Psihoterapeut za B92: "Patnju žrtve vršnjačkog nasilja nije lako prepoznati"

Ološ mali izabere žrtvu, i kinji je i zlostavlja:( Žrtva najčešće trpi, i na kraju uleti u anksioznost i depresiju. A psiholozi po školama, poslovično su samo ikebana:((

Pored hordi bahatih agresivnih roditelja i njihovih razmazenih besnih klonova, ko bre normalan sme da se prijavi kao žrtva? Pa i nastavnici i direktori su odavno shvatili da je najpametnije držati jezik za zubima, praviti se slep i gluv. Stvar je prostija nego sto mislimo. Jednostavno je opasno suprotstaviti se siledžijama u sistemu gde je nasilje vrlina, i gde niko i ništa ne stoji iza žrtve.

izostavili ste kljucnu stvar.U Srbiji se zrtva okrivljuje za nasilje. Ako se zalite na necije ponasanje kaznice vas i ismevati oni koji bi trebalo da vas podrze i zastite.

Deca koja su lepo vaspitana su zrtve dece koja su ne vaspitana, jer su to dva sveta. Strasno je to sto niko ne reaguje. Narod se kukavicki identifikuje sa agresorom. Pa cak i sudije koje im maksimalno prastaju kasnije.

Nije to nažalost ništa novo.
Devedesetih sam sistematski bio žrtva nasilja u osnovnoj školi na jugu Srbije.
Nastavnici su znali i nisu prstom mrdnuli.
Roditeljima nikad nisam rekao jer me je bilo sramota. Ni dan danas ne znaju jer mi je žao da ih uznemirim.
Psihičko maltretiranje se potom odvijalo i van škole. Jednostavno ako si miran i lepo vaspitan, ljudi to shvate kao slabost i odmah dominiraju nad tobom, čak i u banalnim situacijama kao što je odlazak u prodavnicu.
Od devedesetih do danas se neguju vrednosti kao što su nasilje i agresija. Još danas nakon popularnosti ovih rijaliti programa gde vidimo da je nasilje i svadja sasvim legitiman način komunikacije, čak i poželjan, šta očekivati.
Meni samo nije jasno koja je funkcija psihologa u školi i nastavnog osoblja.
Kada se setim, mi kao učenici u petom razredu smo bili psihički i fizički bili maltretirani od strane samih nastavnika.
Ono što su pojedini radili je bio čist primer psihičkog zlostavljanja, ali tada smo bili premali da bismo shvatili da nešto nije u redu.
Da mogu da se na trenutak vratim na vreme, pa da prijavim i nastavnike.

Pored hordi bahatih agresivnih roditelja i njihovih razmazenih besnih klonova, ko bre normalan sme da se prijavi kao žrtva? Pa i nastavnici i direktori su odavno shvatili da je najpametnije držati jezik za zubima, praviti se slep i gluv. Stvar je prostija nego sto mislimo. Jednostavno je opasno suprotstaviti se siledžijama u sistemu gde je nasilje vrlina, i gde niko i ništa ne stoji iza žrtve.
(Panta, 29. novembar 2019 19:57) Bravo! Izvanrendan komentar.

Na nasilje se odgovara na vise nacina, nekad i uzvracenim nasiljem. Ta varijanta je nemoralna, ali u odredjenim slucajevima ucinkovitija i za buducu prevenciju i u psihoterapeutske svrhe zrtve.

Sjajni Zoran Milivojevic!

Hvala b92 sto pise o ovoj temi, i sto je za sagovornika odabrao ovog vrsnog strucnjaka....

izostavili ste kljucnu stvar.U Srbiji se zrtva okrivljuje za nasilje. Ako se zalite na necije ponasanje kaznice vas i ismevati oni koji bi trebalo da vas podrze i zastite.
(zrtva se okrivljuje ako kaze, 29. novembar 2019 21:21)

Bas tako, druze. Dete mi je u cetvrtom razredu osnovne skole bilo maltretirano od strane deteta iz odeljenja. Digli smo sve na noge, suocavali se i na kraju nam je predlozeno da sina upisemo na borilacke vestine. A malom maltretiracu dlaka sa glave nije zafalila!

Problem je sto su zrtve najcesce zlostavljane od udruzene grupe.
Ta grupa je najcesce heterogenog sastava i cine je deca bogatih roditelja,deca funkcionera,lekara,sudija i deca koja su takodje slaba i nejaka pa traze zastitu od grupe.
Zrtva nasilja bi se nekako suprostavila pojedincu ali grupi vrlo tesko.
Vise puta u zivotu sam primetio da ljudi-deca koja imaju neki hendikep fizicki ili mentalni su zrtve nasilja.Ne razumem ljude koji zlostavljaju takve-to nisu ljudi nego zveri koje traze slabije da bi pokazali svoju snagu i ispali jaki u ocima drugih.

