"Čak oko 80 odsto mladih majki pati od blage depresije"

Podelicu svoje iskustvo..troje sam rodila, mala je razlika izmedju dece, 18 meseci, prvo devojcica pa onda blizanci..sada su oni velika deca ali znate sta je bilo najteze sad kad pogledam u nazad...prvi dani sa prvim detetom, meni puna kuca...muzu doputovala dalja sestra iz inostranstva i mora bas kod nas..drug koji isto zivi preko bas tad dosao..i svi kod nas..secam se sebe, oni sede u dnevnoj sobi a ja u spavacoj dojim dete koje place, ljuljam je u kolicima da zaspi i njih stisavam 800 puta..oni i dalje pricaju a ja je ljuljam, pevusim i placem...zena nema kud U TOM MOMENTU..znala sam ja tad jasno da cu se razvesti ( iako nisam jos), znala sam tad da sam pogresno birala...iako sam jasno rekla da ne mogu da sede i pricaju, da nama treba mir zbog bebe...muz je tu vise sa mnom bio u svadji nego da svojoj familiji nesto kaze...i zena zaista u tom momentu nema kud...verujte..ja sam uvek bila samostalna, fakultet sam zavrsila i zaposlila se mlada ( i da nisam nema veze nego govorim o realnosti kakva je zaista) ...i onda ti uspavas bebu, pokusas malo da dodjes sebi i evo opet beba se budi...nema majka kad da ode bilo gde...zato ljudi molim vas nemojte ovo raditi...ja sam bila na korak do razvoda, mozda sam i trebala tad sve da razbucam...a onda se desilo, ne znamo ni sami kako, druga trudnoca i blizanci...i tada sam rekla otvoreno da cu decu ako treba podizati sama...ako se samo ponovi jedna noc da sam s malim detetom i bebama nedelju dana posle porodjaja dosla kuci a puna mi kuca....rekla sam svima, i svekrvi i svekru ( ne zivimo s njima) i muzu....i tad sam ja bila babaroga samo da znate...ja sam samo gledala ta moja tri bica i rekla " ti moras ostati normalna zbog njih" pa makar znacilo da se razvedem i sta god...ostali smo zajedno....a ja i daljem osecam " izdaju" sto muz nije bio podrska onda kad je najvise trebao..umesto da je stao uz mene on je brinuo sta ce familija reci..zato zelim da kazem da zeni samo treba muz koji je VOLI..samo da je zaista TU..a za svet ko te pita....i to je razlog mnogih depresija...ja sam se izvukla, nisam se dala...ali nikada necu zaboraviti koliko sam sama u sobi uz dete koje pokusavam da uspavam plakala..i slusala muza kako raspreda nebitne price u sobi s gostima...i zato podrska svim zenama koje prolaze isto na ovom balkanu..jer nisu gosti samo sto sede i pricaju, oni ostavljaju case, tanjire..koje iscrpljena zena treba da pere..da usisava posle njih zbog beba a porodila se..e tako je bilo..ja znam koliko trebam mojoj deci i samo se zato nisam dala..ali uzasno je verujte

g: Toliko sam se iznervirala dok sam citala Vas komentar, bas me je pogodilo. Pa kakvi su to ljudi koji sede u kuci zeni koja je tek dobila bebu?! Pa Vi ste sjajni, ja bih ih sve izbacila napolje, zajedno sa muzem jer su nevaspitani. Kad ih mama nije naucila ponasanju, onda bih ja. Svaka Vama cast kako ste se suzdrzali, ja ne bih mogla. Dosadan i glupav narod mora svuda da se gura... Uzas.

Rodila sam 4/dece i posle 3.i 4.porodjaja sam se stvarno osecala jako lose, mozda i prvih nekoliko meseci. Kad se telo hormonski unormalilo bilo juce stvarno mnogo bolje. Molim muzeve da sto vise grle svoje zene posle porodjaja, da pokazuju malo vise paznje prema zenama, paze ih jer ce zene na taj nacin pre stati na svoje noge i biti ono sto jesu.

Ja sam imala porodjajnu depresiju i niko nije to primetio ni muž ni moje sestre ni majka. Tek kad je posle 2-3 meseca proslo ja sam razumela šta mi je bilo. Neophodno je da se priča o tom.

Ne znam odakle ljudima potreba da komentarisu nesto o cemu nemaju pojma,sto nisu prosli,osetili ili makar videli kod nekog bliskog? Odakle potreba vredjanja i ponizavanja,negiranja depresije kao poremecaja? Pogotovo ove vrste,koja je izazvana pre svega apsolutnim hormonskim disbalansom. Znate li sta zena prodje da bi donela dete na svet? Kako se neko usudio da napise da je izazvano manjkom vremena za drustvene mreze? Ili da je nevaspitana i razmazena?

