Samoubistvo deteta: Da li postoje znaci? Gledaj i videćeš, ima pomoći

Ne pamtim tuzniju ispovest samoubistva.Strasno da se dete zbog toga ubilo.Zbog ocena se ne vice na dete nego pomaze i pusta da dete samo shvati zasto treba da uci.Mnogo mi zao tog decaka a njegovo oprostajno pismo prosti tera suze na oci.Neka pociva u miru.

Ужас. Не знам шта да кажем. Два дана само о том детету размишљам. Волео бих да сам могао да му објасним зашто то не треба да уради. Врати ме ова прича у сећање на мој први разред основне школе Сава Ковачевић, тамо негде 1982. године. Тада сам добио прву јединицу из српскохрватског језика (тако се тада звао предмет), због ружног рукописа и грча при држању оловке којим сам ломио графит у мину. Идем сам пешке према кући, пролазим Булеваром, од угла са Синђелићевом до Млатишумине. Гледам у трамвајске шине и размишљам да ли да се бацим под први трамвај који наиђе или да признам истину мајци и добијем батине у интензитету какав могу једино да замислим, а желудац ми се окреће од страха при помисли на тај трамвај. Надвладао ме је страх и ипак сам дошао кући. Добијене батине памтим до данас, када имам 43 године и двоје деце. Скинула ми је фармерке, бацила ме на отоман и онда ме тако умлатила кожним каишем да су ми ноге биле све у шарама. Још кад је ћале дошао уморан са посла, а она га са врата нахушкала да ме и он излема, његове батине су ми дошле као одмор, пошто ме је само савио преко колена и пар пута ударио дланом. Кад су се развели, 4 године касније, одабрао сам да живим са њим. У СФРЈ се то могло. Дете је имало право да се изјасни већ у узрасту од 10 година, а не са 15 како је сада. И нисам се покајао. Данас не знам ни где је она и није ме брига. Одгајиле су ме баба, деда и тетке по оцу. Завршио сам ту основну школу, затим Трећу београдску гимназију. Дипломирао историју на Филозофском факултету, потом се запослио. Уз посао завршио мастер, онда једно дете, па друго. Тек тада докторске студије и стипендија ОЕБС-а. А мајци никад нисам дао задовољство да упозна своје унуке. Није га заслужила.

Deci treba dati samo bezgraničnu ljubav. I to svakodnevno, kao hranu i vodu. To ne podrazumeva povlađivanje, naprotiv. Kriterijum mora postojati jer bez toga nema vaspitanja. Ali pun kofer emocija, svaki dan, to je jedini lek!

Decu netreba kritikovati vec samo licnim primerom. Ako vas dete vidi da pusite cigare svaki i blejite posle posla uz tv i ono ce isto tako.
Sve svojim primerom.

Nekada Branko Kockica, Tom i Džeri, Patak Dača, Duško Duguško, žmurke, fudbal, košarka, zaledjeni čika, dečiji osmesi, takmičenja itd. , a sada Instagram, Zadruga, Henri Opasnost, Baka Prase, Pinkove Zvezde, Counter Strike, Horor igrice, bahatost, ljubomora Itd.
Deca odrastaju u lošim uslovima, energiju ne troše na prave stvari, nego na prevelik broj informacija i tako se vremenom stvara prezasićenost i depresija nastaje. Pozdrav
https://youtu.be/N-k_WeA1B9w

Bio sam u sličnoj situaciji, mati mi je za dobijenog keca cepala tu stranicu sveske, a ni ona nije bila bolji učenik, Kada sam išao u školu imao sam anksioznost ali i kada sam dolazio...neverovatno kako roditelj može da te upropasti.

Treba biti u kontaktu sa svojom decom. Pričati o školi i problemima, svaka ocena je za đaka.U ovom slučaju kada je NESREĆNI dečak to uradio bio je sam, a NESREĆNA trudna majka u komšiluku. Da su se za to vreme družili....On jadničak je morao sam da se nosi sa svim. Tu je bilo preseljenje, možda malo slabije ocene, prebacivanja...tuga je to neopisiva, a samo da je neko znao..... Ako već želimo više dece u porodici, onda i malo više roditeljstva treba u tom smislu, deca su nežne dušice!