@@Marko
Meni je najvise pomoglo uzvracanje nasilja. Nema te psihoterapije koja bi bila ucinkovitija od toga. Sve zavisi od slucaja do slucaja, sta je adekvatnije. A i nasilnik istog trenutka okrece plocu. 2 muve jednim udarcem za tren. Nemoralno, ali prirodno i ucinkovito.

Korekcija. Uzvracanje nasilja nije pitanje morala vec smisla i rizika.
Cesce dolazi do eskalacije i bespovratne stete po obe strane. Neophodne su adekvatne strategije za smirivanje nasilnika a taj odgovor nije jednostavan i trazi strucno resavanje.

(Miki, 30. novembar 2019 01:34)

Zao mi je sto si to doziveo, i sigurno ti nije za utehu ali, kad je bilo sta sto je "normalno" i prolazilo u ovoj zemlji? Ne bih se ogranicavao samo na to "od devedesetih", bilo je toga i ranije. I osamdesetih, dok sam ja isao u skolu, bilo je slicno. Secam se maltretiranja nekih drugarica od strane pojedinih, pa ne znam ni kako bih ih nazvao (a ne bi ni objavili). Jedna devojcica je bila siromasna, vukli su je za kosu, obarali po blatu... Jednom su joj uzeli kapu pa je sutirali i dobacivali se. I kapa je pala ispred mene. Ja joj vratio, oni me premlatili. Ako je za utehu, sve su to uglavnom danas propaliteti. Radim od 2001. u skoli kao nastavnik, ima naravno toga i dalje, ali mislim da se bar nesto promenilo. Nastavnici su svesni moci medijskog senzacionalizma i to ipak dopire i do onih "najflegmaticnijih" kolega koje, htele to ili ne, moraju da reaguju kada cuju nesto. Naravno, cuje se i danas da se deca pobiju, nekog maltretiraju, ali to opet neko snimi, pa se bar o tome "prica"... A direktori i ne vole da se "prica" jer zbog "prica" ode cesto i fotelja. E sad malo o uzroku... Moj otac kaze da je u njegovo vreme-pedesetih, bilo redovno tuca decaka, ali retko ko je koga maltretirao, narocito ako je taj slabiji ili siromasniji. Prosto, nije smeo. Ucitelj mu zalepi samarcinu, a roditelju kuci ne sme da kaze jer ce dobiti jos jedan. Ne podrzavam mozda neke druge stvari, kao fizicko kaznjavanje iz tog vremena ako nesto ne nauci, ali on kaze da im je i na tome zahvalan. Postojala je disciplina, i u ucenju i u ponasanju. Od osamdesetih na ovamo je krenula prica o "slobodama i pravima", nastavnicima su sve vise vezane ruke, deci i roditeljima su data sva prava (a to ce nasilnici prvi i iskoristiti), pp sluzba je beskorisna od svog nastanka (da to potvrdim i kao ucenik i kao nastavnik, mi to u skoli zovemo odeljenje za prikupljanje papirologije i ispijanje kafa) i onda i ne cudi reakcija nastavnika koji se osecaju kao Alise u zemlji cuda. Ziv bio prijatelju, preziveo si to sto si preziveo, vaspitavaj svoju decu i istraj u tome sto imas u sebi, iako je vreme naopako.

izostavili ste kljucnu stvar.U Srbiji se zrtva okrivljuje za nasilje. Ako se zalite na necije ponasanje kaznice vas i ismevati oni koji bi trebalo da vas podrze i zastite.
(zrtva se okrivljuje ako kaze, 29. novembar 2019 21:21)

istina!!! Vecito smo bili vaspitavani "nemoj da tuzakas, nemoj da prijavljujes prepisivanje, nemoj da cinkaris kradju...". Otud i svest da je sve dozvoljeno, samo da te ne uhvate. E pa gospodo, sad je i nasilje dozvoljeno, a vi i dalje vaspitavajte decu da ne prijavljuju i "tuzakaju", valjda ce ona sama nauciti to da rese...

