Kuća je postala pakao: "Psihološka šteta biće veća i od ekonomske"

Ranije sam takođe i ja pisao u komentarima na ovu temu, iz ugla nekog ko se lečio od depresije.Bukvalno ova izolacija loše deluje na ljude sa psihičkim problemima, a kuća je kao pakao.Drugi problem je i strah od sopstvenog ekonomskog kraha, pošto radim na dnevnicu, a evo ne zovu me već nekoliko dana da radim, rate za kredit i računi stižu, namirnice ponestaju, vođa najavljuje 24h, u glavi mi je haos, samo što ne zaplačem. Ko nije bolovao, nemože ni da zamisli kako je to. Depresija je vrlo podmukla bolest, sa stalnom tendecijom povratka, kod nekih bolesnika se javljaju i suicidne misli, sitnica je nekad dovoljna.Posle ovoga vrlo verovatno ću se obratiti psihijatru.

Pare su najvaznijeeee jer kad njih imas tesko te nesto psihicki moze poremetit,a ako se i to desi lagano mozes zvat covjeka(psihologa) da pricate koliko hocete i da te vrati u normalu.
Kada nemas para i kad ti dijete place,a ti nisi u mogucnosti da mu to obezbjedis,ne moze ti onda pomoc ni psihijatar,psiholog,Sv Petar,Isus isva ostala ekipa.

Iskreno, zavidim vam svima. Ja se razvodim cim se ovo zavrsi. I do sad sam imao diktatora u kuci ali sam trpeo, bilo je lakse kad odmoris mozak na poslu posle dohvatis decu u setnju i diktatorku vidis uvece tek. A sad... pojacala je frustracije za 400%, komunicira iskljucivo dranjem. Jedan primer da ne mislite da preuvelicavam, moja zena je zvala miliciju u sred vanrednog stanja zbog nasilja u porodici, zato sto sam joj rekao da je kreten, i krava (tihim tonom ja se ne derem) a to sam rekao isprovociran zato sto mi nije dala da skuvam supu (da onu od 50din) koju je ona kupila!? Posle sam se izvinio (svejedno sto se ponasa ko kreten nisam to trebao da kazem), ali je ona svejedno zvala policiju. Ljudi dosli, poslusali, bili fini, prekrstili se za sta ih zovu u vanredno stanje, rekli da je to svadja, a ne porodicno nasilje, pitali dal sam joj pretio ili bio nasilan, ona doduse nije slagala rekla da nisam nikad, rekli nam da probamo da ne pricamo i otisli. I eto, ja vec 2 nedelje cutim, ona i dalje ide po kucu i dere se deci, usisivacu, prozorima. I posle da ne poludim? A gde pa da odem, da se iselim, i to sve do 17h? Pare da ne pominjem privatno radim firma skroz stala kljuc u bravu. I tako, kazu da je ljubav lek za mnoge bolesti, zavidim svima koji u ova zla vremena imaju taj lek, to nema da se kupi...

I ne samo to, dajte pitajte kardiologe, urologe, gastroenterologe?
Da je do epidemiologa, drzali bi nas zatvorene 4 nedelje 24h! I to je u redu, jer njihov problem je samo epidemija i virus.

Bogami, imate ozbiljan problem ako ne možete sami sa svojima najbližim. Znači da vam je ostala samo forma. A suština preminula poodavno...

U ovakvoj situaciji, kući mora da se uvede red. Od rasporeda obroka, do fizičke aktivnosti. Ako čitav dan blenete u telefon i TV onda ste u problemu. Fizička vežbe tokom dana lepo potroše organizam i tokom noći može lepo da se spava. Umerenost u hrani i piću. Za one koji vole da čitaju tu su i knjige. Za one koji imaju decu tu je igra, ali i učenje.

Za zgubidane nema pomoći.

Imaju krov nad glavom, imaju vodu - toplu vodu - CISTU vodu. Imaju suvu cistu odecu, imaju sto i stolice za rucavanje. Imaju hranu. Internet. Porodicu.
LJUDI u Africi to nemaju, gladni su, zedni, rade na suncu celi dan...
Ovi su pobesneli zato sto SVE imaju.

Drugim rečima, nedelje ili meseci provođenja 24h dnevno na istom mestu, okruženi istim ljudima, pa makar se radilo i o porodici, vodi frustraciji i, posledično, međusobnim konfliktima. I nije neka mudrost. Prilično je očigledno. A savet mu je jako jeftin. Misli o onome što ne možeš da imaš? Zaista? Kladim se da se niko toga nije setio bez njega... not.

Spasice se i gejmeri.

Kuca je raj! Uvek sam to znala! Ne pišite gluposti! Cenite vreme sada koje nikad nemate! Ima toliko toga......,,,,,,

Pakao, to su oni drugi :-)
Nemojte praviti pakao drugima od života. Ne dižite jedni drugima pritisak, šećer, kiselinu i sl., dižite raspoloženje.

zbog povrede nisam izasao iz kuce 3 meseca, sem dva puta na kontrolu kod dr. nije bilo lako, ali ni dramaticno.
sedite kod kuce jos par nedelja i nikom nista nece faliti.

koliko je sve ovo tacno, kada supruga radi drugu vidjamo se 2-3 sata dnevno i ljubav cveta, kada ona radi prvu onda smo po 8-9 sati zajedno i vec tamo petak subota pocinje da skripi u odnosu izmedju nas, nije to nista strasno i nenormalno, jednostavno kad neko nije pored tebe ti ga se uzelis a kad je tu stalno pitanje je samo vremena kad ce poceti da smeta

Imaju krov nad glavom, imaju vodu - toplu vodu - CISTU vodu. Imaju suvu cistu odecu, imaju sto i stolice za rucavanje. Imaju hranu. Internet. Porodicu.
LJUDI u Africi to nemaju, gladni su, zedni, rade na suncu celi dan...
Ovi su pobesneli zato sto SVE imaju.
(Hladan, 8. april 2020 08:38)

Tesko je reci sta ljudi za razliku od njih u Africi imaju a sta nemaju, nekad sam bio daleko srecniji sa komadicem masna leba nego
sa svim ovim danasnjim nazovimo blagostanjem?

"Bogami, imate ozbiljan problem ako ne možete sami sa svojima najbližim. Znači da vam je ostala samo forma."

Ja mislim da je problem u tome sto ljudi ne mogu da izadju kako su navikli, da prosetaju, idu na trening, u restoran, vide prijatelje, rodjake. Nekima nedostaje posao. To ne znaci da ljudi ne mogu da trpe clanove svoje porodice nego da im je tesko, da su nervozni i zabrinuti a tada i nastaje najvise svadja i razmirica i upravo medju najblizima.

Nama je super sto smo konacno svi zajedno,imamo vremena da imamo duge obroke,da pogledamo neki film,procitamo nesto,mozemo da spavamo i po 10h dnevno. Jos da imamo i neko dvoriste da malo protegnemo noge bilo bi idealno.

Drži se prijatelju, preživećemo i ovo

(marko, 8. april 2020 09:26)Ranije sam takođe i ja pisao u komentarima na ovu temu, iz ugla nekog ko se lečio od depresije.Bukvalno ova izolacija loše deluje na ljude sa psihičkim problemima, a kuća je kao pakao.Drugi problem je i strah od sopstvenog ekonomskog kraha, pošto radim na dnevnicu, a evo ne zovu me već nekoliko dana da radim, rate za kredit i računi stižu, namirnice ponestaju, vođa najavljuje 24h, u glavi mi je haos, samo što ne zaplačem. Ko nije bolovao, nemože ni da zamisli kako je to. Depresija je vrlo podmukla bolest, sa stalnom tendecijom povratka, kod nekih bolesnika se javljaju i suicidne misli, sitnica je nekad dovoljna.Posle ovoga vrlo verovatno ću se obratiti psihijatru.

Sve vise ljudi u prodavnicama trazi hranu "na crtu". Neko ko je u takvoj poziciji i bez izgleda da ce skoro nesto da se promeni, zatvoren u kuci 24h, zastrasivan senzacionalistickim vestima i dezinformacijama sa drustvenih mreza je tempirana bomba. Pitanje je samo da li ce da pukne na sopstvenu porodicu, policiju ili nasumicnog prolaznika.
Ako se prica da ljudima u Italiji ponestaje novca, kako je tek u Srbiji gde je standard duplo nizi?

Svi u velikom bratu

Doktore, jel možemo mi da vam pošaljemo jednog čoveka na temeljni i duži pregled? Mislim da biste mogli da napišete nekoliko naučnih radova posle njega.

Da li im bi bilo lakše da 24 časa dnevno provedu prikovani za krevet priključeni za respirator?

Prvo sam bila u soku sta se desava, onda mi je prijalo. Svi smo zajedno konacno, deca muz i ja. Bilo nam je lepo. Sad nam je vec dosta :) mi smo socijalna bica, volimo pokret, deci fali skola, drugari, hobiji, muzu i meni posao, i jos mnogo stvari. Zivot treba da je raznovrstan, a porodica utociste i stub. Hvata nas nervoza, ali nekako guramo.

na to se i islo

Najbolji komentar koji sam pročitao ovih dana: sad radim od kuće, sa porodicom sam, fini neki ljudi.

Spasice se i gejmeri.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Braćan, 8. april 2020 09:23)

Mi i bubašvabe. Ali moj novčanik neće preživeti popuste na Steam-u.

Да најзад вратимо породици место - да је најважнија на свету. Да поново научимо да причамо, да размишљамо , да нешто урадимо сами у кући, да се научимо стрпљењу, да поново волимо ДОМ. већини жена је лакше, јер увек има посла у кући, нечим да се забави, док мушкарци не знају шта ће сами са собом и лакше упадају у депресивна стања. Лично, мени никада није досадно са самом собом. Једино ми недостаје што не могу да виђам своју стару мајку, сестру....али , Боже здравља, проћи ће и ово. Молитвама Господу Богу добијем снагу да издржим кад паднем у "бедак". Можда ми је мало лакше, јер сам побегла у викендицу, па шетам по плацу и уживам у свом чау-чау.Чувајте себе , а тако чувате и друге.

I sve to da bi se spašavali penzioneri...

Zatekao sam se u drugoj zemlji u koju sam došao da pokupim dementnog oca i smestim ga u adekvatan dom u Srbiji. Sad sam tu zarobljen, moram da mu kuvam, spremam itd. Pomoglo mi je otkad sam doneo odluku da ću da učim da kuvam nova jela, jer robija će da se oduži, valja izaći iz nje obogaćen novim veštinama, korisnim za ceo život.

Iskreno, zavidim vam svima. Ja se razvodim cim se ovo zavrsi. I do sad sam imao diktatora u kuci ali sam trpeo, bilo je lakse kad odmoris mozak na poslu posle dohvatis decu u setnju i diktatorku vidis uvece tek. A sad... pojacala je frustracije za 400%, komunicira iskljucivo dranjem. Jedan primer da ne mislite da preuvelicavam, moja zena je zvala miliciju u sred vanrednog stanja zbog nasilja u porodici, zato sto sam joj rekao da je kreten, i krava (tihim tonom ja se ne derem) a to sam rekao isprovociran zato sto mi nije dala da skuvam supu (da onu od 50din) koju je ona kupila!? Posle sam se izvinio (svejedno sto se ponasa ko kreten nisam to trebao da kazem), ali je ona svejedno zvala policiju. Ljudi dosli, poslusali, bili fini, prekrstili se za sta ih zovu u vanredno stanje, rekli da je to svadja, a ne porodicno nasilje, pitali dal sam joj pretio ili bio nasilan, ona doduse nije slagala rekla da nisam nikad, rekli nam da probamo da ne pricamo i otisli. I eto, ja vec 2 nedelje cutim, ona i dalje ide po kucu i dere se deci, usisivacu, prozorima. I posle da ne poludim? A gde pa da odem, da se iselim, i to sve do 17h? Pare da ne pominjem privatno radim firma skroz stala kljuc u bravu. I tako, kazu da je ljubav lek za mnoge bolesti, zavidim svima koji u ova zla vremena imaju taj lek, to nema da se kupi...
(ANALiticar, 08. april 2020 10:26)

Auuu prijatelju ala te oce.Nedaj se jbg.

@Hladan
Elementarno nepoznavanje ljudske prirode. Normalno je da ljudi nisu zadovoljni kada odjednom moraju živeti lošije. To je prirodno. I Afrikanci bi se isto ponašali u slučaju da im se uslovi života dodatno pogoršaju. Ljudska priroda je posredi.

Radim sklekove svaki dan, mnogo manja steta za mozak nego da prelezis ceo dan.