Dokle će u Srbiji deca biti jača i pametnija od svojih roditelja?! O državi ne treba trošiti reči, ona i njene iščašene i korumpirane institucije su najveći neprijatelj sopstvenom narodu, ko god da je na vlasti!

Jadan dečačić 😥
Skolski sistem da bude kao u Finskoj ili mozda Japanu. Ovaj sadasnji je nazadovao. Ne priprema decu za buducnost, vec ih vraca u proslost a neku i ubija, imamo primer.

Ma daj, bre, jbt.... Ala je ovo strasno, nemam reci.

"U ovom slučaju kada je NESREĆNI dečak to uradio bio je sam, a NESREĆNA trudna majka u komšiluku."

To sto je majka trenutno bila odsutna ne znaci da nije brinula o detetu.Niti poruku deteta treba shvatiti zdravi za gotovo. Ako su ga roditelji prekorili, ne znaci da su ga zlostavljali. Razgovor sa detetom, i pomaganje da, kada pogresi, uvidi gresku, je roditeljska obaveza.
Psihicko stanje osobe je cesto nedokucivo i strucnjacima.
Sirotog deteta vise nema, ali nemojmo sada roditeljima stajati namuku. Samo oni znaju kako im je.

TUŽNO. TUŽNO TUZNO
Bas sam plakao danas

E moj mali, koliko mi je zao. Zaradi tebe i svih koji pate nezasluzeno nadam se da ima boga iako nisam vernik.

Mene je slicno zadesilo u detinjstvu. Maltretiranje, ponizavanje, sikaniranje i imena koja ne mogu da izgovorim koliko bole i danas, u 31 godini. A za sve to vreme pred drugima su pricali kako sam pametan, vukovac, genije. Pa kad sam nazad kuci opet pezorativi najgore vrste. U zivotu ni na jedno detinje pitanje a kako ovo, a sto ono, nisam dobio odgovor. Samo tisina. Pogresim li u necemu sto prvi out radim, bio bih kaznjen kao da sam zlocinac.

Nisam mogao da im verujem, da se oslonim na njih, na svoju porodicu. Zato nikom ne dam da mi pridje i otkrije ko sam jer refleks prokleti misli da ce i oni isto da mi urade.

Zato sam uspeo da unistim vezu sa jednom divnom devojkom.

A najgore od svega, prosle godine se umalo nisam ubio zbog tog tereta neprihvatanja i stecenog samoprezira. Dvadeset godina ga vucem i umalo me nije odvukao pod zemlju.

Zato voli svoje dete. Grdi ga pomalo, jos manje tuci, al mu uvek stavi do znanja da ga volis i savetuj ga kad pogresi.

Covek ima tu nesrecu da njegov dozivljaj svega u sustini formiraju drugi, kad je mlad i nesamostalan. Zato dajte detetu dobar temelj da bi sam sazdao postojanu kucu svoje srece i mira.

jadni roditelji.

Strašno..

Zamisli koliko jada čemera je preživelo dvanaestogodišnje dete kad je u očaju nad samim sobom svojom porodicom ,svojom školom svojim društvom -okružrnjem podiglo ruke na sebe. Zamislite tako malo nedužno ničim zaslužno dete da obija fioku uzima to hladno zastrašujuće oružje i u težini očaja stavlja sebi u usta da bi otišlo u Večiti Mir.Ono i nije znalo da se posle toga nemože vratiti.Ono je samo znalo da sve što se događalo oko njega nije dobro. Ono nije znalo ni od koga mu Bol dolazi. Ali njega je iskreno mnogo bolelo. On taj Bol dugo trpi. Porodični problemi su ogromni....Svi drugi su manje važni.
U trenutku najtežeg bola pored njega nema nikoga i on donosi najtežu odluku...
Velika opomena Svima nama dete se nije ubilo iz nehata dete nam je ostavilo poslednju poruku ...
Porodica školstvo,zdravstvo sudstvo je osnov svakog društva.Nauko probudi se...
Za početak izlečimo porodicu. Sklonite pogubne crtane filmove , filmove sa puno nasilja i poruka koji se nigde u svetu ne prikazuju deci, sklonite mediokritete i dekadenciju sa javnog servisa vratite prave vrednosti Srbiji. Mi to zaslužujemo.

