavnim i privatnim vrticima. Iskustva najnaprednijih zemalja govore nam da je reforma najpotrebnija upravo u ovoj oblasti jer tu se formiraju buduci gradjani. Simptomaticno je da nezaposlene samohrane majke ne placaju gotovo nista dok su im deca u vrticu a zaposlene samohrane majke placaju punu cenu!

"simptomaticno" je da je vrtic u Novom Sadu sa okolinom (radosno detinjstvo) popravilo cene i to za tricavih 190% (kazu uz odobrenje uprave grada) Uz to se ukida regresiranje troskova, odnosno to pravo uz izbegla i prognana lica imace samo uzivaoci decijeg dodatka. Dakle: Cetvoroclana porodica, gde su roditelji prijavljeni na minimalac, ne ostvaruju uslov za deciji dodatak, tako ce vrtic za njihovih dvoje dece kostati od 17000 do 22000 din. u zavisnosti od uzrasta dece.
11093,00 din mesecno za uzrast do 3 godine, nije li to malo mnogo?

Mi smo odabrali privatni vrtic zbog blizine, ali mislim da nema neke vece razlike izmedju drzavnih i privatnih vrtica po pitanju edukacije.

A zna li se kad dete treba da pođe u vrtić?

"sample", ja ne znam o cemu ti govoris. Moja supruga je prijavljena na minimalac, ja primam dvostruku prosecnu zaradu u Republici, a za 3.5-godisnje dete u vrticu placamo oko 2600 dinara mesecno.

Vrtic koliko treba deci toliko treba i roditeljima, jer nasi malisani u vrticu nauce sve ono sto mi kao roditelji ne stignemo da prodjemo sa njima. Pogotovu kada neko radi do 17h svaki dan.

Mi smo nakon odlicnih drzavnih jaslica i neuspesnog prelaska u drzavni vrtic (deca prepustana sama sebi, jedan nezainteresovan vaspitac na 20-oro dece, primitivizam i nezainteresovanost) izabrali da nase dete ide u jedan od najboljih decijih vrtica u Bgd-u(BP Andjela) i vrlo smo zadovoljni, iako nas to kosta 220e mesecno. Dete sa 5.5 godina zna slova, brojeve, i mnogo drugih stvari, lako uci, disciplinovano je i sa izgradjenim manirima.

Priznajemo, to nije nas uspeh koliko vrtica, sto je ocigledno i sa drugom decom koja su tamo, jer je opsti utisak da su deca odlicna iako ima dosta "cudnih" roditelja.

povodom toga, kada smo kretali u privatni vrtic, svi su nas upozoravali tipa: "Sta ces tamo, tamo su sve deca krimosa, estrade, tajkuna, bankara"

I u pravu su bili, ali je tako kvalitetan rad sa decom (disciplina, raznovrsnost, paznja), da deca na srecu ne lice na svoje roditelje.

Doduse, sada vidimo problem sto ce nase dete nakon vrtica za godinu dana biti ispred svoje generacije (znace da cita, pise i racuna pre vrsnjaka iz drzavnih ustanova) pa cemo morati da skupljamo novac za privatne skole, da ne bi nazadovalo.

U svakom slucaju, bolje vrtic nego zivot sa mamom ili bakom, bolje privatni nego drzavni (koliko para, toliko i muzike), iako svuda ima izuzetaka, dobrih drzavnih vrtica, vaspitaca i talentovane dece koja napreduju i bez privatnih ustanova.

No, mi smo bili roditelji koji su spremni da zrtvuju bolji auto ili veci stan, ne bi li nam dete imalo sto bolje obrazovanje, pocev od malih nogu. To je ipak licni izbor i stvar mogucnosti.

Ni ja ne znam sta prica "sample". Moje dete ide u Radosno detinjstvo, 3 godine ima, i racune bez hrane (kako se ovde kaze - cuvamo mesto posto jos nismo krenuli da dete saljemo u vrtic) je 1200 dinara! Iako prezirem radikale, napravili su sjajnu stvar: iako su povecali drasticno cenu vrtica, grad ucestvuje u velikom procentu u toj ceni.

Ma samo vrtic. Naravno obratiti paznju na vaspitace, ali kad je to u redu, samo vrtic. Kakve babe i dede! Oni mogu posle vrtica i to im je dovoljno. Ne mogu ni roditelji da zamene vrtic, cak ni ako su strucni u radu sa decom, a kamoli ovi nasi malogradjani sto misle da sve znaju.

"novosadjani"
prvo proverite racun od recimo decembra prosle godine, imate tamo koliko kosta dan(stavimo na stranu to regresiranje), a pogledajte od zadnja 2 ili 3 meseca. To sto placate 2600 din. to je ustvari 20% cene, samo malo su promenjeni uslovi za regresiranje. Evo kod njih na sajtu http://predskolska.co.yu/cene.php a bar sam ja od njih dobio odgovor, da pravo na regresiranje troskova imaju samo grupe 2 i 3.
Problem i jeste sto niko nista ne zna o tome, svima je spustena cena na 20% od stvarne, ali sta ce biti od septembra? Nemam pravo na deciji dodatak, prvo mi je dete, nisam izbeglica... Iskreno voleo bih da me neko ubedi u drugacije stanje.