U šta se to ljudski život pretvorio? Ljudima je teško da sede u svom stanu-kući sa svojom porodicom? Još da je isključen wifi ja ne znam šta bi se desilo. Kaže ne mogu da izdrže psihički pucaju. Razmaženi narode to je zato što ste sve ove godine mislili samo na sebe i svoje vreme. Sedite malo razgovarajte sa porodicom. Odigrajte neku partiju karti, jamba, monopol, ne ljuti se čoveče pa se malo nasmejte. Videćete kako je porodica lepa stvar a ne samo da razmišljate kako da pobegnete na posao ili u grad na kafu. Kad zagusti kompanije vas puštaju niz vodu i onda ostaje samo porodica. Razmaženi narode ovo je samo opomena da se dozovemo pameti.

Ovo ljudi vise nece moci da izdrze

Nije problem samo sedeti u kuci sa porodicom. I nemojte odmah tu patetiku kako to da ne uzivate sa najmilijima. Ljudi svuda u svetu brinu da li ce ostati bez posla, hoce li imati da plate hranu, kako ce drzave sve to resiti i na kraju, ko moze garantovati da u avgustu kad izadjes napolje nece biti virusa. Nema on rok trajanja 3 meseca i posle je sve u redu. Opasnost po zdravlje ostaje. I prirodno je da deca vole da izadju da se vide sa drugarima, da voze bicikla, da se igraju napolju i sl. Nije to greh i znak manje ljubavi prema roditeljima. Kad bi ljudi znali da ce sve biti u redu posle tri meseca, velika vecina bi se stisla nekako. Ova neizvesnost i nesigurnost ubija. Lako je gledati film i mesiti kolace kad znas da ce puna plata biti na racunu i ne pretiti otkaz, a situacija je takvq da ne mozes ni traziti posao.

Ne vidim problem. Oni koji ne mogu zajedno i ne treba da budu zajedno. Ovo je situacija koja nas vraća pravim vrednostima. Porodica, zajedništvo, skromnost, strpljenje, tolerancija, radovanje malim stvarima... Oni kojima je ovo teško treba da se ozbiljno upitaju šta nije u redu sa njima ili sa njihovim načinom života...

Zamisli koji pakao moraš da se baviš sobom, djecom i bračnim drugom umjesto da radiš od jutra do sutra a njih negdje istovaris.
Razdoblje je izazovno svakome, ali treba zgrabit ono dobro sto nam poklanja - vrijeme. Sve je usporilo i imamo vremena da učimo, radimo na sebi i njegujemo odnose sa najbitnijim ljudima u našem životu. Ostanimo zdravi i pametni!

Tada struka nece da se slusa nego samo kad treba narod zatvoriti i kinjiti i okrivljivati za sve te nabiti nove mere

Bože sačuvaj, nekada je bilo normalno da je porodica zajedno, da provodi vreme zajedno, a sada je to nenormalno. Ljudi su nenormalni, oni se ni izmedju sebe poznaju, brzopleto uleću u brakove, deca su samo kao produkt toga. Znači oni su srećni i ok, ako nisu jedni pored drugih, to nije normalna porodica. Ovaj doktor je i sam prolupao, bolje mu je da ćuti. Normalni zdravi ljudi vole svoje supružnike i decu.Sve ostalo je nenormalno, to bi doktor trebalo da zna, a ne da lupeta, eto tek da nešto kaže.

Za one koji kažu - super, vrijeme je za porodicu, treba da znate da je jedinka determinisana i kroz odnos sa okruženjem, ne samo sa nekoliko članova najuže porodice. Posao, bilo kakvi socijalni odnosi su nešto što ispunjava ljudski život. Biti zatvoren u malom prostoru sa tri iste osobe non stop nije nimalo lako. To nije način života moderne jedinke, bilo to u Srbiji, Kini ili Kanadi. Ovo važi za većinu.

Ja se osecam kao da sam izasla iz masine. Zbunjena sam, anksioznost povremeno svrati ali sam sustinski bas dobro. Tek sad vidim koliko sam bila duboko u rutini i nekom besmislenom trcanju za ciljevima uz mnogo vise briga i straha. Sada i kad brinem, brinem zbog realnih a ne imaginarnih scenarija i uzivam u jednostavnom zivotu koji mi je sada lek a nekada je bio iskljucivo napor. Kuvanje kompleksnije klope, vezbanje uz you tube, razgovori sa muzem i igranje sa sinom. Cudim se sebi i ovom miru koji nisam predugo osetila.

Prilagodite se. Kako znate i umete.
Ako vam se ne komunicira, jedan dan neka svi ćute, tako se dogovorite. Imate knjige, telefone, internet, kuhinju, neko i terasu, odvojite se, svakome treba vreme za sebe, naučite nešto novo.
Lepo je neko napisao da je većina razmažena. Zaposlite mozak.

Kakve su ovo gluposti. Pa gde mi može biti lepše nego kući ili bilo gde sa mojom porodicom,a da još kao zbog toga “skrenem”

Hladan,, a da ides malo u afriku.

Znate, zapravo, nije vaša kuća postala pakao. Samo otkrivate da je bila pakao i do sada, s tim da ste vi to manje ili više (ne)uspešno skrivali od samih sebe i svojih ukućana. Ovo vam je prilika da se suočite sa onim što ne funkcioniše, da to preispitate i da preuredite svoj život na jedan zreliji, zdraviji, svesniji i konstruktivniji način. To može podrazumevati i gubitak određenih ljudi, odnosa i drugih stvari.. što je teško samo po sebi, ali je svakako izdržljivo. Bol u životu nećete izbeći dragi ljudi. Takav se još nije rodio na ovom svetu, da je živeo, a da bola u njegovom životu nije bilo. S druge trane, da li ćete da prolongirate taj bol kroz patnju ili ne - to je suštinski vaš izbor.

Ogromna većina je u problemu.Ogromna.Snalaziš se kada nije ovakva situacija,zaradis manje/više,kako ko.Sada ne možeš ništa zaraditi!A nezaposlen si bio pre virusa.Da li shvataju odgovorni da tih 100e trebaju davati sada,svaki mesec dok je kriza.Neizdrzivo je!Bedni smo.

Koliko smo postali teški drugima a sami sebima još teži?? Konkretno ja sam već 25 dana u samoizolaciji i jedino što mi je teško što sam odvojen od supruge i deteta jer sam u apsolutnoj samoizolaciji i poštujem je maximalno.. Najbitnija je organizacija. Nadje se vremena za sve i trebalo bi to vreme iskoristiti kvalitetno jer kad ovo prodje vratićemo se svi u petu brzinu.. Ne mogu da shvatim da nekome može biti teško sa svojom porodicom, decom, ženom... Ljudi naučite se strpljenju, toleranciji.. Podjite od toga da niko nije savršen i da svi imamo mane.. Prvi ja sam prepun mana pa ne pravim drugima pakao od života zbog sitnica.. Poenta je u malim stvarima, ljubavi i pažnji.. Živite život a ne mrzite ga

Zbog ove situacije sam se vratio na selo kod mojih jer su stariji od 65 godina. Plus sestra se vratila jer je dala otkaz na poslu. prve dve nedelje mi je bilo ok. Sad osecam da ne mogu vise da sedim sa njima i da pricam sa njima, setio sam se zasto sam otisao od njih. Iako imam veliko dvoriste i bastu, poslovi tog tipa me ne zanimaju. Najradije bih otisao negde i ne bih se vratio nikad ovde.

већини жена је лакше, јер увек има посла у кући, нечим да се забави, док мушкарци не знају шта ће сами са собом и лакше упадају у депресивна стања.
(било би лепо, 8. april 2020 08:53)
Pa mislim eto, resenje se namece samo. Prihvatite se polovine posla u kuci i eto vam besplatne zabave. Sad jos mi zene imamo srece sto su svi poslovi na nama a vi jadni eto ste skloni depresiji jer ste besposleni i lencarite. Srce mi se cepa...

@bobi

Slažem se sa tim što kažeš, ima smisla. Opet, hladna glava, smirenost i tolerancija sve to mogu minimizirati. Moja malenkost je preturila rat u Sarajevu, tako da ove restrikcije, obzirom da imamo sve osim pune slobode kretanja, i ne doživljavam nekako dramatično. Pomaže i to što baš i nisam previše socijalan tip, tj. draže mi je ćutanje nego bezvezno laprdanje & mlaćenje prazne slame...

Не би било страшно да нема посла. Свакодневно морам да одговарам на стотине потпуно непотребних и имбецилних писама, што од колега, што од студената. Нпр. студент ми напише читав роман о томе како не може да одлучи да ли да у именовању променљивих користи подвлаку (_) и повлаку (-), па пита мене за савет. Подвлака или повлака, питање је сад! И тако у недоглед.......

A bice i nekih malih koristi. Recimo da ti svaki humanoid ne dise za vratom za kasom ili da ne sutira korpu pored iste.

Pa sve ovo se bas nije moglo desiti u nezgodnije vrijeme. Egoizam, egocentricnost, konzumerizam, povrsnost, nedostatak ideala, prevelika i precesto nerealna ocekivanja od zivota - to su odlike vecine...znaci sve suprotno od onoga sto odlikuje covjeka sposobnog za ovakvo stanje.

Ljudi iz naroda Hunza, recimo, ne bi mogli pasti u ovakav ocaj.
Ili jedinka iz Evrope ili Amerike, koja je u sebi uzgojila i sacuvala skromnost, jednostavnost i prostodusnu dobrotu - takvi ljudi se povinuju ovakvim iskusenjima i prihvate ih...naprave najbolje od datog momenta.

Da se kako moze, pa sve te nezahvalnike na jedan dan prebaciti da osjete lockdown na indijski nacin!
Brzinski bi zavoljeli i poceli cijeniti sve sto sada imaju.

Unakaziće nas kućni zatvor!! :((

Kome su kuća, žena i deca postali pakao, taj ne zaslužuje porodicu! Posle ovoga lepo nek se razvede i ide sam svojim putem! Greh od boga da ti rođena porodica i kuća postane pakao!

Ova epidemija je pokazala koliko je superioran nacin zivota "single people". Em smo u svakom trenutku socijalno distancirani i ne mozemo se nikako zaraziti sami u stanu,em nas niko ne moze nervirati i dosadjivati. Sazaljevam ljude sa decom i psima u malim stanovima. A mi uzivamo kao niko!

Kupio sam gitaru i uzeo je u ruke posle 20 godina jer sam se zasitio filmova,serija i informativnih emisija o pandemiji.Odlican hobi u izolaciji

Koliko radim i koliko me nema kuci svakog dana, ovo mi je leglo kao budali samar. Ustanem, kafa sa zenom i kolacici, deci spremim dorucak, pa udri Monopol i ostale igre, po par sati dnevno posao zavrsim, gledam tv, rakijica-pivce, vecerica i spavanje. Bez problema jos 3 meseca!

Ja sam se jutros posvađao sa ženom, dodje mi da skočim sa terase! Žene nisu razumna bića, samo misle o svom komforu!

@brat
Brate, izdrži. Ljudi su izdržali i mnogo gore, logore, okupaciju, glad. Kroz koje su sve strahote Srbi prošli kroz istoriju.
Sačuvaj zdravlje, život će već naći svoj put.

I ja sedim kući i baš ne uživvam u tome. A hiperaktivni neka rade nešto osim što kukaju.

@ zmitkj..
Nije isto. Kad povredis nogu i ne mozes vani, bar ti ljudi- prijatelji, rodjaci, mogu doci kuci, vidjati se , pricati. Sad nista od toga .

Za ovog dole. Sto si se uopste zenio? Sami sebi potpisujete pakao od zivota...

Vidim da ogromna većina komentatora nema pojma šta su depresija, anksioznost, stres, po njima je to izmišljanje, razmaženost, obest, dosada, "gubitak pravih vrednosti", itd. U skladu sa tim prema većini komentatora ide i određen spektar rešenja - "okretanje Gospodu", izmišljanje obaveza, molitva, ljubav prema bližnjima, porodici,... Neverovatno koliko odbijamo da izađemo iz 17. veka.