Roditelji zaboravljaju koliko je period adolescencije tezak,nekom prodje lakse a neko se dugo muci...

Skolski sistem da bude kao u Finskoj ili mozda Japanu. Ovaj sadasnji je nazadovao. Ne priprema decu za buducnost, vec ih vraca u proslost a neku i ubija, imamo primer.
(teflon traka, 13. februar 2019 19:57)

Za Japan nase skole su obdanista. Cuvaju decu dok su roditelji na poslu. Od 2000 se urusava skolski sistem, ali koga briga. Planovi i programi koje propisuje ministarstvo sve gori, uci se sve manje. Nedostajuci kadar popunjavaju diplomci sa Singidunuma i vlasnici diploma sa isturenih odeljenja fakulteta na Kosovu. Svet ide napred a mi u propast sa neobrazovanim novim narastajima.
Skole su jos dobre da se na njih i zaposlene obruse svi bilo kojim povodom. Tako da ih makar zbog toga treba sacuvati, jer se ostale funkcije neumitno gube.

Ovo je pakao. ali pakao. bez txta sam.

U skoli gradivo preobimno? nemojte da se salimo deca znaju manje nego sto se ikad znalo. Uzas, to sigurno nisu uzroci ovakvih slucajeva skola tu ne moze mnogo pomoci, s tim sto mi ne znamo ovde koji je vid kritike ovde bio mozda je decko bio odlican a roditelji insistirali na svim peticama recimo, takva deca cesto puknu pod tim pritiskom jer su to bolesna ocekivanja koja dete ne moze ili nece da ispuni svaki roditelj treba da bude realan jer vecina dece koja su previse bez razloga hvaljena odu losim putem jritika mora da postoji svi smo mi bili i tuceni pa nam nista nije falilo te price hvalite decu ne piju vodu

U skoli gradivo preobimno? nemojte da se salimo deca znaju manje nego sto se ikad znalo. Uzas, to sigurno nisu uzroci ovakvih slucajeva skola tu ne moze mnogo pomoci, s tim sto mi ne znamo ovde koji je vid kritike ovde bio mozda je decko bio odlican a roditelji insistirali na svim peticama recimo, takva deca cesto puknu pod tim pritiskom jer su to bolesna ocekivanja koja dete ne moze ili nece da ispuni svaki roditelj treba da bude realan jer vecina dece koja su previse bez razloga hvaljena odu losim putem jritika mora da postoji svi smo mi bili i tuceni pa nam nista nije falilo te price hvalite decu ne piju vodu

jadni roditelji.

"U ovom slučaju kada je NESREĆNI dečak to uradio bio je sam, a NESREĆNA trudna majka u komšiluku."

To sto je majka trenutno bila odsutna ne znaci da nije brinula o detetu.Niti poruku deteta treba shvatiti zdravi za gotovo. Ako su ga roditelji prekorili, ne znaci da su ga zlostavljali. Razgovor sa detetom, i pomaganje da, kada pogresi, uvidi gresku, je roditeljska obaveza.
Psihicko stanje osobe je cesto nedokucivo i strucnjacima.
Sirotog deteta vise nema, ali nemojmo sada roditeljima stajati namuku. Samo oni znaju kako im je.

Nekada Branko Kockica, Tom i Džeri, Patak Dača, Duško Duguško, žmurke, fudbal, košarka, zaledjeni čika, dečiji osmesi, takmičenja itd. , a sada Instagram, Zadruga, Henri Opasnost, Baka Prase, Pinkove Zvezde, Counter Strike, Horor igrice, bahatost, ljubomora Itd.
Deca odrastaju u lošim uslovima, energiju ne troše na prave stvari, nego na prevelik broj informacija i tako se vremenom stvara prezasićenost i depresija nastaje. Pozdrav
https://youtu.be/N-k_WeA1B9w

Dokle će u Srbiji deca biti jača i pametnija od svojih roditelja?! O državi ne treba trošiti reči, ona i njene iščašene i korumpirane institucije su najveći neprijatelj sopstvenom narodu, ko god da je na vlasti!