Mislim i da su mediji malo krivi zbog načina na koji predstavljaju period posle radjanja deteta kao iskljucivo, neopisivo lepo, iskustvo. Porodis se i osecas pritisak da bi trebalo da budes super srećna,
radosna, sve sami leptirići, oblačići i cvetići...a ono beba koja non stop plače, grudi koje su nabrekle i na ivici mastitisa, na bradavicama ragade koje strasno bole, velika rana od epiziotomije zbog koje ne mozes mesec dana da sedis i hodas. I onda uvece pocnes da places jer se osecas kao najveci promasaj jer ti si sad odgovrna za to malo divno stvorenje, a nisi sposobna da pomognes sebi
... sva sreca pa sam imala veliku podrsku u vidu muža koji me je tešio, hrabrio, ulivao snagu... i sve je to proslo, danas nasa bebica ima skoro 7 meseci, divna i vesela je. I dalje je naporno ali ti prvi dani posle porodjaja su bili možda i psihički najteži period u mom životu

Strah od odgovornosti za dete i hronični umor, neispavanost, nemanje vremena za sebe.

Ovo je realnost. Na žalost, žena u tom trenutku nije u stanju da proceni situaciju i pozove pomoć. Zbog toga je veoma bitno da porodica bude uz porodilju. Ogromne su to promene. Prvo fiziološke na koje ne mogu da utiču, a potom i emotivne, nedostatak sna, nervoza oko deteta...

Tuga da se ne moze recima opisati.
Devojka 28.god oduzela sebi zivot..
Strasno ljudi moji..

ljudi generalno malo znaju o depresiji...i cak vladaju predrasude da je to nesto sto postoji od skora, da je izgovor i kapric, a vidim neki pisu i da je izazvano nemastinom i losom situacijom u Srbiji...nemojte se zavaravati ljudi, depresija nije kukanje kako je penzija mala ili paradajz na pijaci skup...tuga sto si dobio losu ocenu u skoli ili sto te je ostavio partner. A nekako se uvek poistovecuje sa banalnim stvarima...

treba pricati o tome, razgovarati!!

ja mucim muku sa depresijom godinama, ne znam koji stadijum, ne pijem nista ali je tu...i ljudi slabo razumeju. Pri tom ne zivim u Srbiji, imam lovu, nemam finansijskih briga ali mnogo toga ne stima...ljudi shvatite, bolest. Ono sto cu ja navesti kao samo jedan primer je nagla promena raspolozenja...i mene to ubija. Ima trenutaka kada letim, sve je lepo, sunce greje, idem na putovanje, zovem mamu sav veseo...a isti dan uvece krenu misli u besmislenosti svega i da sam umoran od zivota i ne mogu vise.
Mislite o tome i razumite ljude oko sebe.

A je l ovi luzeri koji nazivaju porodilje razmaženim skoče da pospreme stan i skuvaju ručak kad imaju grip? Ili kad dođu sa operacije? Je l gostite zaludne kad ste bolesni? Je l ste probali nekad da spavate po sat-dva-tri danima? A trudnoća i porođaj su daleko zahtevnije situacije i od gripa i od operacija i od bolesti. Šta god da si operisao, bar si sam, a ovde ti je telo iznureno, hormoni čine da se stalno osećaš kao u sred rata, a imaš bebu koja je preča od tebe i trebaš joj non-stop... Tužni su ti mozgovi isprani mržnjom prema ženama. I bravo za sve mame koje izdrže i za sve tate koje se lepo ponesu u tim danima.

@Majkl Dzondar
Nema to veze sa tim, verujte mi, iz iskustva govorim. Ova bolest ne bira, nema veze da li je trudnoća željena, kakav je materijalni status, pa čak ni koja je trudnoća po redu (mada svakako briga o egzistenciji može samo da pogorša stvari). Šta reći za ovu ženu osim tuga neizreciva. Ovo je problem o kome se zaista premalo govori.

Cak oko 99.9% gradjana Srbije pati od depresije izazvane nemastinom i nehumanim uslovima zivota.