Vise ce stete napraviti histerija oko korone nego ona sama

Ovo je vreme kad sve ispliva na povrsinu. Zrela, odrasla licnost moze i ume da izadje na kraj sa svim izazovima u odnosima u porodici. Nezrela osoba ce sebi i drugima napraviti pakao od kuce i zivota. Znate li koliko je velikih umova bilo u zatvorima kao protivnici sistema recimo, ne kao pocinioci krivicnih dela pa ih boravak u tim strasnim uslovima nije slomio, naprotiv, izasli su jos jaci, mudriji, veci! Nama tesko da boravimo u kucama sa porodicama koje smo sami birali, stvarali? Ma da li smo realni?

nekad sam bio daleko srecniji sa komadicem masna leba nego
sa svim ovim danasnjim nazovimo blagostanjem?
(zivot je cudo, 08. april 2020 10:35)

Jesi, i bio si mnooogo mlađi, zdrav i pun ambicije, radoznalosti, idealizovanja svega oko sebe..., a oni koji su tada imali tvoje sadašnje godine, takođe su razmišljali kao ti danas...
Ljudi se često vajkaju kako su ovo "teška vremena", a "vremena" su uvek bila teška mnogima, a opet, mnogi su bili srećni u njima. Sve je to stvar individualnog gledanja na svet i život. Ja na ovo stanje sa epidemijom i posledicama koje izaziva, ne samo zdravstvenim, nego i socijalnim, ekonomskim, emotivnim..., gledam kao na iskušenje opstanka koje me zadesilo u vreme dodeljenog mi života, a mnogo sam srećan zbog saznanja da imam predivnu porodicu, predivne snajke, sinove, unukicu, suprugu, prijatelje i rođake sa kojima se sada samo čujem telefonom ili povremeno razmenjujemo kojekakve pošalice i smešne i duhovite klipove na društvenoj mreži... Ne verujem da je danas od mene srećniji neko koga definišu kao "svetsku zvezdu", neko zato što je čuveni sportista, a posebno ne svetski ili lokalni političari, jer su ljudi koji se bave politikom svakako po svojoj prirodi duboko nesrećni ljudi, mada mogu oni, koji su stekli moć, svojom bahatom osionošću odavati utisak osobe koja "ima sve", ali, kad hoću da se divim iluzijama, pogledam neku mađioničarsku predstavu, u njima ne vidim lepotu čak ni iluzije.

Pazite, jako puno ima i do samog životnog prostora.

Isto kao što je lakše plakati za izgubljenom ljubavi u Mercedesu nego na autobuskoj stanici, tako je lakše biti zatvoren u karantinu u kući od 200 kvm sa dvorištem od 5 ari nego u stanu od 60 kvm.

Ja sam živeo u stanu u NS, još sam birao dupleks stan na sprat da bi me podcećao na kuću i iako nije bio mali stan ja sam se u njemu uvek gušio. Bukvalno mi je služio samo da prespavam a svaki slobodan trenutak sam koristio da provedem negde napolju, čak i kada sam se osećao umornim da bilo gde idem išao sam jer me na taj umor taj stan dodatno ubijao u pojam.

Posle sam se preselio u kuću u kojoj se osećam neuporedivo prijatnije i u kojoj se ponašam skroz drugačije, odnosno izlazak iz kuće planiram samo sa stvarnom željom da negde izađem ili nekom svrhom i potrebom. Svo ostalo slobodno vreme organizujem u kući.

E sada, da li je to zbog drugačije energije životnog prostora, rasporeda prostorija ili veličine prostorija ili veličine prozora, prozračnosti....ne znam, ali znam da mene istog sa istom ženom sa istom decom, sa istim mislima zatvoriš sada u taj stan i tu kuću ja bih u stanu izludeo a u kući uživam.

Pišem ovo da ne bi neko tražio krivca za svoje stanje i osećanje u sebi ili ukućanima....možda je samo do životnog prostora koji mu se ne sviđa, ili mu ne prija a mogao je samo to sebi da priušti svojeveremo i sl.

Najgore za one.. Koji nisu navikli.. Kojima fale kladionice kafici i druge.. Gluposti.. Njima je.. Najteze.. Sigurno.. Ali ovo im dodje kao neka vrsta terapije.. Sto i nije.. Tako.. Lose

Onima koji koliko- toliko održavaju neki balans u ovim uslovima ovaj tekst možda zvuči kao preterivanje - "pakao"?? Mnogo toga je sigurno uslovljeno individualnim: navikama, koliko su ekstrovertni, odnosno introvertni, temepramentom; od toga koliko ova situacija odudara od njihovog uobičajenog načina života, kao i od sposobnosti prilagođavanja; ali i od odnosa u porodici, od načina organizacije individualnog i zajednički provedenog vremena koji je, opet, povezan i sa potrebom za ličnim prostorom.
Ja sam se baš zamislila, onako bez neke potrebe, prosto se samo nametnulo kao misao - kome li je najteže u ovim uslovima? I, došla do zaključka da je verovatno najteže mnogočlanim porodicama, u manjim stanovima, gde ima i dece (npr. i bebe, i mlađa deca) i najstarijih članova (bake i deke). I da su svi zdravi potpuno i čili, opet, u malom prostoru, to je mnogo buke, trke, frke, svega. Teško je i onima koji izrazito vole vole druženje. Teško je sportistima, jer njihov oranizam traži veći intenzitet aktivnosti. Teško je onima koji su možda, izgubili posao, koji su siromašni, stari, uplašeni.
Zdravlje je, negde, najvažnije, i u mentalnom i u fizičkom smislu da se ovo pregura, ali nikome nije baš svejedno, ni lako. Uz neke obaveze, malo animiranja samih sebe, a i svojih najbližih, vreme brže proleti. Lepo je, opet, vrapcima na grani koji bezbrižno pevuše i drugim raznim živouljkicama, a dobro je što je vazduh sigurno malo svežiji, reke čistije... Priroda buja. To su neki moji utisci.

Ne, nece biti psiholoske posledice gore od ekonomskih. Za nekoliko nedelja stvari ce sigurno izgledati drugacije, nekakav polu povratak na normalne tokove uz tonu mera predostroznosti.
Potrebna je itekako podrska psihologa i psihijatra i stanje jeste alarmantno ali amplifikovano je sve upravo nadolazecim ekonomskim posledicama koje ce trajati bar 2 godine.

Depresija je vrlo podmukla bolest, sa stalnom tendecijom povratka, kod nekih bolesnika se javljaju i suicidne misli, sitnica je nekad dovoljna.Posle ovoga vrlo verovatno ću se obratiti psihijatru.
@ (marko,

Evo da ti preporucim jednog.Cuveni psihijatar Viktor Frankl,osnivac logoterapije ili terapije trazenja smisla zivota,bi ti sada rekao:" A zasto se niste ubili?" Nakon sto cujes ovo pitanje,trebalo bi da shvatis da zivot,cak i sa depresijom,nije tako los,jer da je los,mi bismo se ubili. Mi ne moramo da zivimo,u svakom trenutku mozemo da zavrsimo "depresivan" zivot. Vinston Cercil je imao ozbiljne depresije,koje je zvao svojim "crnim psom" pa mu nije padalo na pamet da bilo kada ode kod psihijatra. On je instinktivno znao da svaka depresivna epizoda prodje spontano. On bi sacekao da prodje,doduse sa viskijem u ruci. A znamo sta je sve postigao u zivotu. S depresijom treba ziveti,isto kao sto dijabeticar zivi sa dijabetesom ili astmaticar sa astmom. Treba se pomiriti s tim da ce uvek biti tu,prigrliti je,ne paniciti zbog nje,znati da ce proci. Depresija je u izvesnom smislu luksuz,zivot je suvise kratak da bi se provodio u depresiji. Ona ne sme biti izgovor za bilo sta,ne sme biti alibi. A drugo resenje uvek postoji,ono sa pocetka mog komentara. Emil Sioran je govorio: "Da nema ideje samoubistva,ja bih se ubio"! Doziveo je lepu starost.

Dobro, jesu ovo otežani uslovi funkcionisanja, ali ko ima zdrave odnose u normalnim uslovima ima ih i u otežanim, a ko nema u normalnim u otežanim to još više dolazi na videlo. Mada mnogim porodicama ovo nisu otežani uslovi već predivni uslovi, nešto kao godišnji odmor ali bez stresa putovanja, odmor i od slavskih dana jer niko ne sme da dođe i sam ne moraš nigde da ideš, ne moraš ni u crkvu da ideš, ne moraš ni da savršeno spremaš stan, da savršeno izgledaš, da manično kupuješ... Baš pravi odmor, bez stresa i panike. Imaš vreme da uradiš sve šta pre nisi stigao, žene da očiste kuću, urede ormane i špajize, da nešto sebi sašiju ili pokrpaju ili preurede, da posloze stvari u kuhinjskim ormanima, u kupatilu, a muškarci da obave sitne popravke po kući, na kolima, naprave red u garaži. Deca da ne moraju na sve aktivnosti posle škole, mogu više da fejsbuče, da se igraju. Svi lepo da se druže, da kuvaju ono šta vole da jedu, i sve bez vremenskog pritiska. To važi za porodice gde su svi kući, gde su svi zdravi, gde imaju dovoljno para, gde imaju prodavnice u blizini. Porodicama koje imaju prblem sa zdravljem nekog člana, koje trebaju lekove, bolnice, koje nemaju dovoljno para za sve potrepštine, ili je neko dobio otkaz na poslu, ili recimo majka radi u samoposluzi pa još svi od nje čekaju da kuva kad dođe i još nađe neuredan stan, ili majka radi u bolnici pa su svi pod stresom i u strahu od virusa... tu može biti varnica i problema zbog emocionalne napetosti.

"Srecom"mi nemamo te strucnjake koji bi ukazali na to,da pricaju o tome narod bi bio vise uplasen nego od korone.

O Boze kakvih komentara. Vecina ljudi ne kaze da ne moze sa svojom porodicom ali nije isto biti sa 2-3 iste osobe mesec dana zatvoren i biti sa njima ali opet ici na posao, videti se sa prijateljima i rodjacima, setati, ici u teretanu, baviti se sportom. I naravno uvek je lepse kad se uzelite nekog i vidite ga kad dodjete sa posla.

Ljudi u Sudanu UMIRU OD GLADI a evropski ljudi u depresiji,tesko im imaju sve....Meni je fascinantan 21 vek..kao sve neka sloboda,svi imaju prava a niko ne moze da provede ni pola minuta sam sa sobom a jos manje sa svojim ljudima,pordicom koju ima,porodicu koju je stvrio-la.Kao da smo stranci u sopsvenim zivotima..fantasticno gubljenje vremena i zovta a ovamo kukamo kako smosiromasni..Zar nije zabrinjavajuce kolicina mentalnih robova,ljudi bez samosvesti?.Znam mngoe koji su dobrostojeci a za svoju rodjenu decu enamju strpljenja...

@Pare su najvaznijeeee jer kad njih imas tesko te nesto psihicki moze poremetit,a ako se i to desi lagano mozes zvat covjeka(psihologa) da pricate koliko hocete i da te vrati u normalu.
Kada nemas para i kad ti dijete place,a ti nisi u mogucnosti da mu to obezbjedis,ne moze ti onda pomoc ni psihijatar,psiholog,Sv Petar,Isus isva ostala ekipa.
(BOSS, 08. april 2020 09:06)

Sve zavisi koliki su ti prohtevi, imaju neki koji imaju dosta para a opet imaju teske frustracije zato sto ne mogu da priuste avione, kamione... Ali generalno gledano, ako nemas para da kupis najosnovnije potrebe kao sto je hrana za dete, onda nema tog coveka koji bi ostao normalan.

Pa ja svakako imam agrofobiju. Strah od otvorenog.
Ps sada vidite kako je kučićima u Boxu..

Kako je zatvorenicima,nikada nije to pominjano u vezi sa njihovim zivotima u 4 zida.

Bogami, imate ozbiljan problem ako ne možete sami sa svojima najbližim. Znači da vam je ostala samo forma. A suština preminula poodavno...
(gost, 08. april 2020 09:28)

BRAVO za komentar!
Poenta cele price.

Nedavno mi je jedan advokat pricao, da mnogi osudjenici na kaznu kucnog zatvora sa nanogicom, nakon nekog vremena, zatraze da im se kazna zameni klasicnom zatvorskom, uz kraci period! Gledao sam ga onako, belo, i nisam mu bas poverovao, ali sad... Naravno, bolje je biti u svojoj kuci, zdrav, nego bolestan u bolnici, ali, nije lako sedeti ceo dan, narocito za ljude koji na tako nesto nisu navikli!

Ciste gluposti...Ni najmanje nemam taj problem cak sta vise i uzivam svojoj kuci i vremenu koji do sada nisam imao....

Pakao za ljude, Eldorado za psihoterapeute.

Ma ne lupetaj te bre. Kako moze da ne mogu zivim sa decom. Funkcionisemo idealno Pritom zivim i na Kosovu u jos vecoj izolaciji.