Treba biti u kontaktu sa svojom decom. Pričati o školi i problemima, svaka ocena je za đaka.U ovom slučaju kada je NESREĆNI dečak to uradio bio je sam, a NESREĆNA trudna majka u komšiluku. Da su se za to vreme družili....On jadničak je morao sam da se nosi sa svim. Tu je bilo preseljenje, možda malo slabije ocene, prebacivanja...tuga je to neopisiva, a samo da je neko znao..... Ako već želimo više dece u porodici, onda i malo više roditeljstva treba u tom smislu, deca su nežne dušice!

Skolski sistem da bude kao u Finskoj ili mozda Japanu. Ovaj sadasnji je nazadovao. Ne priprema decu za buducnost, vec ih vraca u proslost a neku i ubija, imamo primer.
(teflon traka, 13. februar 2019 19:57)

Za Japan nase skole su obdanista. Cuvaju decu dok su roditelji na poslu. Od 2000 se urusava skolski sistem, ali koga briga. Planovi i programi koje propisuje ministarstvo sve gori, uci se sve manje. Nedostajuci kadar popunjavaju diplomci sa Singidunuma i vlasnici diploma sa isturenih odeljenja fakulteta na Kosovu. Svet ide napred a mi u propast sa neobrazovanim novim narastajima.
Skole su jos dobre da se na njih i zaposlene obruse svi bilo kojim povodom. Tako da ih makar zbog toga treba sacuvati, jer se ostale funkcije neumitno gube.

Ужас. Не знам шта да кажем. Два дана само о том детету размишљам. Волео бих да сам могао да му објасним зашто то не треба да уради. Врати ме ова прича у сећање на мој први разред основне школе Сава Ковачевић, тамо негде 1982. године. Тада сам добио прву јединицу из српскохрватског језика (тако се тада звао предмет), због ружног рукописа и грча при држању оловке којим сам ломио графит у мину. Идем сам пешке према кући, пролазим Булеваром, од угла са Синђелићевом до Млатишумине. Гледам у трамвајске шине и размишљам да ли да се бацим под први трамвај који наиђе или да признам истину мајци и добијем батине у интензитету какав могу једино да замислим, а желудац ми се окреће од страха при помисли на тај трамвај. Надвладао ме је страх и ипак сам дошао кући. Добијене батине памтим до данас, када имам 43 године и двоје деце. Скинула ми је фармерке, бацила ме на отоман и онда ме тако умлатила кожним каишем да су ми ноге биле све у шарама. Још кад је ћале дошао уморан са посла, а она га са врата нахушкала да ме и он излема, његове батине су ми дошле као одмор, пошто ме је само савио преко колена и пар пута ударио дланом. Кад су се развели, 4 године касније, одабрао сам да живим са њим. У СФРЈ се то могло. Дете је имало право да се изјасни већ у узрасту од 10 година, а не са 15 како је сада. И нисам се покајао. Данас не знам ни где је она и није ме брига. Одгајиле су ме баба, деда и тетке по оцу. Завршио сам ту основну школу, затим Трећу београдску гимназију. Дипломирао историју на Филозофском факултету, потом се запослио. Уз посао завршио мастер, онда једно дете, па друго. Тек тада докторске студије и стипендија ОЕБС-а. А мајци никад нисам дао задовољство да упозна своје унуке. Није га заслужила.

Decu netreba kritikovati vec samo licnim primerom. Ako vas dete vidi da pusite cigare svaki i blejite posle posla uz tv i ono ce isto tako.
Sve svojim primerom.

Strašno..

Jadan dečačić 😥
Skolski sistem da bude kao u Finskoj ili mozda Japanu. Ovaj sadasnji je nazadovao. Ne priprema decu za buducnost, vec ih vraca u proslost a neku i ubija, imamo primer.