Za g:u potpunosti vas razumem, svaka vam cast kako ste to izdrzali!! To se desava uglavnom zbog toga sto nas narod misli:moramo sto pre otici da vidimo bebu i damo pare da ne kazu da izbegavamo..i tako se sve kod nas radi da ovaj ne kaze ovo, ono sve zbog toga a samo malo kad bi se ukljucio mozak i empatija..ali ne jako smo primitivni i slepo, mehanicki se drzimo svojih drustvenih normi ponasanja, da mi nase oduzimo da ne kazu da nismo bili, a o mladoj mami niko ne razmislja, jer uvek smo bitniji mi i da se oduzi red!! E to je otprilike razmisljanje prosecnog Srbina

Jooooj "g" kao da opisuješ mene kad sam se porodila. Moj svet se vrti oko bebe, kako podojiti, kako uspavati, kako sklopiti oči bar na 10min, a muž brine da se familija nešto ne naljuti. I pored svih neprospavanih noći, hormoni divljanju, pa sam bila preemotivna i plakala na svaku tužnu sliku ili pomisao. Kad sam prestala da dojim sa 7 meseci, emocije su se stabilizovala, pa sam bila opet jača i sigurnija u sebe.

Kako i da ne budemo depresivni kad je minimalac 250 evra, kad nema posla, skola, rad, postenje se ne ceni. Preko 50% ljudi ima egzistencijalnih problema + tv, novine stampa u kojima crna hronika kao dika i slika našeg društva. Dok se politička elita i tajkuni bogate mi propaDos-mo. Ende.

Možda je to što rađaju decu zato što treba, vreme je itd. A ne što stvarno žele.

@gDok citam kako je tebi bilo,prisecam se sebe...odprilike isto.Meni je jos i svekrva sedela u kuci(inace ne zivimo zajedno) i kada muz ode ona u drugoj sobi place...kada se muz vrati ona mu kuka kako sam ja nezahvalna,bezobrazna,lenja,prepametna i ne dozvoljavam joj da vidja dete?! Mala beba,grcevi,ja ranjiva dojim,neispavana i kada beba zaspi i ja samo malo legnem da se odmorim.Svekrva mi je zagorcala zivot kao niko i kada je otisla svojoj kuci uporno sam se svadjala sa muzem zbog nje.A,dok je bila sa nama(mesec ipo dana,samo sam ignorisala-ma,nisam imala vremena ni da se okupam,sve na brzinu).I naravno dovlacili su stalno rodbinu i prijatelje,a vrh svega je bio da gledaju kako dojim dete!!!Ne znam kako sam uopste izdrzala sve to!Cim je ona otisla muz je presao u dnevni boravak da spava i svadjali smo se stalno.Sa sest meseci bebe sam jos i nasla poruke-ne slucajno,nego sam trazila dokaz...varao me je tokom trudnoce i jos neko vreme....sa jednom zenom koja ima dvoje dece...Naravno da mi je bilo tesko,ali u momentu sam se sabrala i trazila da se razvedemo.Nije hteo,pa sam ga poslala kod mame.Ona je na njegovoj strani,kao i sva ta rodbina za kojom sam ja cistila,kuvala,docekivala,ispracala...Vidjao je dete,nisam imala para za advokata,godinu ipo posle toga smo se pomirili i sada petnaest godina zivimo...pojeo je g..no i ja...
Da sumiram...taj period sam samo prezivela jer sam zelela dete.Kao na filmu nije,vidim da vecina prolazi kroz slicne ili iste stvari.Muzevi su krivi!!

Razbolela sam se nakon drugog porođaja. Više bih volela da imam rak nego što imam depresiju. Muž pomaže koliko može, ali ne razume kad ne mogu da se pokrenem. Ne razume suštinu bolesti, da ne možeš nešto a ne da nećeš. On bi, kaže, stalno nešto radio da ima depresiju. Ne mogu da mu objasnim umor, zašto ne mogu, zašto nema ručka, zašto je kuća nesredjena.

Ja sam bila u depresiji kad su deca malko porasla. Nikom nisam pričala, niko me ne bi ni shvatio, a kamoli pomogao. Hvala Bogu, prošlo je

Ja sam majka jednog, sada vec pubertetlije. Sada sam sigurna da ono u cemu sam bila jeste bila depresija posle porodjaja. Tada to nisam znala. U mom slucaju, a ne znam kako je kod drugih zena, depresija je strah i razocarenje. Naime, sumnjala sam u sve mije postupke, pitala sam se da li razumno zakljucujem i bila sam razocarana naravno - u svog muza. Muslim da se on osetio ugrozenim rodjenjem deteta. Iz tih razloga se i nisam odlucila da rodim drugo.

Imam troje dece.Posle prvog porodjaja sam imala ",promaju u glavi".Tako sam TO zvala.Teško je da se to shvati i objasni.Bitno je da se zna da postoji.Protiv sam poseta dok ne prodje bar 2 meseca.