Nama je lako, imamo relaksirajuci tv program sa sveoptimisticnim konferencijama za stampu i lekarima strucnjacima koji sire optimizam na svakom kanalu

radim od kuce, call centar. Sa decom koja trce i vriste oko mene je skoro nemoguce bilo sta korisno raditi.

Ja sam to prvog dana rekao. Ali neki su mislili - šta nam fali par nedelja u kući. Sad kad vide da je ipak par meseci kukaju.

Razmazen svet plus brakovi forme radi.
Ovo je vrlo nesrecnom okolnoscu i dobar test, pa sta valja neka ostane u porodici a sta ne razlaz.
Zivim sa nekim i imam decu a patim se sa njim (i to verovatno zbog para, jedan vuce za sve).
Kako bi bilo da je period 39-45 i da nas pisilno iz kuce vode ne u setnjun ne u rat nego na streljanje.
Ide duga kolona svi cute, neko dete place i za pola sata rafalna paljba i nema hiljade ljudi zena i dece.
Sramota da je one koji se zale sto imaju svoje domove i prosto ima je smorno.
Hvala Bogu da nemamo hladnjace okolo bolnica, i da svoje drage u crnim kesama nosimo, a o smradu koji se siri iz tih kesa i da nepricamo.
O tome pricamo razmazena nacijo.

Ovo je samo dokaz koliko su ljudi otupeli, prazni, duhovno utrnuli, jer kad ne znaš šta ćeš sam sa sobom to je ozbiljan problem. Neće ovo stanje da stvori psihičke bolesnike i neurotike, već će samo da ih otkrije, a njih je i pre ovog, izgleda, bilo mnogo, samo nisu imali "priliku". Svi ovi što stalno kukaju i reže na druge, ne znaju šta sa sobom i ljudima oko sebe, već imaju neki takav problem, neće to od karantina...

Sa o da se sedi u kuci.. Dok nestane para..... A sutra da prezivimo da pasemo travu

Sta kaze nasa struka na ovu situaciju.

Trening, ploca (muzika), setnja Kosutnjak, vinjak , prijatelji, filmovi,sex...ovo je moj recept i nije mi lose ni najmanje...redosled je nebitan: D

Ko svoju kucu nije u red doveo sigurno mu je tesko u njoj.

Neki su mnogo "umaženi", pokušajte zamisliti kako je bilo u Sarajevu pod vojnom opsadom 3.5 godina, snajperi i granate svaki dan. A ovdje je nekima teško par mjeseci biti malo više u kući, naučit će te, samo polako, "nužda zakon mijenja".

Rivotril ?

kritikuju karantin samo oni koji nisu išli u vojsku. mekušvi koji ne znaju za disciplinu i red, koji žive od danas do sutra. lepo je neko komentarisao i pitao sta da su prikovani za krevet mesecima ili godinama.

Ja sam se jutros posvađao sa ženom, dodje mi da skočim sa terase! Žene nisu razumna bića, samo misle o svom komforu!
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (agent, 8. april 2020 12:11) # Link komentara

Joj, mani me, bitno da muskarci ne misle o svom komforu. Jedina greska tvoje zene je sto se udala za muskarca koji misli da "zene nisu razumna bica". Bitno da si ti mnogo razuman kad si hteo zbog jedne svadje da se bacas s terase. Svadje su normalan deo ljudskog odnosa zaboga. Sta si ocekivao.

dobro ste ze probudili. a tek koliko ce njoh umreti od sedenja kuci. moj drugar vec otiso srcka 40 godina... mene gadjalo prekjuce, jos smo mi mladi, a ovi stariji... . bice sve dobro. idemo dalje.

Psihiloška šteta nikad ne. može da bude veća od ekonomske, jer ona pogađa samo ludake ili poluludake, što za ovu planetu i nije mnogo bitno, a normalni ljudi gledaju od čega se živi :)))

Uvek sam pre kukao sto imam kuću od 300 mkv,sada mi je prvi put drago...

Nikada vise nisam imao keksa sa zenom posto smo mi od 65 osudjeni na kucni pritvor i vremena imamo na pretek. Ja 65 moja zena 35 god to je dobitna kombinacija za dolce vitu. Ajd ziveli.

pakao na san siru

Корен свих породичних свађа је неки проблем са самог почетка брака, ма колико мали или огроман био, који људи у нормалним околностима гурну под тепих и годинама скрећу пажњу на друге ствари. У међувремену проблем само расте и не решава се. Сада је дошло "џа или бу", зајдено смо у кући и то што смо гурали под тепих сада излази на површину. У мом случају, у самом почетку брака нас двоје смо живели са мојима у истој породичној кући. Додуше у посебном делу куће са посебним улазом, али опет су та два дела била повезана. У то време моја мајка се мешала у све, јер је навикла да буде газдарица у кући. Отац се увек повлачио у ћошак, читао новине, уз пиво и фудбал. Ја сам тај манир ископирао од њега. Док су се моја мајка и жена свађале, ћале и ја смо гледали фудбал на каучу. Развели бисмо се брзо да нисмо отишли из земље, у међувремену добили децу. Ствари су текле лепо док није дошло ово. Ја сам пре недељу дана изгубио посао, а моја жена ради од куће. Сада се свака свађа претвара у њено пребацивање како сам био пасивни посматрач у кући (јесам, признајем). А мајка ми из Србије поручује како сам себичан, јер нисам спаковао кофере и дошао док Србија није затворила границе. Ћале и даље ћути. Тада смо обоје имали посао, па ми се чинило логичним да останем ту где сам. И тако пролазе дани. И мене је ова моја пријављивала локалним властима овде, с тим што овде мушкарца одводе одмах, па он касније доказује да је невин. Деца све то слушају, срећом су тинејџери обојица, па схватају ...

Ma daj ne lupajte. Ko ne moze da izdezi "u kuci" mesec dva bolke i da nam ne zauzima prostor na zemlji.

(ANALiticar, 08. april 2020 10:26)

Izgleda da je ona nespremna da se suočio sa greškama koje napravila u životu, niti da ih prihvati, pa za sve svoje neuspehe i frustracije je od tebe napravila metu i izgovor. Očigledno joj život nije onakav kakav je htela i zamišljala, ali umesto da pokuša da nešto popravi i poboljša, ona za okrivljuje tebe što to ne činiš.

Pokušaj da je navedeš na ozbiljan i miran razgovor o svemu tome, ako je ikako moguće.

Ja sam se jutros posvađao sa ženom, dodje mi da skočim sa terase! Žene nisu razumna bića, samo misle o svom komforu!
(agent, 8. april 2020 12:11)
Vidis muskarci su takvi oduvek, zene od skora. Pritom zene bar ispostuju decu a muskarci nikoga.

Možda bi sve bilo lakše da nema Interneta i učestalih, kontradiktornih saopštenja. Ovako mnogima dan počne sa izveštajima o broju mrtvih i zaraženih, pa se na to doda najava policijskog časa i već istanjeni živci pucaju. Osim toga nesuglasice u porodici se tu i tamo rešavaju odsustvovanjem od kuće
To u ovom trenutku nije moguće i dolazi do sukoba. Znači razloga za varnice ima puno. Sada dolazi do izražaja smirenost, razložnost, ravnoteža duha i tela. Naravno, slabih ličnosti ima poprilično i zato je sve kako je.

Čovek sve lepo rekao.O svojim Italijanima.
Što se nas ovde tiče,slično je.Ako si u kući izolovan 2 meseca,nećeš odlepiti ako:
-imaš dobar posao ,redovu platu i dok traje ovo sstanje
-imaš normalnu porodicu (ženu,decu,roditelje) ili si sam normalan
-imaš normalne prijatelje
-niko od tvojih nije suviše bolestan i pre korone ili suviše star ili suviše mlad
-niko od tvojih i ti sam ne moraš da radiš dok ovo traje tj nisi policajac,vojnik,lekar,komunalac,kasirka,poštar,dostavjač...
-ne gledaš previše tv kad se priča o koroni brojkama
-imaš terasu,dvorište
-imaš hobi tipa čitanje,pisanje,slikanje,heklanje,rešavanje ukr.reči...što ne zahteva izčazak van
-nemaš ili imaš ljubimca(zavisi od čoveka)
-imaš dobre prijatelje koji ti ne dižu paniku kad se čuješ s njima ili vidiš na skajpu,viberu
-ne razmišljati suviše o tome šta će biti sutra,za dva dana ili mesec dana,rešavati današnje probleme
-obaviš poslove za koj pre nikako nisi mogao da stigneš-farbanje ograde,drvenarije,lepljenje tapeta,pakovanje fijoka,popravka delva u kuhinji ili kupatilu...
-imaš vođstvo u zemlji koje zna šta radi
-imaš vođe koje ti ne dižu paniku i stves svaki put kad ih vodiš
Ako ovih par detalja imaš,onda opušteno,nećeš odlepiti posle ovog.
Mislim...par sitnica....

BOSS, 8. april 2020 09:06

Kaze Boss da su pare najvaznije. Ja se pitam samo kako su ljudi ziveli pre 2000 godina onda? Pre 200 god nasi preci u Srbiji na primer? Niko covece nije imao para nikada skoro. Ljudi su se radjali, ziveli, smejali, radovali. Toliko je umetnickih dela napravljeno, pesama ispevano, misli stvoreno. Mi danas kukavni jako. Jeste, kriza je, ali proci ce, zasijace sunce. Mada, moracemo da smanjimo ocekivanja i zivimo skromnije, ali to ne mora da znaci i manje srecno. U stvari, treba citav zivot paziti da se ne zaduzis, da ne zivis zivot izvan svojih mogucnosti jer kriza kakva god, moze uvek.

Interesantno kako ljudi imaju različita iskustva. Mada mislim da će u najvećem problemu na kraju biti ovi koji sada smatraju da to nije ništa.

@marko
"pošto radim na dnevnicu, a evo ne zovu me već nekoliko dana da radim, rate za kredit i računi stižu,"

Nemas stalan posao i uzimas kredit ? Ko ti ga je dao ?

hahahhaaah

Pravac psihijatar seroxat i rivotril, i svi problemi kao gumicom izbrisani.

Fali mi sve. ..Moj posao i kolege, pivica poslije posla, moj kvartovski birc, gledanje utakmica lige prvaka i hrvatske u njemu s frendovima, termin za nogomet ,koliba na kupi, bratova vikendica u lici za muske vikende. ..Fali Mi cak i 15 dana na moru kod (zar sam toliko ocajan )punice. .NE FALI mi vrijeme s zenom (posvadali smo se sto puta ),sa sinom tinejdzerom s kojim sam se ispricao u 3 dana i koji cijeli dan bulji u smartphone. .Nisam se zenio niti pravio obitelj da bih 24 sata bio s njima, nisam od ljudi koji voli da se drzi za zeninu suknju 24 Sata dnevno. ...Samo hocu svoj zivot nazad i nista vise. ..Uf. ..Sada mi je lakse. .

Kaze Boss da su pare najvaznije. Ja se pitam samo kako su ljudi ziveli pre 2000 godina onda? Pre 200 god nasi preci u Srbiji na primer? Niko covece nije imao para nikada skoro. Ljudi su se radjali, ziveli, smejali, radovali. Toliko je umetnickih dela napravljeno, pesama ispevano, misli stvoreno.
(Petar, 9. april 2020 12:53)

Imas na pr film Valhalla Rising sa Mads Mikkelsenom iz 2009. Film je toliko štrašan a radnja se dešava oko 1096 godine i opisuje mračni srednji vek.

Napravljen je od skeleta mlade žene od pre par hiljada godina, kako bi izgledala živa tada, to ti je drugi slučaj. Svi su primetili da je ljuta. Mnogo ljuta.

Stvarno to idealizovanje nekih 1000 godina ranije, je maaa daaj. Živeli su tako kako su živeli.Opasnost po život je vrebala sa svih strana!!!

A pre 200 godina je sigurno bilo bolje. To je već kraj Novog Veka. Sa tim na pr da su deca mnogo umirala. I mnogi su imali mnogo dece, da bi neka preživela.

Verovatno su u nekim trenucima i bili srećni. I nisu znali za bolje. Preživeli da, kao ljudski rod( biraj bilo koje doba istorije pre novog veka).. I ništa više od toga.

Danas, jesmo mi razmaženi, ali tako smo i naučeni. Savremeni vek. Bar u razvijenijim državama, gde je došlo industrijsko pa tehološko doba, a sad digitalno doba.

Vau a kako je nama koji vec godinama rade od kuce. Nama treba dati prevremenu penziju.

