APP – dečija agresija

Sa Jasmininim stavovima se u vecem broju slucajeva slazem, ali ovaj tekst je suvise crno-belo dao resenje na jedno od vrlo bitnih pitanja kad je rec o vaspitanju. Prvo, ne reaguju sva deca isto (postoje razlike u temperamentu, pa makar to bile i nijanse) i drugo, ne zivimo mi s tim detetom sami pa tako njegovo dranje moze npr da ometa nekoga ko spava ili radi nesto za sta mu treba tisina da bi se koncentrisao. Smatram da je najbolje da roditelj pokusa da se priseti kako je on sam reagovao i razmisljao kad je bio dete i da tome prilagodi svoje stavove jer obicno dete nasledjuje nasu narav. Sto se tice razlicitih reakcija kad smo sami/kad smo u gostima, to je tako normalno, pa zamislite da ste npr na slavi kod prijatelja kada vase dete dobije jedan od "napada" - ja ne bih sigurno dozvolila da para usi svima svojom dernjavom, ali ne bih ni popustala samo da ucuti - e tu mislim da je trebalo da se razvije malo tema "kako reci ne". Ja predlazem kaznu odlaska kuci kad je igra sa drugarima najlepsa, ili bar odlazak do kola uz usputni dogovor - ili idemo kuci ili se vracamo na zabavu ali pod mojim uslovima.
Veliki pozdrav za Jasminu

Draga Milice, prvo da vam se zahvalim na pozitivnoj kritici sto je danas veoma tesko dobiti (najcesce su ljudi uzasno negativni) i potpuno ste u pravu. Moj sin i ja smo jos uvek u fazi decje agresije tako da jos uvek ucimo jedno od drugog. Tudja iskustva puno znace roditeljima i veoma sam vam zahvalna na konstruktivnim idejama. Moj stav je da 1000 psihologa ne moze da zameni iskustvo roditelja! Pozdrav Jasmina

Jasmina, gde ste? Nedostaju nam vasi tekstovi. Pozdrav

Mozda mogu da odgovorim na Ankino pitanje. Te faze dolaze u razlicitim periodima i povremeno se ponavljaju, a traju duze ili krace u zavisnosti od nase reakcije na njih. Deca su vrlo pametna i brzo kapiraju sta zaista ne moze da prodje kod roditelja, a sta moze da prodje nekad i u nekim uslovima. Na primer, vrlo brzo ukapiraju da vise toga prolazi pred gostima ili na javnim mestima nego kad su sami sa mamom, ukoliko se mi tako postavimo. A moram reci da se ti napadi ne ponove nikad vise ukoliko je na njih reagovano sa neprihvatanjem odmah prvi put, bez obzira da li se desio napad na ulici, u samoposluzi ili u gostima. Imati ispravnu reakciju i nije tako tesko, treba samo unapred da razmislimo o tome kako zaista ne zelimo da nam se dete ponasa. Ali nije kraj sa 2 godine. Posle 3. godine dolazi zrelija faza ispitivanja granica, kad deca znaju sta nije u redu, ali proveravaju jos jednom, za svaki slucaj, sada vas vrlo pomno posmatrajuci. Drugim recima, sve sami izazovi sa nasim malisanima, kraja nema.

Moje dete je sad u fazi decije agresije, pa me zanima kad prestaje?

Na crkvenom vencanju moje sestre sledeca situacija : moj suprug je mladozenjin kum, ja drzim video-kameru a moja 4-godisnja cerka se muva oko mladenaca i kumova jer zeli da ucestvuje u tome sto radi njen tata i omiljena joj tetka, koja pri tom nosi belu haljinu i podseca je na neku od princeza ... Pustim je malo, a onda iskljucim kameru, pridjem, uhvatim je za ruku i odvedem u stranu. Ucutkujem je a ona tiho negoduje ali to se u crkvi prilicno cuje. Ja hocu "i jare i pare" tj i da prisustvujem vencanju do kraja i da je umirim, pa pocinjem licitaciju: "Kupicu ti sladoled" Nista. "Dva sladoleda" I dalje gundja. "Tri sladoleda" I dalje. "Cetiri sladoleda" -Cetiri sladoleda??? Prodato... Ona se smirila a sladoled smo podelili na nas cetvoro... Dobra stara ucena :-)