Kod mene nije bilo nikoga, sve obaveze sam delio po pola. Ustajao u 5, setao klinca nocu, sa posla ga odmah uzimao i znam da opet nije valjalo... I ne, nisam citao novine, izlazio sa drustvom, raspredao dosadne price.

a sta ćemo sa očevima koji se maksimalno trude oko bebe, snabdevaju sve i vise nego sto je potrebno i majci i bebi, ucestvuju u svemu oko bebe, rade sve po kući sto je potrebno... I opet nisu dovoljno dobri :-(

Ma, ja sam pomagao od prvog dana, i ustajao nocu da spremam flasice i mazao joj hemoroide i previjao ranu nekom zutom tecnoscu jer ona nije smela da se savija zbog materice. Patronazna sestra koja je dolazila joj je rekla da Bogu zahvali sto me ima takvog i da nema pojma kako je drugim zenama i kakvi su drugi muzevi.....i opet nije valjalo i opet je htela kod svoje mame i sta ti ja znam.
Ne znam, ne zelim niti da vredjam niti da osudjujem, nisam se poradjao, ponavljam imao sam prilike da vidim i previjam rane posleporodjajne, da lupam kupus da moze da se stavi u grudnjak zbog mastitisa.....ne kazem da je lako, ali bio sam u svemu tome od pocetka, i ustajo nocu i ujutro isao na posao i posle posla nosao i predvece kupao i opet nocu ustajao u proseku par sati dnevno spavao i nisam u nikakvu depresiju upao, nisam mrzeo zenu i celu njenu familiju, razmisljao o razvodu. Ja zaista mislim da su danasnje zene previse razmazene, sve su maksimalno stedjene u svojoj kuci i sada kada se suoce same sa ogromnom obavezom i odgovornoscu upadnu u depresiji. Ok, neke se nose i sa zivotom u zajednici i sl. ali 80% zena da padne u depresiju zbog porodjaja, tu nesto nije normalno. Porodjaj je prirodna stvar, i ne bi toliki procenat zena trebao da slomi, ok postoje komplikacije, moze da postoji izvesna nepripremljenost kod odredjenog procenta zena, odredjeni procenat moze dodatno da bude opterecen losim odnosima u kuci....ali 80% to je previse. Nekada su zene posle porodjaja isle u polje da rade sa sve tim detetom na ledjima koje doje u tom istom polju. Al su na to bile pripremljene, tako se zivelo i nisu zbog toga padale u depresiju. Danas se pada u depresiju jer neko prica u drugoj sobi....

Od kada im je zapad prodao foru o emancipaciji, tako su poceli smakovi sveta zbog PMS-ova, menstruacija, porodjaja, pranja sudova, spremanja kuce i slicnih stvari, sa kojima su se neuporedivo bolje nosile zene ranije. Hocete da ste "ravnopravne"? Eto, budite. Ali nemoj da neko kaze "grlite ih sto vise muzevi, stedite ih". U ravnopravnosti toga nema. Ravnopravnost je surova.

Svaki vid psihičkog poremećaja ima koren u nedovoljno dobrom vaspitanju i nerealnoj pripremi za realan život u kome živimo. Prema tome, odgovornost je na vaspitačima. Najozbiljniji poziv na svetu je upravo taj.

Neki od simptoma su izbegavanje i odlaganje obaveza, pojačana konzumacija duvana i gubitak želje za seksom, ako već nije nestala u trudnoći.

Panika i depresija jer se više nema toliko vremena za Fejs i Instagram...

Naravno da upadaju u depresiju, život pun zabave zamenile su za slušanje dranja i menjanje pelena!

За све је крива феминизација и борба за равноправност и сличне глупости.Жене се данас одгајају да буду принцезе, да не дигну ништа тешко, или не дај Боже да раде нешто физички.Е онда се принцезе суоче са реалношћу и њихова размаженост и психичка слабост дође да изражаја.Постоје сигурно изузеци типа када жена прима хормонске терапије да не би побацила итд, али у већини случајева је то једноставно размаженост.

Порука за ове јадне мамице, које причају о спремању ручкова у болесном стању итд.Ја сам око 7 месеци спавао по 2-3 сата на дан и ишао на посао, спремао стан, носио жену у рукама на 4 спрат јер није имала снаге, спремао ручак,љуљао дете сатима, и опет не ваља.Жене се васпитавају да не поштују људе који их искрено воле већ оне који могу да им омогуће да имају оно што ОНЕ ВОЛЕ.

Nije to depresija sudeći po komentarima ali bolest svakako jeste u kombinaciji sa dugačkim jezikom.... Trebalo bi pitati moju prababu kako je odgajila 12 dece, siguran sam da bi mnoge od vas momentalno bile izlečene...