I sve to da bi se spašavali penzioneri...

Bogami, imate ozbiljan problem ako ne možete sami sa svojima najbližim. Znači da vam je ostala samo forma. A suština preminula poodavno...

Imaju krov nad glavom, imaju vodu - toplu vodu - CISTU vodu. Imaju suvu cistu odecu, imaju sto i stolice za rucavanje. Imaju hranu. Internet. Porodicu.
LJUDI u Africi to nemaju, gladni su, zedni, rade na suncu celi dan...
Ovi su pobesneli zato sto SVE imaju.

Da li im bi bilo lakše da 24 časa dnevno provedu prikovani za krevet priključeni za respirator?

Да најзад вратимо породици место - да је најважнија на свету. Да поново научимо да причамо, да размишљамо , да нешто урадимо сами у кући, да се научимо стрпљењу, да поново волимо ДОМ. већини жена је лакше, јер увек има посла у кући, нечим да се забави, док мушкарци не знају шта ће сами са собом и лакше упадају у депресивна стања. Лично, мени никада није досадно са самом собом. Једино ми недостаје што не могу да виђам своју стару мајку, сестру....али , Боже здравља, проћи ће и ово. Молитвама Господу Богу добијем снагу да издржим кад паднем у "бедак". Можда ми је мало лакше, јер сам побегла у викендицу, па шетам по плацу и уживам у свом чау-чау.Чувајте себе , а тако чувате и друге.

zbog povrede nisam izasao iz kuce 3 meseca, sem dva puta na kontrolu kod dr. nije bilo lako, ali ni dramaticno.
sedite kod kuce jos par nedelja i nikom nista nece faliti.

Kuca je raj! Uvek sam to znala! Ne pišite gluposti! Cenite vreme sada koje nikad nemate! Ima toliko toga......,,,,,,

Psihiloška šteta nikad ne. može da bude veća od ekonomske, jer ona pogađa samo ludake ili poluludake, što za ovu planetu i nije mnogo bitno, a normalni ljudi gledaju od čega se živi :)))

Pare su najvaznijeeee jer kad njih imas tesko te nesto psihicki moze poremetit,a ako se i to desi lagano mozes zvat covjeka(psihologa) da pricate koliko hocete i da te vrati u normalu.
Kada nemas para i kad ti dijete place,a ti nisi u mogucnosti da mu to obezbjedis,ne moze ti onda pomoc ni psihijatar,psiholog,Sv Petar,Isus isva ostala ekipa.

koliko je sve ovo tacno, kada supruga radi drugu vidjamo se 2-3 sata dnevno i ljubav cveta, kada ona radi prvu onda smo po 8-9 sati zajedno i vec tamo petak subota pocinje da skripi u odnosu izmedju nas, nije to nista strasno i nenormalno, jednostavno kad neko nije pored tebe ti ga se uzelis a kad je tu stalno pitanje je samo vremena kad ce poceti da smeta

U šta se to ljudski život pretvorio? Ljudima je teško da sede u svom stanu-kući sa svojom porodicom? Još da je isključen wifi ja ne znam šta bi se desilo. Kaže ne mogu da izdrže psihički pucaju. Razmaženi narode to je zato što ste sve ove godine mislili samo na sebe i svoje vreme. Sedite malo razgovarajte sa porodicom. Odigrajte neku partiju karti, jamba, monopol, ne ljuti se čoveče pa se malo nasmejte. Videćete kako je porodica lepa stvar a ne samo da razmišljate kako da pobegnete na posao ili u grad na kafu. Kad zagusti kompanije vas puštaju niz vodu i onda ostaje samo porodica. Razmaženi narode ovo je samo opomena da se dozovemo pameti.

U ovakvoj situaciji, kući mora da se uvede red. Od rasporeda obroka, do fizičke aktivnosti. Ako čitav dan blenete u telefon i TV onda ste u problemu. Fizička vežbe tokom dana lepo potroše organizam i tokom noći može lepo da se spava. Umerenost u hrani i piću. Za one koji vole da čitaju tu su i knjige. Za one koji imaju decu tu je igra, ali i učenje.

Za zgubidane nema pomoći.

Pa sve ovo se bas nije moglo desiti u nezgodnije vrijeme. Egoizam, egocentricnost, konzumerizam, povrsnost, nedostatak ideala, prevelika i precesto nerealna ocekivanja od zivota - to su odlike vecine...znaci sve suprotno od onoga sto odlikuje covjeka sposobnog za ovakvo stanje.

Ljudi iz naroda Hunza, recimo, ne bi mogli pasti u ovakav ocaj.
Ili jedinka iz Evrope ili Amerike, koja je u sebi uzgojila i sacuvala skromnost, jednostavnost i prostodusnu dobrotu - takvi ljudi se povinuju ovakvim iskusenjima i prihvate ih...naprave najbolje od datog momenta.

Da se kako moze, pa sve te nezahvalnike na jedan dan prebaciti da osjete lockdown na indijski nacin!
Brzinski bi zavoljeli i poceli cijeniti sve sto sada imaju.

Nama je super sto smo konacno svi zajedno,imamo vremena da imamo duge obroke,da pogledamo neki film,procitamo nesto,mozemo da spavamo i po 10h dnevno. Jos da imamo i neko dvoriste da malo protegnemo noge bilo bi idealno.

Drugim rečima, nedelje ili meseci provođenja 24h dnevno na istom mestu, okruženi istim ljudima, pa makar se radilo i o porodici, vodi frustraciji i, posledično, međusobnim konfliktima. I nije neka mudrost. Prilično je očigledno. A savet mu je jako jeftin. Misli o onome što ne možeš da imaš? Zaista? Kladim se da se niko toga nije setio bez njega... not.

Kako je zatvorenicima,nikada nije to pominjano u vezi sa njihovim zivotima u 4 zida.

Zbog ove situacije sam se vratio na selo kod mojih jer su stariji od 65 godina. Plus sestra se vratila jer je dala otkaz na poslu. prve dve nedelje mi je bilo ok. Sad osecam da ne mogu vise da sedim sa njima i da pricam sa njima, setio sam se zasto sam otisao od njih. Iako imam veliko dvoriste i bastu, poslovi tog tipa me ne zanimaju. Najradije bih otisao negde i ne bih se vratio nikad ovde.

Ova epidemija je pokazala koliko je superioran nacin zivota "single people". Em smo u svakom trenutku socijalno distancirani i ne mozemo se nikako zaraziti sami u stanu,em nas niko ne moze nervirati i dosadjivati. Sazaljevam ljude sa decom i psima u malim stanovima. A mi uzivamo kao niko!

"Bogami, imate ozbiljan problem ako ne možete sami sa svojima najbližim. Znači da vam je ostala samo forma."

Ja mislim da je problem u tome sto ljudi ne mogu da izadju kako su navikli, da prosetaju, idu na trening, u restoran, vide prijatelje, rodjake. Nekima nedostaje posao. To ne znaci da ljudi ne mogu da trpe clanove svoje porodice nego da im je tesko, da su nervozni i zabrinuti a tada i nastaje najvise svadja i razmirica i upravo medju najblizima.

Trening, ploca (muzika), setnja Kosutnjak, vinjak , prijatelji, filmovi,sex...ovo je moj recept i nije mi lose ni najmanje...redosled je nebitan: D

Prvo sam bila u soku sta se desava, onda mi je prijalo. Svi smo zajedno konacno, deca muz i ja. Bilo nam je lepo. Sad nam je vec dosta :) mi smo socijalna bica, volimo pokret, deci fali skola, drugari, hobiji, muzu i meni posao, i jos mnogo stvari. Zivot treba da je raznovrstan, a porodica utociste i stub. Hvata nas nervoza, ali nekako guramo.

I ja sedim kući i baš ne uživvam u tome. A hiperaktivni neka rade nešto osim što kukaju.

Ne vidim problem. Oni koji ne mogu zajedno i ne treba da budu zajedno. Ovo je situacija koja nas vraća pravim vrednostima. Porodica, zajedništvo, skromnost, strpljenje, tolerancija, radovanje malim stvarima... Oni kojima je ovo teško treba da se ozbiljno upitaju šta nije u redu sa njima ili sa njihovim načinom života...

na to se i islo

Nikada vise nisam imao keksa sa zenom posto smo mi od 65 osudjeni na kucni pritvor i vremena imamo na pretek. Ja 65 moja zena 35 god to je dobitna kombinacija za dolce vitu. Ajd ziveli.

Ranije sam takođe i ja pisao u komentarima na ovu temu, iz ugla nekog ko se lečio od depresije.Bukvalno ova izolacija loše deluje na ljude sa psihičkim problemima, a kuća je kao pakao.Drugi problem je i strah od sopstvenog ekonomskog kraha, pošto radim na dnevnicu, a evo ne zovu me već nekoliko dana da radim, rate za kredit i računi stižu, namirnice ponestaju, vođa najavljuje 24h, u glavi mi je haos, samo što ne zaplačem. Ko nije bolovao, nemože ni da zamisli kako je to. Depresija je vrlo podmukla bolest, sa stalnom tendecijom povratka, kod nekih bolesnika se javljaju i suicidne misli, sitnica je nekad dovoljna.Posle ovoga vrlo verovatno ću se obratiti psihijatru.

Imaju krov nad glavom, imaju vodu - toplu vodu - CISTU vodu. Imaju suvu cistu odecu, imaju sto i stolice za rucavanje. Imaju hranu. Internet. Porodicu.
LJUDI u Africi to nemaju, gladni su, zedni, rade na suncu celi dan...
Ovi su pobesneli zato sto SVE imaju.
(Hladan, 8. april 2020 08:38)

Tesko je reci sta ljudi za razliku od njih u Africi imaju a sta nemaju, nekad sam bio daleko srecniji sa komadicem masna leba nego
sa svim ovim danasnjim nazovimo blagostanjem?

Zamisli koji pakao moraš da se baviš sobom, djecom i bračnim drugom umjesto da radiš od jutra do sutra a njih negdje istovaris.
Razdoblje je izazovno svakome, ali treba zgrabit ono dobro sto nam poklanja - vrijeme. Sve je usporilo i imamo vremena da učimo, radimo na sebi i njegujemo odnose sa najbitnijim ljudima u našem životu. Ostanimo zdravi i pametni!

Ma daj ne lupajte. Ko ne moze da izdezi "u kuci" mesec dva bolke i da nam ne zauzima prostor na zemlji.

Ja sam se jutros posvađao sa ženom, dodje mi da skočim sa terase! Žene nisu razumna bića, samo misle o svom komforu!

Kakve su ovo gluposti. Pa gde mi može biti lepše nego kući ili bilo gde sa mojom porodicom,a da još kao zbog toga “skrenem”

I ne samo to, dajte pitajte kardiologe, urologe, gastroenterologe?
Da je do epidemiologa, drzali bi nas zatvorene 4 nedelje 24h! I to je u redu, jer njihov problem je samo epidemija i virus.

Bože sačuvaj, nekada je bilo normalno da je porodica zajedno, da provodi vreme zajedno, a sada je to nenormalno. Ljudi su nenormalni, oni se ni izmedju sebe poznaju, brzopleto uleću u brakove, deca su samo kao produkt toga. Znači oni su srećni i ok, ako nisu jedni pored drugih, to nije normalna porodica. Ovaj doktor je i sam prolupao, bolje mu je da ćuti. Normalni zdravi ljudi vole svoje supružnike i decu.Sve ostalo je nenormalno, to bi doktor trebalo da zna, a ne da lupeta, eto tek da nešto kaže.

Kome su kuća, žena i deca postali pakao, taj ne zaslužuje porodicu! Posle ovoga lepo nek se razvede i ide sam svojim putem! Greh od boga da ti rođena porodica i kuća postane pakao!