A kad će neko da spomene seksualno uznemiravanja i maltretiranje koje redom i nekad i sad trpe razvijene devojčice već od 6.osnovne od svojih "drugara" debila koji su pod hormonskim nabojem testosterona iliti kad će neko pomenuti "vatanje"?
(jasamaja, 30. novembar 2019 00:45)

Da, toga je bilo i kada sam ja išao u osnovnu. Vidiš, problem je bio to što ja to nisam radio. Zašto je to problem? Pa svi ti koji su to radili na neki način su bili privlačni za vezice i kao simpatije tim i drugim devojčicama, a ja sam izgleda bio slabić, i da ne pominjem kako su me sve zvali. Paradoks totalni.

U moje doba prije nekih 35-40 godina je to vršnjačko nasilje bilo dio odrastanja, bilo je njih nekoliko siledžij koji su onda maltretirali ostale kako im ko naleti, jedino nije bilo interneta i mobitela da to snime i objave, ali bilo je bukvalno isto.
Evo da možda to usporedim s vojskom, čim je manji čin tim se više iživljava i maltretira vojnike, dok sam ja služio jedan tu psihofizičku torturu nije mogao podnijeti pa se objesio.

Mislite da se ovde vrednosti cene?
Nasilje dolazi u bilo kom obliku. Stvar je u tome da deci “usadimo” samoodbranu. Malo ih edukovati, da se psihički odbrane, da prepoznaju kada ih neko zeza i da znaju da uzvrate. Primereno i da bez konflikta izadju kao pobednici. A, veoma je bitno da i ako ne izadju kao pobednici shvate da “taj neko nije njihov kalibar”, da mogu da ga izbegavaju i da uopste nije strasno ako ostanu sami, da ce naći društvo koje njima odgovara.
I ko ce im najviše pomoći? Roditelji i oni sami sebi.

@jasamaja
Mislim da su odvojene škole i odvojenost muškaraca i žena na radnom mestu jedino zaista duboko i pravo rešenje mnogih problema....

Ne obuhvata pojam nasilja "veoma veliki broj različitih ponašanja" nego je to komunistički teror kojim se služe namerno da bi proširili definicije što im služi za obračun sa neistomišljenicima, rast komunističke tiranije i propisa, lično bogaćenje tj. - ideološki teror kao i uvek... To treba da struka kaže jasno i glasno bez uvijanja i izbegavanja. Gde je objavljeno istraživanje da gotovo polovina učenika "doživi neki vid nasilja"? Link da proverimo?

@miki Ja nikada nisam maltretirala svoje učenike. Molim vas...

@jasamaja
Mislim da su odvojene škole i odvojenost muškaraca i žena na radnom mestu jedino zaista duboko i pravo rešenje mnogih problema....

Sjajni Zoran Milivojevic!

Hvala b92 sto pise o ovoj temi, i sto je za sagovornika odabrao ovog vrsnog strucnjaka....

Ne obuhvata pojam nasilja "veoma veliki broj različitih ponašanja" nego je to komunistički teror kojim se služe namerno da bi proširili definicije što im služi za obračun sa neistomišljenicima, rast komunističke tiranije i propisa, lično bogaćenje tj. - ideološki teror kao i uvek... To treba da struka kaže jasno i glasno bez uvijanja i izbegavanja. Gde je objavljeno istraživanje da gotovo polovina učenika "doživi neki vid nasilja"? Link da proverimo?

Korekcija. Uzvracanje nasilja nije pitanje morala vec smisla i rizika.
Cesce dolazi do eskalacije i bespovratne stete po obe strane. Neophodne su adekvatne strategije za smirivanje nasilnika a taj odgovor nije jednostavan i trazi strucno resavanje.

A kad će neko da spomene seksualno uznemiravanja i maltretiranje koje redom i nekad i sad trpe razvijene devojčice već od 6.osnovne od svojih "drugara" debila koji su pod hormonskim nabojem testosterona iliti kad će neko pomenuti "vatanje"?
(jasamaja, 30. novembar 2019 00:45)

Da, toga je bilo i kada sam ja išao u osnovnu. Vidiš, problem je bio to što ja to nisam radio. Zašto je to problem? Pa svi ti koji su to radili na neki način su bili privlačni za vezice i kao simpatije tim i drugim devojčicama, a ja sam izgleda bio slabić, i da ne pominjem kako su me sve zvali. Paradoks totalni.

Pored hordi bahatih agresivnih roditelja i njihovih razmazenih besnih klonova, ko bre normalan sme da se prijavi kao žrtva? Pa i nastavnici i direktori su odavno shvatili da je najpametnije držati jezik za zubima, praviti se slep i gluv. Stvar je prostija nego sto mislimo. Jednostavno je opasno suprotstaviti se siledžijama u sistemu gde je nasilje vrlina, i gde niko i ništa ne stoji iza žrtve.