Od kada im je zapad prodao foru o emancipaciji, tako su poceli smakovi sveta zbog PMS-ova, menstruacija, porodjaja, pranja sudova, spremanja kuce i slicnih stvari, sa kojima su se neuporedivo bolje nosile zene ranije. Hocete da ste "ravnopravne"? Eto, budite. Ali nemoj da neko kaze "grlite ih sto vise muzevi, stedite ih". U ravnopravnosti toga nema. Ravnopravnost je surova.

Panika i depresija jer se više nema toliko vremena za Fejs i Instagram...

Svaki vid psihičkog poremećaja ima koren u nedovoljno dobrom vaspitanju i nerealnoj pripremi za realan život u kome živimo. Prema tome, odgovornost je na vaspitačima. Najozbiljniji poziv na svetu je upravo taj.

Možda je to što rađaju decu zato što treba, vreme je itd. A ne što stvarno žele.

Neki od simptoma su izbegavanje i odlaganje obaveza, pojačana konzumacija duvana i gubitak želje za seksom, ako već nije nestala u trudnoći.

Naravno da upadaju u depresiju, život pun zabave zamenile su za slušanje dranja i menjanje pelena!

За све је крива феминизација и борба за равноправност и сличне глупости.Жене се данас одгајају да буду принцезе, да не дигну ништа тешко, или не дај Боже да раде нешто физички.Е онда се принцезе суоче са реалношћу и њихова размаженост и психичка слабост дође да изражаја.Постоје сигурно изузеци типа када жена прима хормонске терапије да не би побацила итд, али у већини случајева је то једноставно размаженост.

Nije to depresija sudeći po komentarima ali bolest svakako jeste u kombinaciji sa dugačkim jezikom.... Trebalo bi pitati moju prababu kako je odgajila 12 dece, siguran sam da bi mnoge od vas momentalno bile izlečene...

Ma, ja sam pomagao od prvog dana, i ustajao nocu da spremam flasice i mazao joj hemoroide i previjao ranu nekom zutom tecnoscu jer ona nije smela da se savija zbog materice. Patronazna sestra koja je dolazila joj je rekla da Bogu zahvali sto me ima takvog i da nema pojma kako je drugim zenama i kakvi su drugi muzevi.....i opet nije valjalo i opet je htela kod svoje mame i sta ti ja znam.
Ne znam, ne zelim niti da vredjam niti da osudjujem, nisam se poradjao, ponavljam imao sam prilike da vidim i previjam rane posleporodjajne, da lupam kupus da moze da se stavi u grudnjak zbog mastitisa.....ne kazem da je lako, ali bio sam u svemu tome od pocetka, i ustajo nocu i ujutro isao na posao i posle posla nosao i predvece kupao i opet nocu ustajao u proseku par sati dnevno spavao i nisam u nikakvu depresiju upao, nisam mrzeo zenu i celu njenu familiju, razmisljao o razvodu. Ja zaista mislim da su danasnje zene previse razmazene, sve su maksimalno stedjene u svojoj kuci i sada kada se suoce same sa ogromnom obavezom i odgovornoscu upadnu u depresiji. Ok, neke se nose i sa zivotom u zajednici i sl. ali 80% zena da padne u depresiju zbog porodjaja, tu nesto nije normalno. Porodjaj je prirodna stvar, i ne bi toliki procenat zena trebao da slomi, ok postoje komplikacije, moze da postoji izvesna nepripremljenost kod odredjenog procenta zena, odredjeni procenat moze dodatno da bude opterecen losim odnosima u kuci....ali 80% to je previse. Nekada su zene posle porodjaja isle u polje da rade sa sve tim detetom na ledjima koje doje u tom istom polju. Al su na to bile pripremljene, tako se zivelo i nisu zbog toga padale u depresiju. Danas se pada u depresiju jer neko prica u drugoj sobi....

Cak oko 99.9% gradjana Srbije pati od depresije izazvane nemastinom i nehumanim uslovima zivota.

Kako i da ne budemo depresivni kad je minimalac 250 evra, kad nema posla, skola, rad, postenje se ne ceni. Preko 50% ljudi ima egzistencijalnih problema + tv, novine stampa u kojima crna hronika kao dika i slika našeg društva. Dok se politička elita i tajkuni bogate mi propaDos-mo. Ende.

