Starost nije bauk: Briga o unucima je lek za mnoge bolesti

Moje iskustvo kaze da ih to cuvanje unucica dodatno satre i skrati 10 godina zivota...

Suprug i ja nemamo jos uvek dece ali ih bas zelimo i nadamo se da ce nam vantelesna br.3 biti treća sreća. Sa druge strane suprugov rodjeni brat ima dvoje dece, jedno ima 6 godina a drugo 3, on radi od kuce a supruga mu nije zaposlena ali kao uvek ima neke obaveze (odlasci na kafu itd) i opet najvise o njima vodi racuna baka, suprugova mama, ni ne pitaju je da li moze, da li je bolesna, da li bi odspavala mozda duze tog dana, mrzi ih da ih odvedu u vrtic pa samo decu prebace na drugi sprat na kojem su njegovi. Ona stvarno voli unucice naravno ali cuva ih toliko da nema nekako svoj zivot vise uopste, nigde ne ide i to je samo sedenje kod kuce i cuvanje njih dvoje, bukvalno mi deluje da je ostarila nenormalno za ovih par godina i non stop je preumorna, njima ne sme nista da kaze jer to je odmah drama ako kaze da jedan dan ne moze da ih pricuva pa joj je lakse da cuti. I bude mi zao nje ali se ne mesam, ne zivimo sa njima samo vidim tu nervozu i umor kod nje kad je vidim. I razmisljala sam da ja nekako (mozda i sto se dugo borimo sa sterilitetom) ne bih mogla tako da opterecujem nekog da cuva moju decu non stop, bila to moja mama ili njegova mama. Nekako i bake i deke treba da imaju vremena za sebe i svoj zivot.

Cuvanje male dece je ogroman stres.

Dvanaest sati nedeljno je sat i po svaki dan, ili jedan dan vikendom. To nije čuvanje unuka, to je provodjenje vremena sa unučetom, s' tim da mislim da svakodnevna obaveza nije ok, jer je opterećujuća. Povremeno uskakanje da se dete uzme iz škole ili vrtića kada je roditelj sprečen zbog službenog puta/sastanka/bolesti ne mislim da je iskorištavanje bilo koga, porodica smo i sasvim je normalno da i mi njima uskačemo kada im je pomoć potrebna.

Majka mi nikada nije čuvala decu, znajući je nisam ni tražio. Čuvala je sebe, eno je sa 88 satire kafu i cigare.

Odgovor za eu- Niste mozda razumeli celokupnu pricu. Mislim, ne znam, mozda ja nisam razumeo ali imam isti ovakav slucaj u familiji pa sam drugacije to razumeo mozda od Vas. Deca ustanu u 7, 8 ujutru, majka bi jos da spava, mrzi i nju i supruga da odvedu decu u vrtic. Suprug radi prepustio je tu obavezu njoj. Deco hajdete vi kod babe dole nek vas pricuva ona dok ja ne ustanem tamo oko 11-12. Uh bas mi je tezak zivot moram da odem negde na kaficu kad ustanem pa cu se pozabaviti onda sa decom tamo oko 2-3popodne kad dodjem sebi (bavljenje decom sat vremena cackanja telefona pa ajdete opet kod babe). Imucna porodica, ne mora da radi ali ocigledno ne mora ni oko svoje dece, sve se trpi jer se plase svi da joj ne dune da ih odvede. Poenta je da se cuti i trpi, realno ok je da pricuvaju baba i deda unucice dva, tri sata pa nek bude i ceo dan ali NE SVAKI DAN. Znaci pomoc svakako ali ovo je preterivanje. To prosto nije normalno, pa zasto su ih radjali kad nece da se bave njima bilo to jedno dete, dvoje ili vise.

odgovor za zozz
prvo skoči pa reci hop. jedno dete je lagani povetarac, dva su uragan. dace Bog dobicete svoje pa ces videti kako ce tebi biti kad neko krene tebe da komentarise kako "ne radis al imas obaveza". obuj prvo tudje cipele pa komentarisi.

A obaska osakati dzep, vrlo povoljno ??

I ja sam verovala da je svakodnevno provodjenje vremena sa unucima na obostrano zadovoljstvo. Medjutim, ostala sam prilicno iznenadjena kada sam u otvorenom razgovoru saznala da bake i deke imaju svoj zivot, kao i da im je sasvim dovoljno da unuke vide dva puta nedeljno po sat ili dva.

Nisu babe i dede ko sto su bili 😉

da, iako priroda najbolje zna, uvek svako razmislja iz svoga iskustva.
iskustva koje uistinu i nije njegovo, vec posledica nepoznavanja sebe.