I moje dete je u toj fazi, ima 3,5 dodine, tj izadje i vrati se u nju, ali to je to, stalno iskusava sta moze da prodje. U sustini tesko je detetu uskracivati zelje u ovo vreme kad su stvari dostupnije, kad mu mozete priustiti. Tesko je vaspitavati ga, jer prvo morate sebe vaspitati. Vrlo cesto kupovina nove igracke vise vas razgali, ulepsa dan, sama misao kako ce joj se radovati, nego sto njemu stvarno znaci, jer zaista sada ih svako dete ima vise nego sto mu treba. Kad smo mi bil mali nije postojao ni takav izbor cokolada niti su bile tako dostupne, a kamoli ovakva raznovrasnost igracaka. Mnogo je lakse bilo tad nauciti dete skromnosti ili cuvanju i stedljivosti, a kako sad u ovom potrosackom drustvu nauciti dete da ceni stvari, sto se prenosi i na ostale sfere zivota. Ili kada pocne da se dere ocu crtani, a i ti bi da procitas neki blog na b92 ili ostavis komentar, kako da mu ne ispunis zelju koja se poklapa i sa vasim potrebama i zeljama, znajuci da je sve to lose na duze staze, ali...

Priynajem da i sam tesko podnosim suze i tuzno lice svoje cerkice ali vremenom samnaucio kako treba postupati. Veoma je bitno u stvaari najbitnije je sa detetom puno razgovarati, saslusati argumente koji umeju da budu veoma jaki iako dete ima 3 ili 4 godine. Jos se nije desilo da posle razgovora i dogovora neko od nas dvoje rekrsi ono sto smo dogovorili. Ako idemo u luna park, zajedno odvojimo novac za to, utanacimo broj voznji na vozicima i ringispilima, ili kupovini u prodavnici. Vazan je i dogovor sta posle toga , i uvek cuvam u rukavu adut. Naprimer a sad idemo na sokic, ili da odgledamo crtani film. Deca su u stanju da nas razumeju i da ispostuju dogovoreno mnogo vise nego sto mi od njih ocekujemo, naravno ako im se prizna licnost i pravo da ucestvuju makar i samo fingirano u donosenju odluka. Za roditelja najvaznije je strpljenje.

Nikada ne treba tuci dete!NIKADA!!!!!!!!!!!!!

Na crkvenom vencanju moje sestre sledeca situacija : moj suprug je mladozenjin kum, ja drzim video-kameru a moja 4-godisnja cerka se muva oko mladenaca i kumova jer zeli da ucestvuje u tome sto radi njen tata i omiljena joj tetka, koja pri tom nosi belu haljinu i podseca je na neku od princeza ... Pustim je malo, a onda iskljucim kameru, pridjem, uhvatim je za ruku i odvedem u stranu. Ucutkujem je a ona tiho negoduje ali to se u crkvi prilicno cuje. Ja hocu "i jare i pare" tj i da prisustvujem vencanju do kraja i da je umirim, pa pocinjem licitaciju: "Kupicu ti sladoled" Nista. "Dva sladoleda" I dalje gundja. "Tri sladoleda" I dalje. "Cetiri sladoleda" -Cetiri sladoleda??? Prodato... Ona se smirila a sladoled smo podelili na nas cetvoro... Dobra stara ucena :-)

Draga Milice, prvo da vam se zahvalim na pozitivnoj kritici sto je danas veoma tesko dobiti (najcesce su ljudi uzasno negativni) i potpuno ste u pravu. Moj sin i ja smo jos uvek u fazi decje agresije tako da jos uvek ucimo jedno od drugog. Tudja iskustva puno znace roditeljima i veoma sam vam zahvalna na konstruktivnim idejama. Moj stav je da 1000 psihologa ne moze da zameni iskustvo roditelja! Pozdrav Jasmina

Mozda mogu da odgovorim na Ankino pitanje. Te faze dolaze u razlicitim periodima i povremeno se ponavljaju, a traju duze ili krace u zavisnosti od nase reakcije na njih. Deca su vrlo pametna i brzo kapiraju sta zaista ne moze da prodje kod roditelja, a sta moze da prodje nekad i u nekim uslovima. Na primer, vrlo brzo ukapiraju da vise toga prolazi pred gostima ili na javnim mestima nego kad su sami sa mamom, ukoliko se mi tako postavimo. A moram reci da se ti napadi ne ponove nikad vise ukoliko je na njih reagovano sa neprihvatanjem odmah prvi put, bez obzira da li se desio napad na ulici, u samoposluzi ili u gostima. Imati ispravnu reakciju i nije tako tesko, treba samo unapred da razmislimo o tome kako zaista ne zelimo da nam se dete ponasa. Ali nije kraj sa 2 godine. Posle 3. godine dolazi zrelija faza ispitivanja granica, kad deca znaju sta nije u redu, ali proveravaju jos jednom, za svaki slucaj, sada vas vrlo pomno posmatrajuci. Drugim recima, sve sami izazovi sa nasim malisanima, kraja nema.