Podelicu svoje iskustvo..troje sam rodila, mala je razlika izmedju dece, 18 meseci, prvo devojcica pa onda blizanci..sada su oni velika deca ali znate sta je bilo najteze sad kad pogledam u nazad...prvi dani sa prvim detetom, meni puna kuca...muzu doputovala dalja sestra iz inostranstva i mora bas kod nas..drug koji isto zivi preko bas tad dosao..i svi kod nas..secam se sebe, oni sede u dnevnoj sobi a ja u spavacoj dojim dete koje place, ljuljam je u kolicima da zaspi i njih stisavam 800 puta..oni i dalje pricaju a ja je ljuljam, pevusim i placem...zena nema kud U TOM MOMENTU..znala sam ja tad jasno da cu se razvesti ( iako nisam jos), znala sam tad da sam pogresno birala...iako sam jasno rekla da ne mogu da sede i pricaju, da nama treba mir zbog bebe...muz je tu vise sa mnom bio u svadji nego da svojoj familiji nesto kaze...i zena zaista u tom momentu nema kud...verujte..ja sam uvek bila samostalna, fakultet sam zavrsila i zaposlila se mlada ( i da nisam nema veze nego govorim o realnosti kakva je zaista) ...i onda ti uspavas bebu, pokusas malo da dodjes sebi i evo opet beba se budi...nema majka kad da ode bilo gde...zato ljudi molim vas nemojte ovo raditi...ja sam bila na korak do razvoda, mozda sam i trebala tad sve da razbucam...a onda se desilo, ne znamo ni sami kako, druga trudnoca i blizanci...i tada sam rekla otvoreno da cu decu ako treba podizati sama...ako se samo ponovi jedna noc da sam s malim detetom i bebama nedelju dana posle porodjaja dosla kuci a puna mi kuca....rekla sam svima, i svekrvi i svekru ( ne zivimo s njima) i muzu....i tad sam ja bila babaroga samo da znate...ja sam samo gledala ta moja tri bica i rekla " ti moras ostati normalna zbog njih" pa makar znacilo da se razvedem i sta god...ostali smo zajedno....a ja i daljem osecam " izdaju" sto muz nije bio podrska onda kad je najvise trebao..umesto da je stao uz mene on je brinuo sta ce familija reci..zato zelim da kazem da zeni samo treba muz koji je VOLI..samo da je zaista TU..a za svet ko te pita....i to je razlog mnogih depresija...ja sam se izvukla, nisam se dala...ali nikada necu zaboraviti koliko sam sama u sobi uz dete koje pokusavam da uspavam plakala..i slusala muza kako raspreda nebitne price u sobi s gostima...i zato podrska svim zenama koje prolaze isto na ovom balkanu..jer nisu gosti samo sto sede i pricaju, oni ostavljaju case, tanjire..koje iscrpljena zena treba da pere..da usisava posle njih zbog beba a porodila se..e tako je bilo..ja znam koliko trebam mojoj deci i samo se zato nisam dala..ali uzasno je verujte

@gDok citam kako je tebi bilo,prisecam se sebe...odprilike isto.Meni je jos i svekrva sedela u kuci(inace ne zivimo zajedno) i kada muz ode ona u drugoj sobi place...kada se muz vrati ona mu kuka kako sam ja nezahvalna,bezobrazna,lenja,prepametna i ne dozvoljavam joj da vidja dete?! Mala beba,grcevi,ja ranjiva dojim,neispavana i kada beba zaspi i ja samo malo legnem da se odmorim.Svekrva mi je zagorcala zivot kao niko i kada je otisla svojoj kuci uporno sam se svadjala sa muzem zbog nje.A,dok je bila sa nama(mesec ipo dana,samo sam ignorisala-ma,nisam imala vremena ni da se okupam,sve na brzinu).I naravno dovlacili su stalno rodbinu i prijatelje,a vrh svega je bio da gledaju kako dojim dete!!!Ne znam kako sam uopste izdrzala sve to!Cim je ona otisla muz je presao u dnevni boravak da spava i svadjali smo se stalno.Sa sest meseci bebe sam jos i nasla poruke-ne slucajno,nego sam trazila dokaz...varao me je tokom trudnoce i jos neko vreme....sa jednom zenom koja ima dvoje dece...Naravno da mi je bilo tesko,ali u momentu sam se sabrala i trazila da se razvedemo.Nije hteo,pa sam ga poslala kod mame.Ona je na njegovoj strani,kao i sva ta rodbina za kojom sam ja cistila,kuvala,docekivala,ispracala...Vidjao je dete,nisam imala para za advokata,godinu ipo posle toga smo se pomirili i sada petnaest godina zivimo...pojeo je g..no i ja...
Da sumiram...taj period sam samo prezivela jer sam zelela dete.Kao na filmu nije,vidim da vecina prolazi kroz slicne ili iste stvari.Muzevi su krivi!!