Bio sam u sličnoj situaciji, mati mi je za dobijenog keca cepala tu stranicu sveske, a ni ona nije bila bolji učenik, Kada sam išao u školu imao sam anksioznost ali i kada sam dolazio...neverovatno kako roditelj može da te upropasti.

Ne pamtim tuzniju ispovest samoubistva.Strasno da se dete zbog toga ubilo.Zbog ocena se ne vice na dete nego pomaze i pusta da dete samo shvati zasto treba da uci.Mnogo mi zao tog decaka a njegovo oprostajno pismo prosti tera suze na oci.Neka pociva u miru.

Ma daj, bre, jbt.... Ala je ovo strasno, nemam reci.

TUŽNO. TUŽNO TUZNO
Bas sam plakao danas

Ovo je pakao. ali pakao. bez txta sam.

E moj mali, koliko mi je zao. Zaradi tebe i svih koji pate nezasluzeno nadam se da ima boga iako nisam vernik.

Mene je slicno zadesilo u detinjstvu. Maltretiranje, ponizavanje, sikaniranje i imena koja ne mogu da izgovorim koliko bole i danas, u 31 godini. A za sve to vreme pred drugima su pricali kako sam pametan, vukovac, genije. Pa kad sam nazad kuci opet pezorativi najgore vrste. U zivotu ni na jedno detinje pitanje a kako ovo, a sto ono, nisam dobio odgovor. Samo tisina. Pogresim li u necemu sto prvi out radim, bio bih kaznjen kao da sam zlocinac.

Nisam mogao da im verujem, da se oslonim na njih, na svoju porodicu. Zato nikom ne dam da mi pridje i otkrije ko sam jer refleks prokleti misli da ce i oni isto da mi urade.

Zato sam uspeo da unistim vezu sa jednom divnom devojkom.

A najgore od svega, prosle godine se umalo nisam ubio zbog tog tereta neprihvatanja i stecenog samoprezira. Dvadeset godina ga vucem i umalo me nije odvukao pod zemlju.

Zato voli svoje dete. Grdi ga pomalo, jos manje tuci, al mu uvek stavi do znanja da ga volis i savetuj ga kad pogresi.

Covek ima tu nesrecu da njegov dozivljaj svega u sustini formiraju drugi, kad je mlad i nesamostalan. Zato dajte detetu dobar temelj da bi sam sazdao postojanu kucu svoje srece i mira.

Roditelji zaboravljaju koliko je period adolescencije tezak,nekom prodje lakse a neko se dugo muci...

Zamisli koliko jada čemera je preživelo dvanaestogodišnje dete kad je u očaju nad samim sobom svojom porodicom ,svojom školom svojim društvom -okružrnjem podiglo ruke na sebe. Zamislite tako malo nedužno ničim zaslužno dete da obija fioku uzima to hladno zastrašujuće oružje i u težini očaja stavlja sebi u usta da bi otišlo u Večiti Mir.Ono i nije znalo da se posle toga nemože vratiti.Ono je samo znalo da sve što se događalo oko njega nije dobro. Ono nije znalo ni od koga mu Bol dolazi. Ali njega je iskreno mnogo bolelo. On taj Bol dugo trpi. Porodični problemi su ogromni....Svi drugi su manje važni.
U trenutku najtežeg bola pored njega nema nikoga i on donosi najtežu odluku...
Velika opomena Svima nama dete se nije ubilo iz nehata dete nam je ostavilo poslednju poruku ...
Porodica školstvo,zdravstvo sudstvo je osnov svakog društva.Nauko probudi se...
Za početak izlečimo porodicu. Sklonite pogubne crtane filmove , filmove sa puno nasilja i poruka koji se nigde u svetu ne prikazuju deci, sklonite mediokritete i dekadenciju sa javnog servisa vratite prave vrednosti Srbiji. Mi to zaslužujemo.

Deci treba dati samo bezgraničnu ljubav. I to svakodnevno, kao hranu i vodu. To ne podrazumeva povlađivanje, naprotiv. Kriterijum mora postojati jer bez toga nema vaspitanja. Ali pun kofer emocija, svaki dan, to je jedini lek!