Citam sve ove komentare i pitam se da li zivim u istom gradu. Posto mene niko nije imao da cuva, isla sam u jaslice, a zatim i u obdaniste, i to je definitivno period koga se jako lepo secam. nakon polaska u skolu, moji drugari iz grupe i ja smo bili mnogo prilagodjeniji okruzenju nego deca koju su cuvale bake i deke. isli smo na rekreativne nastave i nismo plakali po ceo dan, i imali smo mnogo bolje rezultate od druge dece. toliko se lepo secam tog perioda da kada sam ja trebala da se vratim na posao, nisam ni razmisljala da li ce moje dete da ide u drzavne jaslice ili ne - to je bila jedina opcija koju sam smatrala normalnom. dete smo prijavili na vreme, (ne u zadnjem trenutku, pa se posle jure veze), tako da je ceo pripremni period prosao kako valja. vaspitacice su divne, lepo rade sa decom, nikada nisam zatekla dete prljavo i neuredno, uvek dobijam kratak izvestaj kako je prosao dan, dete uci pesmice, igre, prelazak sa pelena na nosu nisam ni osetila, ... sve u svemu sigurna sam da ako budem zivela u istom kraju kada dodje drugo dete, da cu ga sa radoscu poslati u iste jaslice. Sve to, da napomenem bez ikakvog mita, donosenja poklona i tome sl. Ne kazem da je isto u svim predskolskim ustanovama, ali mislim da ne treba preterivati i sve generalizovati, jer ima zaista postenih i dobrih vaspitaca koji vole svoj posao i decu sa kojima rade, bez obzira na drusteni polozaj njihovih rodjitelja. Iskustvo koje deca steknu u obdanistu ne moze da nadoknadi nijedna vise generacijska porodica niti iskljuciva nega baka i deka. Sigurna sam da kada krene u skolu ce moje dete biti apsolutno spremno za sve sto ga ocekuje, a za ucenje 10 stranih jezika uvek ce biti vremena.

drzavni, privatni....itd. na zalost nemaju svi mogucnosti za privatni vrtic, a ko ne bi hteo za svoje dete. no moje iskustvo sa drzavnim, za sada, je ok. Vrtic je vrlo neugledan- cika andra- verovatno smo zato i upali, no vaspitacice su fer. Drze se rasporeda, rade sa decom, idu u dvoriste...ono sto smeta je apsolutna zapustenost vrtica, e a to je na gradskoj vlasti i ubogoj nam drzavi. pa mislim nemojmo ockivati cudo, da staza bude izbetonirana, a ne da duz cele budu krateri, epa, to kosta. cisto da se ne opustimo, da uvek znamo gde zivimo i da budemo zahvalni i na ovome sto imamo. Eto, to je prednost drzavnih vrtica, deca ce nam se nauciti skromnosti. Zaboravljena vrlina

Kasnim nesto vise od dve godine sa komentarom,no kao sto sam ja procitala prethodne,nadam se da ce neko i moj komentar pronaci i procitati.
Imam troje dece,dve devojcice,vec velike i malog decaka koga ja cuvam jos par meseci do isteka porodiljskog.Dok su mi cerke bile male nisam radila ali su isle u vrtic posto sam studirala i trebalo je spremati ispite.Obe su posle u jaslice sa navrsenih godinu dana.NIKADA ali NIKADA nikakvih problema nisam imala sa vaspitacicama koje su ovde prozivane na veliko.Deca su mi uvek bila cista i sita sto zapravo i nije najvaznije.Uvek nekako zaboravljamo socijalizaciju i pedagoski rad vaspitaca.To tesko da neka baka servis moze da pruzi.Drustvo vrsnjaka,prostor prilagodjen detetu,kreativni pedagoski rad ...TO SAMO VRTIC PRUZA.
Jako sam zadovoljna kao roditelj.Deca su u vrticu stekla svakodnevne higijenske navike,naucile su da se druze,da uvazavaju druge,razlicitosti,da postuju druge...Isle su tri godine za redom na zimovanje sa vaspitacicama.Odusevljene one a odusevljena i ja.
Jedva cekam da mi i sin krene u vrtic-dete koje raste u vrticu je nesto sasvim drugo u odnosu na dete iz baka-deka-servisa.
Da napomenem,uloga roditelja nije manja kada dete ide u vrtic,tu nije kraj porodicnog vaspitanja i obrazovanja,sto mnogi roditelji zaboravljaju.Naravno,svaka cast bakama i dekama koji se trude oko svojih unuka no ja sam ipak,uvek na strani vrtica.Pokazalo se,bar u mom slucaju da sam u pravu.
Pozdrav svima a narocito kolegenicama koje i pored male plate uspevaju da zardze osmeh na licu za necije male andjele koji su vrlo cesto pravi djavolcici:)