g: Toliko sam se iznervirala dok sam citala Vas komentar, bas me je pogodilo. Pa kakvi su to ljudi koji sede u kuci zeni koja je tek dobila bebu?! Pa Vi ste sjajni, ja bih ih sve izbacila napolje, zajedno sa muzem jer su nevaspitani. Kad ih mama nije naucila ponasanju, onda bih ja. Svaka Vama cast kako ste se suzdrzali, ja ne bih mogla. Dosadan i glupav narod mora svuda da se gura... Uzas.

a sta ćemo sa očevima koji se maksimalno trude oko bebe, snabdevaju sve i vise nego sto je potrebno i majci i bebi, ucestvuju u svemu oko bebe, rade sve po kući sto je potrebno... I opet nisu dovoljno dobri :-(

Kod mene nije bilo nikoga, sve obaveze sam delio po pola. Ustajao u 5, setao klinca nocu, sa posla ga odmah uzimao i znam da opet nije valjalo... I ne, nisam citao novine, izlazio sa drustvom, raspredao dosadne price.

Ne znam odakle ljudima potreba da komentarisu nesto o cemu nemaju pojma,sto nisu prosli,osetili ili makar videli kod nekog bliskog? Odakle potreba vredjanja i ponizavanja,negiranja depresije kao poremecaja? Pogotovo ove vrste,koja je izazvana pre svega apsolutnim hormonskim disbalansom. Znate li sta zena prodje da bi donela dete na svet? Kako se neko usudio da napise da je izazvano manjkom vremena za drustvene mreze? Ili da je nevaspitana i razmazena?

Razbolela sam se nakon drugog porođaja. Više bih volela da imam rak nego što imam depresiju. Muž pomaže koliko može, ali ne razume kad ne mogu da se pokrenem. Ne razume suštinu bolesti, da ne možeš nešto a ne da nećeš. On bi, kaže, stalno nešto radio da ima depresiju. Ne mogu da mu objasnim umor, zašto ne mogu, zašto nema ručka, zašto je kuća nesredjena.

Strah od odgovornosti za dete i hronični umor, neispavanost, nemanje vremena za sebe.

Rodila sam 4/dece i posle 3.i 4.porodjaja sam se stvarno osecala jako lose, mozda i prvih nekoliko meseci. Kad se telo hormonski unormalilo bilo juce stvarno mnogo bolje. Molim muzeve da sto vise grle svoje zene posle porodjaja, da pokazuju malo vise paznje prema zenama, paze ih jer ce zene na taj nacin pre stati na svoje noge i biti ono sto jesu.

Ovo je realnost. Na žalost, žena u tom trenutku nije u stanju da proceni situaciju i pozove pomoć. Zbog toga je veoma bitno da porodica bude uz porodilju. Ogromne su to promene. Prvo fiziološke na koje ne mogu da utiču, a potom i emotivne, nedostatak sna, nervoza oko deteta...

Порука за ове јадне мамице, које причају о спремању ручкова у болесном стању итд.Ја сам око 7 месеци спавао по 2-3 сата на дан и ишао на посао, спремао стан, носио жену у рукама на 4 спрат јер није имала снаге, спремао ручак,љуљао дете сатима, и опет не ваља.Жене се васпитавају да не поштују људе који их искрено воле већ оне који могу да им омогуће да имају оно што ОНЕ ВОЛЕ.

@Majkl Dzondar
Nema to veze sa tim, verujte mi, iz iskustva govorim. Ova bolest ne bira, nema veze da li je trudnoća željena, kakav je materijalni status, pa čak ni koja je trudnoća po redu (mada svakako briga o egzistenciji može samo da pogorša stvari). Šta reći za ovu ženu osim tuga neizreciva. Ovo je problem o kome se zaista premalo govori.

Za g:u potpunosti vas razumem, svaka vam cast kako ste to izdrzali!! To se desava uglavnom zbog toga sto nas narod misli:moramo sto pre otici da vidimo bebu i damo pare da ne kazu da izbegavamo..i tako se sve kod nas radi da ovaj ne kaze ovo, ono sve zbog toga a samo malo kad bi se ukljucio mozak i empatija..ali ne jako smo primitivni i slepo, mehanicki se drzimo svojih drustvenih normi ponasanja, da mi nase oduzimo da ne kazu da nismo bili, a o mladoj mami niko ne razmislja, jer uvek smo bitniji mi i da se oduzi red!! E to je otprilike razmisljanje prosecnog Srbina

A je l ovi luzeri koji nazivaju porodilje razmaženim skoče da pospreme stan i skuvaju ručak kad imaju grip? Ili kad dođu sa operacije? Je l gostite zaludne kad ste bolesni? Je l ste probali nekad da spavate po sat-dva-tri danima? A trudnoća i porođaj su daleko zahtevnije situacije i od gripa i od operacija i od bolesti. Šta god da si operisao, bar si sam, a ovde ti je telo iznureno, hormoni čine da se stalno osećaš kao u sred rata, a imaš bebu koja je preča od tebe i trebaš joj non-stop... Tužni su ti mozgovi isprani mržnjom prema ženama. I bravo za sve mame koje izdrže i za sve tate koje se lepo ponesu u tim danima.