I moje dete je u toj fazi, ima 3,5 dodine, tj izadje i vrati se u nju, ali to je to, stalno iskusava sta moze da prodje. U sustini tesko je detetu uskracivati zelje u ovo vreme kad su stvari dostupnije, kad mu mozete priustiti. Tesko je vaspitavati ga, jer prvo morate sebe vaspitati. Vrlo cesto kupovina nove igracke vise vas razgali, ulepsa dan, sama misao kako ce joj se radovati, nego sto njemu stvarno znaci, jer zaista sada ih svako dete ima vise nego sto mu treba. Kad smo mi bil mali nije postojao ni takav izbor cokolada niti su bile tako dostupne, a kamoli ovakva raznovrasnost igracaka. Mnogo je lakse bilo tad nauciti dete skromnosti ili cuvanju i stedljivosti, a kako sad u ovom potrosackom drustvu nauciti dete da ceni stvari, sto se prenosi i na ostale sfere zivota. Ili kada pocne da se dere ocu crtani, a i ti bi da procitas neki blog na b92 ili ostavis komentar, kako da mu ne ispunis zelju koja se poklapa i sa vasim potrebama i zeljama, znajuci da je sve to lose na duze staze, ali...

Jasmina, gde ste? Nedostaju nam vasi tekstovi. Pozdrav

Moje dete je sad u fazi decije agresije, pa me zanima kad prestaje?

Sa Jasmininim stavovima se u vecem broju slucajeva slazem, ali ovaj tekst je suvise crno-belo dao resenje na jedno od vrlo bitnih pitanja kad je rec o vaspitanju. Prvo, ne reaguju sva deca isto (postoje razlike u temperamentu, pa makar to bile i nijanse) i drugo, ne zivimo mi s tim detetom sami pa tako njegovo dranje moze npr da ometa nekoga ko spava ili radi nesto za sta mu treba tisina da bi se koncentrisao. Smatram da je najbolje da roditelj pokusa da se priseti kako je on sam reagovao i razmisljao kad je bio dete i da tome prilagodi svoje stavove jer obicno dete nasledjuje nasu narav. Sto se tice razlicitih reakcija kad smo sami/kad smo u gostima, to je tako normalno, pa zamislite da ste npr na slavi kod prijatelja kada vase dete dobije jedan od "napada" - ja ne bih sigurno dozvolila da para usi svima svojom dernjavom, ali ne bih ni popustala samo da ucuti - e tu mislim da je trebalo da se razvije malo tema "kako reci ne". Ja predlazem kaznu odlaska kuci kad je igra sa drugarima najlepsa, ili bar odlazak do kola uz usputni dogovor - ili idemo kuci ili se vracamo na zabavu ali pod mojim uslovima.
Veliki pozdrav za Jasminu

Priynajem da i sam tesko podnosim suze i tuzno lice svoje cerkice ali vremenom samnaucio kako treba postupati. Veoma je bitno u stvaari najbitnije je sa detetom puno razgovarati, saslusati argumente koji umeju da budu veoma jaki iako dete ima 3 ili 4 godine. Jos se nije desilo da posle razgovora i dogovora neko od nas dvoje rekrsi ono sto smo dogovorili. Ako idemo u luna park, zajedno odvojimo novac za to, utanacimo broj voznji na vozicima i ringispilima, ili kupovini u prodavnici. Vazan je i dogovor sta posle toga , i uvek cuvam u rukavu adut. Naprimer a sad idemo na sokic, ili da odgledamo crtani film. Deca su u stanju da nas razumeju i da ispostuju dogovoreno mnogo vise nego sto mi od njih ocekujemo, naravno ako im se prizna licnost i pravo da ucestvuju makar i samo fingirano u donosenju odluka. Za roditelja najvaznije je strpljenje.

Nikada ne treba tuci dete!NIKADA!!!!!!!!!!!!!