Najgore za one.. Koji nisu navikli.. Kojima fale kladionice kafici i druge.. Gluposti.. Njima je.. Najteze.. Sigurno.. Ali ovo im dodje kao neka vrsta terapije.. Sto i nije.. Tako.. Lose

Depresija je vrlo podmukla bolest, sa stalnom tendecijom povratka, kod nekih bolesnika se javljaju i suicidne misli, sitnica je nekad dovoljna.Posle ovoga vrlo verovatno ću se obratiti psihijatru.
@ (marko,

Evo da ti preporucim jednog.Cuveni psihijatar Viktor Frankl,osnivac logoterapije ili terapije trazenja smisla zivota,bi ti sada rekao:" A zasto se niste ubili?" Nakon sto cujes ovo pitanje,trebalo bi da shvatis da zivot,cak i sa depresijom,nije tako los,jer da je los,mi bismo se ubili. Mi ne moramo da zivimo,u svakom trenutku mozemo da zavrsimo "depresivan" zivot. Vinston Cercil je imao ozbiljne depresije,koje je zvao svojim "crnim psom" pa mu nije padalo na pamet da bilo kada ode kod psihijatra. On je instinktivno znao da svaka depresivna epizoda prodje spontano. On bi sacekao da prodje,doduse sa viskijem u ruci. A znamo sta je sve postigao u zivotu. S depresijom treba ziveti,isto kao sto dijabeticar zivi sa dijabetesom ili astmaticar sa astmom. Treba se pomiriti s tim da ce uvek biti tu,prigrliti je,ne paniciti zbog nje,znati da ce proci. Depresija je u izvesnom smislu luksuz,zivot je suvise kratak da bi se provodio u depresiji. Ona ne sme biti izgovor za bilo sta,ne sme biti alibi. A drugo resenje uvek postoji,ono sa pocetka mog komentara. Emil Sioran je govorio: "Da nema ideje samoubistva,ja bih se ubio"! Doziveo je lepu starost.

Ovo ljudi vise nece moci da izdrze

Neki su mnogo "umaženi", pokušajte zamisliti kako je bilo u Sarajevu pod vojnom opsadom 3.5 godina, snajperi i granate svaki dan. A ovdje je nekima teško par mjeseci biti malo više u kući, naučit će te, samo polako, "nužda zakon mijenja".

Svi u velikom bratu

Hladan,, a da ides malo u afriku.

@marko
"pošto radim na dnevnicu, a evo ne zovu me već nekoliko dana da radim, rate za kredit i računi stižu,"

Nemas stalan posao i uzimas kredit ? Ko ti ga je dao ?

Prilagodite se. Kako znate i umete.
Ako vam se ne komunicira, jedan dan neka svi ćute, tako se dogovorite. Imate knjige, telefone, internet, kuhinju, neko i terasu, odvojite se, svakome treba vreme za sebe, naučite nešto novo.
Lepo je neko napisao da je većina razmažena. Zaposlite mozak.

kritikuju karantin samo oni koji nisu išli u vojsku. mekušvi koji ne znaju za disciplinu i red, koji žive od danas do sutra. lepo je neko komentarisao i pitao sta da su prikovani za krevet mesecima ili godinama.

Bogami, imate ozbiljan problem ako ne možete sami sa svojima najbližim. Znači da vam je ostala samo forma. A suština preminula poodavno...
(gost, 08. april 2020 09:28)

BRAVO za komentar!
Poenta cele price.

Razmazen svet plus brakovi forme radi.
Ovo je vrlo nesrecnom okolnoscu i dobar test, pa sta valja neka ostane u porodici a sta ne razlaz.
Zivim sa nekim i imam decu a patim se sa njim (i to verovatno zbog para, jedan vuce za sve).
Kako bi bilo da je period 39-45 i da nas pisilno iz kuce vode ne u setnjun ne u rat nego na streljanje.
Ide duga kolona svi cute, neko dete place i za pola sata rafalna paljba i nema hiljade ljudi zena i dece.
Sramota da je one koji se zale sto imaju svoje domove i prosto ima je smorno.
Hvala Bogu da nemamo hladnjace okolo bolnica, i da svoje drage u crnim kesama nosimo, a o smradu koji se siri iz tih kesa i da nepricamo.
O tome pricamo razmazena nacijo.

Ma ne lupetaj te bre. Kako moze da ne mogu zivim sa decom. Funkcionisemo idealno Pritom zivim i na Kosovu u jos vecoj izolaciji.

Iskreno, zavidim vam svima. Ja se razvodim cim se ovo zavrsi. I do sad sam imao diktatora u kuci ali sam trpeo, bilo je lakse kad odmoris mozak na poslu posle dohvatis decu u setnju i diktatorku vidis uvece tek. A sad... pojacala je frustracije za 400%, komunicira iskljucivo dranjem. Jedan primer da ne mislite da preuvelicavam, moja zena je zvala miliciju u sred vanrednog stanja zbog nasilja u porodici, zato sto sam joj rekao da je kreten, i krava (tihim tonom ja se ne derem) a to sam rekao isprovociran zato sto mi nije dala da skuvam supu (da onu od 50din) koju je ona kupila!? Posle sam se izvinio (svejedno sto se ponasa ko kreten nisam to trebao da kazem), ali je ona svejedno zvala policiju. Ljudi dosli, poslusali, bili fini, prekrstili se za sta ih zovu u vanredno stanje, rekli da je to svadja, a ne porodicno nasilje, pitali dal sam joj pretio ili bio nasilan, ona doduse nije slagala rekla da nisam nikad, rekli nam da probamo da ne pricamo i otisli. I eto, ja vec 2 nedelje cutim, ona i dalje ide po kucu i dere se deci, usisivacu, prozorima. I posle da ne poludim? A gde pa da odem, da se iselim, i to sve do 17h? Pare da ne pominjem privatno radim firma skroz stala kljuc u bravu. I tako, kazu da je ljubav lek za mnoge bolesti, zavidim svima koji u ova zla vremena imaju taj lek, to nema da se kupi...

Za one koji kažu - super, vrijeme je za porodicu, treba da znate da je jedinka determinisana i kroz odnos sa okruženjem, ne samo sa nekoliko članova najuže porodice. Posao, bilo kakvi socijalni odnosi su nešto što ispunjava ljudski život. Biti zatvoren u malom prostoru sa tri iste osobe non stop nije nimalo lako. To nije način života moderne jedinke, bilo to u Srbiji, Kini ili Kanadi. Ovo važi za većinu.

Koliko smo postali teški drugima a sami sebima još teži?? Konkretno ja sam već 25 dana u samoizolaciji i jedino što mi je teško što sam odvojen od supruge i deteta jer sam u apsolutnoj samoizolaciji i poštujem je maximalno.. Najbitnija je organizacija. Nadje se vremena za sve i trebalo bi to vreme iskoristiti kvalitetno jer kad ovo prodje vratićemo se svi u petu brzinu.. Ne mogu da shvatim da nekome može biti teško sa svojom porodicom, decom, ženom... Ljudi naučite se strpljenju, toleranciji.. Podjite od toga da niko nije savršen i da svi imamo mane.. Prvi ja sam prepun mana pa ne pravim drugima pakao od života zbog sitnica.. Poenta je u malim stvarima, ljubavi i pažnji.. Živite život a ne mrzite ga

@Hladan
Elementarno nepoznavanje ljudske prirode. Normalno je da ljudi nisu zadovoljni kada odjednom moraju živeti lošije. To je prirodno. I Afrikanci bi se isto ponašali u slučaju da im se uslovi života dodatno pogoršaju. Ljudska priroda je posredi.

Za ovog dole. Sto si se uopste zenio? Sami sebi potpisujete pakao od zivota...

Unakaziće nas kućni zatvor!! :((

Spasice se i gejmeri.

Tada struka nece da se slusa nego samo kad treba narod zatvoriti i kinjiti i okrivljivati za sve te nabiti nove mere

Radim sklekove svaki dan, mnogo manja steta za mozak nego da prelezis ceo dan.

Ljudi u Sudanu UMIRU OD GLADI a evropski ljudi u depresiji,tesko im imaju sve....Meni je fascinantan 21 vek..kao sve neka sloboda,svi imaju prava a niko ne moze da provede ni pola minuta sam sa sobom a jos manje sa svojim ljudima,pordicom koju ima,porodicu koju je stvrio-la.Kao da smo stranci u sopsvenim zivotima..fantasticno gubljenje vremena i zovta a ovamo kukamo kako smosiromasni..Zar nije zabrinjavajuce kolicina mentalnih robova,ljudi bez samosvesti?.Znam mngoe koji su dobrostojeci a za svoju rodjenu decu enamju strpljenja...

Sve vise ljudi u prodavnicama trazi hranu "na crtu". Neko ko je u takvoj poziciji i bez izgleda da ce skoro nesto da se promeni, zatvoren u kuci 24h, zastrasivan senzacionalistickim vestima i dezinformacijama sa drustvenih mreza je tempirana bomba. Pitanje je samo da li ce da pukne na sopstvenu porodicu, policiju ili nasumicnog prolaznika.
Ako se prica da ljudima u Italiji ponestaje novca, kako je tek u Srbiji gde je standard duplo nizi?

Ciste gluposti...Ni najmanje nemam taj problem cak sta vise i uzivam svojoj kuci i vremenu koji do sada nisam imao....

A bice i nekih malih koristi. Recimo da ti svaki humanoid ne dise za vratom za kasom ili da ne sutira korpu pored iste.

Pa ja svakako imam agrofobiju. Strah od otvorenog.
Ps sada vidite kako je kučićima u Boxu..

Ko svoju kucu nije u red doveo sigurno mu je tesko u njoj.

nekad sam bio daleko srecniji sa komadicem masna leba nego
sa svim ovim danasnjim nazovimo blagostanjem?
(zivot je cudo, 08. april 2020 10:35)

Jesi, i bio si mnooogo mlađi, zdrav i pun ambicije, radoznalosti, idealizovanja svega oko sebe..., a oni koji su tada imali tvoje sadašnje godine, takođe su razmišljali kao ti danas...
Ljudi se često vajkaju kako su ovo "teška vremena", a "vremena" su uvek bila teška mnogima, a opet, mnogi su bili srećni u njima. Sve je to stvar individualnog gledanja na svet i život. Ja na ovo stanje sa epidemijom i posledicama koje izaziva, ne samo zdravstvenim, nego i socijalnim, ekonomskim, emotivnim..., gledam kao na iskušenje opstanka koje me zadesilo u vreme dodeljenog mi života, a mnogo sam srećan zbog saznanja da imam predivnu porodicu, predivne snajke, sinove, unukicu, suprugu, prijatelje i rođake sa kojima se sada samo čujem telefonom ili povremeno razmenjujemo kojekakve pošalice i smešne i duhovite klipove na društvenoj mreži... Ne verujem da je danas od mene srećniji neko koga definišu kao "svetsku zvezdu", neko zato što je čuveni sportista, a posebno ne svetski ili lokalni političari, jer su ljudi koji se bave politikom svakako po svojoj prirodi duboko nesrećni ljudi, mada mogu oni, koji su stekli moć, svojom bahatom osionošću odavati utisak osobe koja "ima sve", ali, kad hoću da se divim iluzijama, pogledam neku mađioničarsku predstavu, u njima ne vidim lepotu čak ni iluzije.

Koliko radim i koliko me nema kuci svakog dana, ovo mi je leglo kao budali samar. Ustanem, kafa sa zenom i kolacici, deci spremim dorucak, pa udri Monopol i ostale igre, po par sati dnevno posao zavrsim, gledam tv, rakijica-pivce, vecerica i spavanje. Bez problema jos 3 meseca!

Ja se osecam kao da sam izasla iz masine. Zbunjena sam, anksioznost povremeno svrati ali sam sustinski bas dobro. Tek sad vidim koliko sam bila duboko u rutini i nekom besmislenom trcanju za ciljevima uz mnogo vise briga i straha. Sada i kad brinem, brinem zbog realnih a ne imaginarnih scenarija i uzivam u jednostavnom zivotu koji mi je sada lek a nekada je bio iskljucivo napor. Kuvanje kompleksnije klope, vezbanje uz you tube, razgovori sa muzem i igranje sa sinom. Cudim se sebi i ovom miru koji nisam predugo osetila.

Не би било страшно да нема посла. Свакодневно морам да одговарам на стотине потпуно непотребних и имбецилних писама, што од колега, што од студената. Нпр. студент ми напише читав роман о томе како не може да одлучи да ли да у именовању променљивих користи подвлаку (_) и повлаку (-), па пита мене за савет. Подвлака или повлака, питање је сад! И тако у недоглед.......

Fali mi sve. ..Moj posao i kolege, pivica poslije posla, moj kvartovski birc, gledanje utakmica lige prvaka i hrvatske u njemu s frendovima, termin za nogomet ,koliba na kupi, bratova vikendica u lici za muske vikende. ..Fali Mi cak i 15 dana na moru kod (zar sam toliko ocajan )punice. .NE FALI mi vrijeme s zenom (posvadali smo se sto puta ),sa sinom tinejdzerom s kojim sam se ispricao u 3 dana i koji cijeli dan bulji u smartphone. .Nisam se zenio niti pravio obitelj da bih 24 sata bio s njima, nisam od ljudi koji voli da se drzi za zeninu suknju 24 Sata dnevno. ...Samo hocu svoj zivot nazad i nista vise. ..Uf. ..Sada mi je lakse. .