Ja sam imala porodjajnu depresiju i niko nije to primetio ni muž ni moje sestre ni majka. Tek kad je posle 2-3 meseca proslo ja sam razumela šta mi je bilo. Neophodno je da se priča o tom.

Jooooj "g" kao da opisuješ mene kad sam se porodila. Moj svet se vrti oko bebe, kako podojiti, kako uspavati, kako sklopiti oči bar na 10min, a muž brine da se familija nešto ne naljuti. I pored svih neprospavanih noći, hormoni divljanju, pa sam bila preemotivna i plakala na svaku tužnu sliku ili pomisao. Kad sam prestala da dojim sa 7 meseci, emocije su se stabilizovala, pa sam bila opet jača i sigurnija u sebe.

ljudi generalno malo znaju o depresiji...i cak vladaju predrasude da je to nesto sto postoji od skora, da je izgovor i kapric, a vidim neki pisu i da je izazvano nemastinom i losom situacijom u Srbiji...nemojte se zavaravati ljudi, depresija nije kukanje kako je penzija mala ili paradajz na pijaci skup...tuga sto si dobio losu ocenu u skoli ili sto te je ostavio partner. A nekako se uvek poistovecuje sa banalnim stvarima...

treba pricati o tome, razgovarati!!

ja mucim muku sa depresijom godinama, ne znam koji stadijum, ne pijem nista ali je tu...i ljudi slabo razumeju. Pri tom ne zivim u Srbiji, imam lovu, nemam finansijskih briga ali mnogo toga ne stima...ljudi shvatite, bolest. Ono sto cu ja navesti kao samo jedan primer je nagla promena raspolozenja...i mene to ubija. Ima trenutaka kada letim, sve je lepo, sunce greje, idem na putovanje, zovem mamu sav veseo...a isti dan uvece krenu misli u besmislenosti svega i da sam umoran od zivota i ne mogu vise.
Mislite o tome i razumite ljude oko sebe.

Mislim i da su mediji malo krivi zbog načina na koji predstavljaju period posle radjanja deteta kao iskljucivo, neopisivo lepo, iskustvo. Porodis se i osecas pritisak da bi trebalo da budes super srećna,
radosna, sve sami leptirići, oblačići i cvetići...a ono beba koja non stop plače, grudi koje su nabrekle i na ivici mastitisa, na bradavicama ragade koje strasno bole, velika rana od epiziotomije zbog koje ne mozes mesec dana da sedis i hodas. I onda uvece pocnes da places jer se osecas kao najveci promasaj jer ti si sad odgovrna za to malo divno stvorenje, a nisi sposobna da pomognes sebi
... sva sreca pa sam imala veliku podrsku u vidu muža koji me je tešio, hrabrio, ulivao snagu... i sve je to proslo, danas nasa bebica ima skoro 7 meseci, divna i vesela je. I dalje je naporno ali ti prvi dani posle porodjaja su bili možda i psihički najteži period u mom životu

Tuga da se ne moze recima opisati.
Devojka 28.god oduzela sebi zivot..
Strasno ljudi moji..

Ja sam bila u depresiji kad su deca malko porasla. Nikom nisam pričala, niko me ne bi ni shvatio, a kamoli pomogao. Hvala Bogu, prošlo je

Ja sam majka jednog, sada vec pubertetlije. Sada sam sigurna da ono u cemu sam bila jeste bila depresija posle porodjaja. Tada to nisam znala. U mom slucaju, a ne znam kako je kod drugih zena, depresija je strah i razocarenje. Naime, sumnjala sam u sve mije postupke, pitala sam se da li razumno zakljucujem i bila sam razocarana naravno - u svog muza. Muslim da se on osetio ugrozenim rodjenjem deteta. Iz tih razloga se i nisam odlucila da rodim drugo.

Imam troje dece.Posle prvog porodjaja sam imala ",promaju u glavi".Tako sam TO zvala.Teško je da se to shvati i objasni.Bitno je da se zna da postoji.Protiv sam poseta dok ne prodje bar 2 meseca.