Na nasilje se odgovara na vise nacina, nekad i uzvracenim nasiljem. Ta varijanta je nemoralna, ali u odredjenim slucajevima ucinkovitija i za buducu prevenciju i u psihoterapeutske svrhe zrtve.

izostavili ste kljucnu stvar.U Srbiji se zrtva okrivljuje za nasilje. Ako se zalite na necije ponasanje kaznice vas i ismevati oni koji bi trebalo da vas podrze i zastite.

Nije to nažalost ništa novo.
Devedesetih sam sistematski bio žrtva nasilja u osnovnoj školi na jugu Srbije.
Nastavnici su znali i nisu prstom mrdnuli.
Roditeljima nikad nisam rekao jer me je bilo sramota. Ni dan danas ne znaju jer mi je žao da ih uznemirim.
Psihičko maltretiranje se potom odvijalo i van škole. Jednostavno ako si miran i lepo vaspitan, ljudi to shvate kao slabost i odmah dominiraju nad tobom, čak i u banalnim situacijama kao što je odlazak u prodavnicu.
Od devedesetih do danas se neguju vrednosti kao što su nasilje i agresija. Još danas nakon popularnosti ovih rijaliti programa gde vidimo da je nasilje i svadja sasvim legitiman način komunikacije, čak i poželjan, šta očekivati.
Meni samo nije jasno koja je funkcija psihologa u školi i nastavnog osoblja.
Kada se setim, mi kao učenici u petom razredu smo bili psihički i fizički bili maltretirani od strane samih nastavnika.
Ono što su pojedini radili je bio čist primer psihičkog zlostavljanja, ali tada smo bili premali da bismo shvatili da nešto nije u redu.
Da mogu da se na trenutak vratim na vreme, pa da prijavim i nastavnike.

@miki Ja nikada nisam maltretirala svoje učenike. Molim vas...

Mislite da se ovde vrednosti cene?
Nasilje dolazi u bilo kom obliku. Stvar je u tome da deci “usadimo” samoodbranu. Malo ih edukovati, da se psihički odbrane, da prepoznaju kada ih neko zeza i da znaju da uzvrate. Primereno i da bez konflikta izadju kao pobednici. A, veoma je bitno da i ako ne izadju kao pobednici shvate da “taj neko nije njihov kalibar”, da mogu da ga izbegavaju i da uopste nije strasno ako ostanu sami, da ce naći društvo koje njima odgovara.
I ko ce im najviše pomoći? Roditelji i oni sami sebi.

Deca koja su lepo vaspitana su zrtve dece koja su ne vaspitana, jer su to dva sveta. Strasno je to sto niko ne reaguje. Narod se kukavicki identifikuje sa agresorom. Pa cak i sudije koje im maksimalno prastaju kasnije.

Pored hordi bahatih agresivnih roditelja i njihovih razmazenih besnih klonova, ko bre normalan sme da se prijavi kao žrtva? Pa i nastavnici i direktori su odavno shvatili da je najpametnije držati jezik za zubima, praviti se slep i gluv. Stvar je prostija nego sto mislimo. Jednostavno je opasno suprotstaviti se siledžijama u sistemu gde je nasilje vrlina, i gde niko i ništa ne stoji iza žrtve.
(Panta, 29. novembar 2019 19:57) Bravo! Izvanrendan komentar.

U moje doba prije nekih 35-40 godina je to vršnjačko nasilje bilo dio odrastanja, bilo je njih nekoliko siledžij koji su onda maltretirali ostale kako im ko naleti, jedino nije bilo interneta i mobitela da to snime i objave, ali bilo je bukvalno isto.
Evo da možda to usporedim s vojskom, čim je manji čin tim se više iživljava i maltretira vojnike, dok sam ja služio jedan tu psihofizičku torturu nije mogao podnijeti pa se objesio.