Pravac psihijatar seroxat i rivotril, i svi problemi kao gumicom izbrisani.

Zatekao sam se u drugoj zemlji u koju sam došao da pokupim dementnog oca i smestim ga u adekvatan dom u Srbiji. Sad sam tu zarobljen, moram da mu kuvam, spremam itd. Pomoglo mi je otkad sam doneo odluku da ću da učim da kuvam nova jela, jer robija će da se oduži, valja izaći iz nje obogaćen novim veštinama, korisnim za ceo život.

Najbolji komentar koji sam pročitao ovih dana: sad radim od kuće, sa porodicom sam, fini neki ljudi.

Drži se prijatelju, preživećemo i ovo

(marko, 8. april 2020 09:26)Ranije sam takođe i ja pisao u komentarima na ovu temu, iz ugla nekog ko se lečio od depresije.Bukvalno ova izolacija loše deluje na ljude sa psihičkim problemima, a kuća je kao pakao.Drugi problem je i strah od sopstvenog ekonomskog kraha, pošto radim na dnevnicu, a evo ne zovu me već nekoliko dana da radim, rate za kredit i računi stižu, namirnice ponestaju, vođa najavljuje 24h, u glavi mi je haos, samo što ne zaplačem. Ko nije bolovao, nemože ni da zamisli kako je to. Depresija je vrlo podmukla bolest, sa stalnom tendecijom povratka, kod nekih bolesnika se javljaju i suicidne misli, sitnica je nekad dovoljna.Posle ovoga vrlo verovatno ću se obratiti psihijatru.

Iskreno, zavidim vam svima. Ja se razvodim cim se ovo zavrsi. I do sad sam imao diktatora u kuci ali sam trpeo, bilo je lakse kad odmoris mozak na poslu posle dohvatis decu u setnju i diktatorku vidis uvece tek. A sad... pojacala je frustracije za 400%, komunicira iskljucivo dranjem. Jedan primer da ne mislite da preuvelicavam, moja zena je zvala miliciju u sred vanrednog stanja zbog nasilja u porodici, zato sto sam joj rekao da je kreten, i krava (tihim tonom ja se ne derem) a to sam rekao isprovociran zato sto mi nije dala da skuvam supu (da onu od 50din) koju je ona kupila!? Posle sam se izvinio (svejedno sto se ponasa ko kreten nisam to trebao da kazem), ali je ona svejedno zvala policiju. Ljudi dosli, poslusali, bili fini, prekrstili se za sta ih zovu u vanredno stanje, rekli da je to svadja, a ne porodicno nasilje, pitali dal sam joj pretio ili bio nasilan, ona doduse nije slagala rekla da nisam nikad, rekli nam da probamo da ne pricamo i otisli. I eto, ja vec 2 nedelje cutim, ona i dalje ide po kucu i dere se deci, usisivacu, prozorima. I posle da ne poludim? A gde pa da odem, da se iselim, i to sve do 17h? Pare da ne pominjem privatno radim firma skroz stala kljuc u bravu. I tako, kazu da je ljubav lek za mnoge bolesti, zavidim svima koji u ova zla vremena imaju taj lek, to nema da se kupi...
(ANALiticar, 08. april 2020 10:26)

Auuu prijatelju ala te oce.Nedaj se jbg.

Pakao, to su oni drugi :-)
Nemojte praviti pakao drugima od života. Ne dižite jedni drugima pritisak, šećer, kiselinu i sl., dižite raspoloženje.

Doktore, jel možemo mi da vam pošaljemo jednog čoveka na temeljni i duži pregled? Mislim da biste mogli da napišete nekoliko naučnih radova posle njega.

Spasice se i gejmeri.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Braćan, 8. april 2020 09:23)

Mi i bubašvabe. Ali moj novčanik neće preživeti popuste na Steam-u.

Vidim da ogromna većina komentatora nema pojma šta su depresija, anksioznost, stres, po njima je to izmišljanje, razmaženost, obest, dosada, "gubitak pravih vrednosti", itd. U skladu sa tim prema većini komentatora ide i određen spektar rešenja - "okretanje Gospodu", izmišljanje obaveza, molitva, ljubav prema bližnjima, porodici,... Neverovatno koliko odbijamo da izađemo iz 17. veka.

већини жена је лакше, јер увек има посла у кући, нечим да се забави, док мушкарци не знају шта ће сами са собом и лакше упадају у депресивна стања.
(било би лепо, 8. april 2020 08:53)
Pa mislim eto, resenje se namece samo. Prihvatite se polovine posla u kuci i eto vam besplatne zabave. Sad jos mi zene imamo srece sto su svi poslovi na nama a vi jadni eto ste skloni depresiji jer ste besposleni i lencarite. Srce mi se cepa...

Ovo je samo dokaz koliko su ljudi otupeli, prazni, duhovno utrnuli, jer kad ne znaš šta ćeš sam sa sobom to je ozbiljan problem. Neće ovo stanje da stvori psihičke bolesnike i neurotike, već će samo da ih otkrije, a njih je i pre ovog, izgleda, bilo mnogo, samo nisu imali "priliku". Svi ovi što stalno kukaju i reže na druge, ne znaju šta sa sobom i ljudima oko sebe, već imaju neki takav problem, neće to od karantina...

Uvek sam pre kukao sto imam kuću od 300 mkv,sada mi je prvi put drago...

Dobro, jesu ovo otežani uslovi funkcionisanja, ali ko ima zdrave odnose u normalnim uslovima ima ih i u otežanim, a ko nema u normalnim u otežanim to još više dolazi na videlo. Mada mnogim porodicama ovo nisu otežani uslovi već predivni uslovi, nešto kao godišnji odmor ali bez stresa putovanja, odmor i od slavskih dana jer niko ne sme da dođe i sam ne moraš nigde da ideš, ne moraš ni u crkvu da ideš, ne moraš ni da savršeno spremaš stan, da savršeno izgledaš, da manično kupuješ... Baš pravi odmor, bez stresa i panike. Imaš vreme da uradiš sve šta pre nisi stigao, žene da očiste kuću, urede ormane i špajize, da nešto sebi sašiju ili pokrpaju ili preurede, da posloze stvari u kuhinjskim ormanima, u kupatilu, a muškarci da obave sitne popravke po kući, na kolima, naprave red u garaži. Deca da ne moraju na sve aktivnosti posle škole, mogu više da fejsbuče, da se igraju. Svi lepo da se druže, da kuvaju ono šta vole da jedu, i sve bez vremenskog pritiska. To važi za porodice gde su svi kući, gde su svi zdravi, gde imaju dovoljno para, gde imaju prodavnice u blizini. Porodicama koje imaju prblem sa zdravljem nekog člana, koje trebaju lekove, bolnice, koje nemaju dovoljno para za sve potrepštine, ili je neko dobio otkaz na poslu, ili recimo majka radi u samoposluzi pa još svi od nje čekaju da kuva kad dođe i još nađe neuredan stan, ili majka radi u bolnici pa su svi pod stresom i u strahu od virusa... tu može biti varnica i problema zbog emocionalne napetosti.

@ zmitkj..
Nije isto. Kad povredis nogu i ne mozes vani, bar ti ljudi- prijatelji, rodjaci, mogu doci kuci, vidjati se , pricati. Sad nista od toga .

Nije problem samo sedeti u kuci sa porodicom. I nemojte odmah tu patetiku kako to da ne uzivate sa najmilijima. Ljudi svuda u svetu brinu da li ce ostati bez posla, hoce li imati da plate hranu, kako ce drzave sve to resiti i na kraju, ko moze garantovati da u avgustu kad izadjes napolje nece biti virusa. Nema on rok trajanja 3 meseca i posle je sve u redu. Opasnost po zdravlje ostaje. I prirodno je da deca vole da izadju da se vide sa drugarima, da voze bicikla, da se igraju napolju i sl. Nije to greh i znak manje ljubavi prema roditeljima. Kad bi ljudi znali da ce sve biti u redu posle tri meseca, velika vecina bi se stisla nekako. Ova neizvesnost i nesigurnost ubija. Lako je gledati film i mesiti kolace kad znas da ce puna plata biti na racunu i ne pretiti otkaz, a situacija je takvq da ne mozes ni traziti posao.

@brat
Brate, izdrži. Ljudi su izdržali i mnogo gore, logore, okupaciju, glad. Kroz koje su sve strahote Srbi prošli kroz istoriju.
Sačuvaj zdravlje, život će već naći svoj put.

Sa o da se sedi u kuci.. Dok nestane para..... A sutra da prezivimo da pasemo travu

hahahhaaah

Rivotril ?

Vau a kako je nama koji vec godinama rade od kuce. Nama treba dati prevremenu penziju.

BOSS, 8. april 2020 09:06

Kaze Boss da su pare najvaznije. Ja se pitam samo kako su ljudi ziveli pre 2000 godina onda? Pre 200 god nasi preci u Srbiji na primer? Niko covece nije imao para nikada skoro. Ljudi su se radjali, ziveli, smejali, radovali. Toliko je umetnickih dela napravljeno, pesama ispevano, misli stvoreno. Mi danas kukavni jako. Jeste, kriza je, ali proci ce, zasijace sunce. Mada, moracemo da smanjimo ocekivanja i zivimo skromnije, ali to ne mora da znaci i manje srecno. U stvari, treba citav zivot paziti da se ne zaduzis, da ne zivis zivot izvan svojih mogucnosti jer kriza kakva god, moze uvek.

Ja sam se jutros posvađao sa ženom, dodje mi da skočim sa terase! Žene nisu razumna bića, samo misle o svom komforu!
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (agent, 8. april 2020 12:11) # Link komentara

Joj, mani me, bitno da muskarci ne misle o svom komforu. Jedina greska tvoje zene je sto se udala za muskarca koji misli da "zene nisu razumna bica". Bitno da si ti mnogo razuman kad si hteo zbog jedne svadje da se bacas s terase. Svadje su normalan deo ljudskog odnosa zaboga. Sta si ocekivao.

O Boze kakvih komentara. Vecina ljudi ne kaze da ne moze sa svojom porodicom ali nije isto biti sa 2-3 iste osobe mesec dana zatvoren i biti sa njima ali opet ici na posao, videti se sa prijateljima i rodjacima, setati, ici u teretanu, baviti se sportom. I naravno uvek je lepse kad se uzelite nekog i vidite ga kad dodjete sa posla.

Nama je lako, imamo relaksirajuci tv program sa sveoptimisticnim konferencijama za stampu i lekarima strucnjacima koji sire optimizam na svakom kanalu

Ovo je vreme kad sve ispliva na povrsinu. Zrela, odrasla licnost moze i ume da izadje na kraj sa svim izazovima u odnosima u porodici. Nezrela osoba ce sebi i drugima napraviti pakao od kuce i zivota. Znate li koliko je velikih umova bilo u zatvorima kao protivnici sistema recimo, ne kao pocinioci krivicnih dela pa ih boravak u tim strasnim uslovima nije slomio, naprotiv, izasli su jos jaci, mudriji, veci! Nama tesko da boravimo u kucama sa porodicama koje smo sami birali, stvarali? Ma da li smo realni?

Vise ce stete napraviti histerija oko korone nego ona sama

Znate, zapravo, nije vaša kuća postala pakao. Samo otkrivate da je bila pakao i do sada, s tim da ste vi to manje ili više (ne)uspešno skrivali od samih sebe i svojih ukućana. Ovo vam je prilika da se suočite sa onim što ne funkcioniše, da to preispitate i da preuredite svoj život na jedan zreliji, zdraviji, svesniji i konstruktivniji način. To može podrazumevati i gubitak određenih ljudi, odnosa i drugih stvari.. što je teško samo po sebi, ali je svakako izdržljivo. Bol u životu nećete izbeći dragi ljudi. Takav se još nije rodio na ovom svetu, da je živeo, a da bola u njegovom životu nije bilo. S druge trane, da li ćete da prolongirate taj bol kroz patnju ili ne - to je suštinski vaš izbor.

Kupio sam gitaru i uzeo je u ruke posle 20 godina jer sam se zasitio filmova,serija i informativnih emisija o pandemiji.Odlican hobi u izolaciji

pakao na san siru

Interesantno kako ljudi imaju različita iskustva. Mada mislim da će u najvećem problemu na kraju biti ovi koji sada smatraju da to nije ništa.