Moje iskustvo kaze da ih to cuvanje unucica dodatno satre i skrati 10 godina zivota...

odgovor za zozz
prvo skoči pa reci hop. jedno dete je lagani povetarac, dva su uragan. dace Bog dobicete svoje pa ces videti kako ce tebi biti kad neko krene tebe da komentarise kako "ne radis al imas obaveza". obuj prvo tudje cipele pa komentarisi.

Majka mi nikada nije čuvala decu, znajući je nisam ni tražio. Čuvala je sebe, eno je sa 88 satire kafu i cigare.

Cuvanje male dece je ogroman stres.

Suprug i ja nemamo jos uvek dece ali ih bas zelimo i nadamo se da ce nam vantelesna br.3 biti treća sreća. Sa druge strane suprugov rodjeni brat ima dvoje dece, jedno ima 6 godina a drugo 3, on radi od kuce a supruga mu nije zaposlena ali kao uvek ima neke obaveze (odlasci na kafu itd) i opet najvise o njima vodi racuna baka, suprugova mama, ni ne pitaju je da li moze, da li je bolesna, da li bi odspavala mozda duze tog dana, mrzi ih da ih odvedu u vrtic pa samo decu prebace na drugi sprat na kojem su njegovi. Ona stvarno voli unucice naravno ali cuva ih toliko da nema nekako svoj zivot vise uopste, nigde ne ide i to je samo sedenje kod kuce i cuvanje njih dvoje, bukvalno mi deluje da je ostarila nenormalno za ovih par godina i non stop je preumorna, njima ne sme nista da kaze jer to je odmah drama ako kaze da jedan dan ne moze da ih pricuva pa joj je lakse da cuti. I bude mi zao nje ali se ne mesam, ne zivimo sa njima samo vidim tu nervozu i umor kod nje kad je vidim. I razmisljala sam da ja nekako (mozda i sto se dugo borimo sa sterilitetom) ne bih mogla tako da opterecujem nekog da cuva moju decu non stop, bila to moja mama ili njegova mama. Nekako i bake i deke treba da imaju vremena za sebe i svoj zivot.

da, iako priroda najbolje zna, uvek svako razmislja iz svoga iskustva.
iskustva koje uistinu i nije njegovo, vec posledica nepoznavanja sebe.

A obaska osakati dzep, vrlo povoljno ??

Dvanaest sati nedeljno je sat i po svaki dan, ili jedan dan vikendom. To nije čuvanje unuka, to je provodjenje vremena sa unučetom, s' tim da mislim da svakodnevna obaveza nije ok, jer je opterećujuća. Povremeno uskakanje da se dete uzme iz škole ili vrtića kada je roditelj sprečen zbog službenog puta/sastanka/bolesti ne mislim da je iskorištavanje bilo koga, porodica smo i sasvim je normalno da i mi njima uskačemo kada im je pomoć potrebna.

Odgovor za eu- Niste mozda razumeli celokupnu pricu. Mislim, ne znam, mozda ja nisam razumeo ali imam isti ovakav slucaj u familiji pa sam drugacije to razumeo mozda od Vas. Deca ustanu u 7, 8 ujutru, majka bi jos da spava, mrzi i nju i supruga da odvedu decu u vrtic. Suprug radi prepustio je tu obavezu njoj. Deco hajdete vi kod babe dole nek vas pricuva ona dok ja ne ustanem tamo oko 11-12. Uh bas mi je tezak zivot moram da odem negde na kaficu kad ustanem pa cu se pozabaviti onda sa decom tamo oko 2-3popodne kad dodjem sebi (bavljenje decom sat vremena cackanja telefona pa ajdete opet kod babe). Imucna porodica, ne mora da radi ali ocigledno ne mora ni oko svoje dece, sve se trpi jer se plase svi da joj ne dune da ih odvede. Poenta je da se cuti i trpi, realno ok je da pricuvaju baba i deda unucice dva, tri sata pa nek bude i ceo dan ali NE SVAKI DAN. Znaci pomoc svakako ali ovo je preterivanje. To prosto nije normalno, pa zasto su ih radjali kad nece da se bave njima bilo to jedno dete, dvoje ili vise.

Nisu babe i dede ko sto su bili 😉

I ja sam verovala da je svakodnevno provodjenje vremena sa unucima na obostrano zadovoljstvo. Medjutim, ostala sam prilicno iznenadjena kada sam u otvorenom razgovoru saznala da bake i deke imaju svoj zivot, kao i da im je sasvim dovoljno da unuke vide dva puta nedeljno po sat ili dva.