Ološ mali izabere žrtvu, i kinji je i zlostavlja:( Žrtva najčešće trpi, i na kraju uleti u anksioznost i depresiju. A psiholozi po školama, poslovično su samo ikebana:((

Problem je sto su zrtve najcesce zlostavljane od udruzene grupe.
Ta grupa je najcesce heterogenog sastava i cine je deca bogatih roditelja,deca funkcionera,lekara,sudija i deca koja su takodje slaba i nejaka pa traze zastitu od grupe.
Zrtva nasilja bi se nekako suprostavila pojedincu ali grupi vrlo tesko.
Vise puta u zivotu sam primetio da ljudi-deca koja imaju neki hendikep fizicki ili mentalni su zrtve nasilja.Ne razumem ljude koji zlostavljaju takve-to nisu ljudi nego zveri koje traze slabije da bi pokazali svoju snagu i ispali jaki u ocima drugih.

izostavili ste kljucnu stvar.U Srbiji se zrtva okrivljuje za nasilje. Ako se zalite na necije ponasanje kaznice vas i ismevati oni koji bi trebalo da vas podrze i zastite.
(zrtva se okrivljuje ako kaze, 29. novembar 2019 21:21)

istina!!! Vecito smo bili vaspitavani "nemoj da tuzakas, nemoj da prijavljujes prepisivanje, nemoj da cinkaris kradju...". Otud i svest da je sve dozvoljeno, samo da te ne uhvate. E pa gospodo, sad je i nasilje dozvoljeno, a vi i dalje vaspitavajte decu da ne prijavljuju i "tuzakaju", valjda ce ona sama nauciti to da rese...

izostavili ste kljucnu stvar.U Srbiji se zrtva okrivljuje za nasilje. Ako se zalite na necije ponasanje kaznice vas i ismevati oni koji bi trebalo da vas podrze i zastite.
(zrtva se okrivljuje ako kaze, 29. novembar 2019 21:21)

Bas tako, druze. Dete mi je u cetvrtom razredu osnovne skole bilo maltretirano od strane deteta iz odeljenja. Digli smo sve na noge, suocavali se i na kraju nam je predlozeno da sina upisemo na borilacke vestine. A malom maltretiracu dlaka sa glave nije zafalila!

@@Marko
Meni je najvise pomoglo uzvracanje nasilja. Nema te psihoterapije koja bi bila ucinkovitija od toga. Sve zavisi od slucaja do slucaja, sta je adekvatnije. A i nasilnik istog trenutka okrece plocu. 2 muve jednim udarcem za tren. Nemoralno, ali prirodno i ucinkovito.

(Miki, 30. novembar 2019 01:34)

Zao mi je sto si to doziveo, i sigurno ti nije za utehu ali, kad je bilo sta sto je "normalno" i prolazilo u ovoj zemlji? Ne bih se ogranicavao samo na to "od devedesetih", bilo je toga i ranije. I osamdesetih, dok sam ja isao u skolu, bilo je slicno. Secam se maltretiranja nekih drugarica od strane pojedinih, pa ne znam ni kako bih ih nazvao (a ne bi ni objavili). Jedna devojcica je bila siromasna, vukli su je za kosu, obarali po blatu... Jednom su joj uzeli kapu pa je sutirali i dobacivali se. I kapa je pala ispred mene. Ja joj vratio, oni me premlatili. Ako je za utehu, sve su to uglavnom danas propaliteti. Radim od 2001. u skoli kao nastavnik, ima naravno toga i dalje, ali mislim da se bar nesto promenilo. Nastavnici su svesni moci medijskog senzacionalizma i to ipak dopire i do onih "najflegmaticnijih" kolega koje, htele to ili ne, moraju da reaguju kada cuju nesto. Naravno, cuje se i danas da se deca pobiju, nekog maltretiraju, ali to opet neko snimi, pa se bar o tome "prica"... A direktori i ne vole da se "prica" jer zbog "prica" ode cesto i fotelja. E sad malo o uzroku... Moj otac kaze da je u njegovo vreme-pedesetih, bilo redovno tuca decaka, ali retko ko je koga maltretirao, narocito ako je taj slabiji ili siromasniji. Prosto, nije smeo. Ucitelj mu zalepi samarcinu, a roditelju kuci ne sme da kaze jer ce dobiti jos jedan. Ne podrzavam mozda neke druge stvari, kao fizicko kaznjavanje iz tog vremena ako nesto ne nauci, ali on kaze da im je i na tome zahvalan. Postojala je disciplina, i u ucenju i u ponasanju. Od osamdesetih na ovamo je krenula prica o "slobodama i pravima", nastavnicima su sve vise vezane ruke, deci i roditeljima su data sva prava (a to ce nasilnici prvi i iskoristiti), pp sluzba je beskorisna od svog nastanka (da to potvrdim i kao ucenik i kao nastavnik, mi to u skoli zovemo odeljenje za prikupljanje papirologije i ispijanje kafa) i onda i ne cudi reakcija nastavnika koji se osecaju kao Alise u zemlji cuda. Ziv bio prijatelju, preziveo si to sto si preziveo, vaspitavaj svoju decu i istraj u tome sto imas u sebi, iako je vreme naopako.