Ne, nece biti psiholoske posledice gore od ekonomskih. Za nekoliko nedelja stvari ce sigurno izgledati drugacije, nekakav polu povratak na normalne tokove uz tonu mera predostroznosti.
Potrebna je itekako podrska psihologa i psihijatra i stanje jeste alarmantno ali amplifikovano je sve upravo nadolazecim ekonomskim posledicama koje ce trajati bar 2 godine.

@bobi

Slažem se sa tim što kažeš, ima smisla. Opet, hladna glava, smirenost i tolerancija sve to mogu minimizirati. Moja malenkost je preturila rat u Sarajevu, tako da ove restrikcije, obzirom da imamo sve osim pune slobode kretanja, i ne doživljavam nekako dramatično. Pomaže i to što baš i nisam previše socijalan tip, tj. draže mi je ćutanje nego bezvezno laprdanje & mlaćenje prazne slame...

Pakao za ljude, Eldorado za psihoterapeute.

Sta kaze nasa struka na ovu situaciju.

Ja sam se jutros posvađao sa ženom, dodje mi da skočim sa terase! Žene nisu razumna bića, samo misle o svom komforu!
(agent, 8. april 2020 12:11)
Vidis muskarci su takvi oduvek, zene od skora. Pritom zene bar ispostuju decu a muskarci nikoga.

dobro ste ze probudili. a tek koliko ce njoh umreti od sedenja kuci. moj drugar vec otiso srcka 40 godina... mene gadjalo prekjuce, jos smo mi mladi, a ovi stariji... . bice sve dobro. idemo dalje.

Ja sam to prvog dana rekao. Ali neki su mislili - šta nam fali par nedelja u kući. Sad kad vide da je ipak par meseci kukaju.

Pazite, jako puno ima i do samog životnog prostora.

Isto kao što je lakše plakati za izgubljenom ljubavi u Mercedesu nego na autobuskoj stanici, tako je lakše biti zatvoren u karantinu u kući od 200 kvm sa dvorištem od 5 ari nego u stanu od 60 kvm.

Ja sam živeo u stanu u NS, još sam birao dupleks stan na sprat da bi me podcećao na kuću i iako nije bio mali stan ja sam se u njemu uvek gušio. Bukvalno mi je služio samo da prespavam a svaki slobodan trenutak sam koristio da provedem negde napolju, čak i kada sam se osećao umornim da bilo gde idem išao sam jer me na taj umor taj stan dodatno ubijao u pojam.

Posle sam se preselio u kuću u kojoj se osećam neuporedivo prijatnije i u kojoj se ponašam skroz drugačije, odnosno izlazak iz kuće planiram samo sa stvarnom željom da negde izađem ili nekom svrhom i potrebom. Svo ostalo slobodno vreme organizujem u kući.

E sada, da li je to zbog drugačije energije životnog prostora, rasporeda prostorija ili veličine prostorija ili veličine prozora, prozračnosti....ne znam, ali znam da mene istog sa istom ženom sa istom decom, sa istim mislima zatvoriš sada u taj stan i tu kuću ja bih u stanu izludeo a u kući uživam.

Pišem ovo da ne bi neko tražio krivca za svoje stanje i osećanje u sebi ili ukućanima....možda je samo do životnog prostora koji mu se ne sviđa, ili mu ne prija a mogao je samo to sebi da priušti svojeveremo i sl.

Nedavno mi je jedan advokat pricao, da mnogi osudjenici na kaznu kucnog zatvora sa nanogicom, nakon nekog vremena, zatraze da im se kazna zameni klasicnom zatvorskom, uz kraci period! Gledao sam ga onako, belo, i nisam mu bas poverovao, ali sad... Naravno, bolje je biti u svojoj kuci, zdrav, nego bolestan u bolnici, ali, nije lako sedeti ceo dan, narocito za ljude koji na tako nesto nisu navikli!

Onima koji koliko- toliko održavaju neki balans u ovim uslovima ovaj tekst možda zvuči kao preterivanje - "pakao"?? Mnogo toga je sigurno uslovljeno individualnim: navikama, koliko su ekstrovertni, odnosno introvertni, temepramentom; od toga koliko ova situacija odudara od njihovog uobičajenog načina života, kao i od sposobnosti prilagođavanja; ali i od odnosa u porodici, od načina organizacije individualnog i zajednički provedenog vremena koji je, opet, povezan i sa potrebom za ličnim prostorom.
Ja sam se baš zamislila, onako bez neke potrebe, prosto se samo nametnulo kao misao - kome li je najteže u ovim uslovima? I, došla do zaključka da je verovatno najteže mnogočlanim porodicama, u manjim stanovima, gde ima i dece (npr. i bebe, i mlađa deca) i najstarijih članova (bake i deke). I da su svi zdravi potpuno i čili, opet, u malom prostoru, to je mnogo buke, trke, frke, svega. Teško je i onima koji izrazito vole vole druženje. Teško je sportistima, jer njihov oranizam traži veći intenzitet aktivnosti. Teško je onima koji su možda, izgubili posao, koji su siromašni, stari, uplašeni.
Zdravlje je, negde, najvažnije, i u mentalnom i u fizičkom smislu da se ovo pregura, ali nikome nije baš svejedno, ni lako. Uz neke obaveze, malo animiranja samih sebe, a i svojih najbližih, vreme brže proleti. Lepo je, opet, vrapcima na grani koji bezbrižno pevuše i drugim raznim živouljkicama, a dobro je što je vazduh sigurno malo svežiji, reke čistije... Priroda buja. To su neki moji utisci.

Ogromna većina je u problemu.Ogromna.Snalaziš se kada nije ovakva situacija,zaradis manje/više,kako ko.Sada ne možeš ništa zaraditi!A nezaposlen si bio pre virusa.Da li shvataju odgovorni da tih 100e trebaju davati sada,svaki mesec dok je kriza.Neizdrzivo je!Bedni smo.

Корен свих породичних свађа је неки проблем са самог почетка брака, ма колико мали или огроман био, који људи у нормалним околностима гурну под тепих и годинама скрећу пажњу на друге ствари. У међувремену проблем само расте и не решава се. Сада је дошло "џа или бу", зајдено смо у кући и то што смо гурали под тепих сада излази на површину. У мом случају, у самом почетку брака нас двоје смо живели са мојима у истој породичној кући. Додуше у посебном делу куће са посебним улазом, али опет су та два дела била повезана. У то време моја мајка се мешала у све, јер је навикла да буде газдарица у кући. Отац се увек повлачио у ћошак, читао новине, уз пиво и фудбал. Ја сам тај манир ископирао од њега. Док су се моја мајка и жена свађале, ћале и ја смо гледали фудбал на каучу. Развели бисмо се брзо да нисмо отишли из земље, у међувремену добили децу. Ствари су текле лепо док није дошло ово. Ја сам пре недељу дана изгубио посао, а моја жена ради од куће. Сада се свака свађа претвара у њено пребацивање како сам био пасивни посматрач у кући (јесам, признајем). А мајка ми из Србије поручује како сам себичан, јер нисам спаковао кофере и дошао док Србија није затворила границе. Ћале и даље ћути. Тада смо обоје имали посао, па ми се чинило логичним да останем ту где сам. И тако пролазе дани. И мене је ова моја пријављивала локалним властима овде, с тим што овде мушкарца одводе одмах, па он касније доказује да је невин. Деца све то слушају, срећом су тинејџери обојица, па схватају ...

(ANALiticar, 08. april 2020 10:26)

Izgleda da je ona nespremna da se suočio sa greškama koje napravila u životu, niti da ih prihvati, pa za sve svoje neuspehe i frustracije je od tebe napravila metu i izgovor. Očigledno joj život nije onakav kakav je htela i zamišljala, ali umesto da pokuša da nešto popravi i poboljša, ona za okrivljuje tebe što to ne činiš.

Pokušaj da je navedeš na ozbiljan i miran razgovor o svemu tome, ako je ikako moguće.

Kaze Boss da su pare najvaznije. Ja se pitam samo kako su ljudi ziveli pre 2000 godina onda? Pre 200 god nasi preci u Srbiji na primer? Niko covece nije imao para nikada skoro. Ljudi su se radjali, ziveli, smejali, radovali. Toliko je umetnickih dela napravljeno, pesama ispevano, misli stvoreno.
(Petar, 9. april 2020 12:53)

Imas na pr film Valhalla Rising sa Mads Mikkelsenom iz 2009. Film je toliko štrašan a radnja se dešava oko 1096 godine i opisuje mračni srednji vek.

Napravljen je od skeleta mlade žene od pre par hiljada godina, kako bi izgledala živa tada, to ti je drugi slučaj. Svi su primetili da je ljuta. Mnogo ljuta.

Stvarno to idealizovanje nekih 1000 godina ranije, je maaa daaj. Živeli su tako kako su živeli.Opasnost po život je vrebala sa svih strana!!!

A pre 200 godina je sigurno bilo bolje. To je već kraj Novog Veka. Sa tim na pr da su deca mnogo umirala. I mnogi su imali mnogo dece, da bi neka preživela.

Verovatno su u nekim trenucima i bili srećni. I nisu znali za bolje. Preživeli da, kao ljudski rod( biraj bilo koje doba istorije pre novog veka).. I ništa više od toga.

Danas, jesmo mi razmaženi, ali tako smo i naučeni. Savremeni vek. Bar u razvijenijim državama, gde je došlo industrijsko pa tehološko doba, a sad digitalno doba.

radim od kuce, call centar. Sa decom koja trce i vriste oko mene je skoro nemoguce bilo sta korisno raditi.

@Pare su najvaznijeeee jer kad njih imas tesko te nesto psihicki moze poremetit,a ako se i to desi lagano mozes zvat covjeka(psihologa) da pricate koliko hocete i da te vrati u normalu.
Kada nemas para i kad ti dijete place,a ti nisi u mogucnosti da mu to obezbjedis,ne moze ti onda pomoc ni psihijatar,psiholog,Sv Petar,Isus isva ostala ekipa.
(BOSS, 08. april 2020 09:06)

Sve zavisi koliki su ti prohtevi, imaju neki koji imaju dosta para a opet imaju teske frustracije zato sto ne mogu da priuste avione, kamione... Ali generalno gledano, ako nemas para da kupis najosnovnije potrebe kao sto je hrana za dete, onda nema tog coveka koji bi ostao normalan.

"Srecom"mi nemamo te strucnjake koji bi ukazali na to,da pricaju o tome narod bi bio vise uplasen nego od korone.

Čovek sve lepo rekao.O svojim Italijanima.
Što se nas ovde tiče,slično je.Ako si u kući izolovan 2 meseca,nećeš odlepiti ako:
-imaš dobar posao ,redovu platu i dok traje ovo sstanje
-imaš normalnu porodicu (ženu,decu,roditelje) ili si sam normalan
-imaš normalne prijatelje
-niko od tvojih nije suviše bolestan i pre korone ili suviše star ili suviše mlad
-niko od tvojih i ti sam ne moraš da radiš dok ovo traje tj nisi policajac,vojnik,lekar,komunalac,kasirka,poštar,dostavjač...
-ne gledaš previše tv kad se priča o koroni brojkama
-imaš terasu,dvorište
-imaš hobi tipa čitanje,pisanje,slikanje,heklanje,rešavanje ukr.reči...što ne zahteva izčazak van
-nemaš ili imaš ljubimca(zavisi od čoveka)
-imaš dobre prijatelje koji ti ne dižu paniku kad se čuješ s njima ili vidiš na skajpu,viberu
-ne razmišljati suviše o tome šta će biti sutra,za dva dana ili mesec dana,rešavati današnje probleme
-obaviš poslove za koj pre nikako nisi mogao da stigneš-farbanje ograde,drvenarije,lepljenje tapeta,pakovanje fijoka,popravka delva u kuhinji ili kupatilu...
-imaš vođstvo u zemlji koje zna šta radi
-imaš vođe koje ti ne dižu paniku i stves svaki put kad ih vodiš
Ako ovih par detalja imaš,onda opušteno,nećeš odlepiti posle ovog.
Mislim...par sitnica....

Možda bi sve bilo lakše da nema Interneta i učestalih, kontradiktornih saopštenja. Ovako mnogima dan počne sa izveštajima o broju mrtvih i zaraženih, pa se na to doda najava policijskog časa i već istanjeni živci pucaju. Osim toga nesuglasice u porodici se tu i tamo rešavaju odsustvovanjem od kuće
To u ovom trenutku nije moguće i dolazi do sukoba. Znači razloga za varnice ima puno. Sada dolazi do izražaja smirenost, razložnost, ravnoteža duha i tela. Naravno, slabih ličnosti ima poprilično i zato je sve kako je.