"U Srbiji je još uvek sramota kada vas boli duša"

U zaostaloj sredini bol duse se poistovecuje sa ludilom.

kad smo najnepismeniji u Evropi

Možda je sramota otići kod psihijatra al je moderno ići kod lajf koača, NLP trenera, reiki majstora, nameštača čakri i sličnih.

Trgnite se bre ljudi, dokle ćete više da se plašite šta će drugi da misle! Vaše zdravlje je u pitanju i najbitnije- tu bitku vodite SAMI! Leka ima, psihijatri, grupe za podršku, manastiri... izaberite svoj put za ozdravljenje.

I još nešto - čim se zapitate da l' ste normalni - znajte da je sa vama sve u redu! :)

Ја сам доживео проблем са срцем у 32. години, преко годину дана сам био у тешкој психичкој ситуацији и на крају сам завршио на институту у Каменици, нису открили ништа, здрав сам, само ме је душа болела предуго. Што каже г. Светозар Радишић кад срце заболи прво код психолога па онда даље.

Ljudi biraju da ih ne bude sramota pred prijateljima umesto da reše bitne stvari u glavi. Tužno.

Osecam se nekako malogradjanski i nesavremeno ali cu nekako preci preko toga. U srednjim tridesetim sam i grickam nokte..ceo zivot..od kada znam za sebe, recimo. Receno mi je da bi valjalo da odem kod psihologa/psihoterapeuta jer nesto potiskujem.. Samo treba da se odvazim i odem..

Jeste, 100% u pravu. Samo da rezimiramo. Ovde je najgore, ovde su najgori, svi i svako okolo su bolji, lepši i pametniji. Ako ovde ima nešto loše, to nema nigde drugde, ako drugde ima nešto dobro, toga nema kod nas. Sramota me je od svega toga, jer ja to ne zaslužujem, jer sam ja jedini lep, pametan, pošten i vredan, a svi oko mene u celoj državi su ružni, glupi, pokvareni i lenji.
Doktore, šta da radim?

To uopste nije tabu tema niti mladi u ovoj zemlji ne znaju nista to sto pričate ustima nekog drugog u ovoj prppaloj zemlji to je nešto drugo a ti da su se potrudili da edukuju ljude kako treba i upute ih da nije sramota otići kod psihologa i psijijatra ne bi bilo toliko haosa na ulicama i razbijenih porodica ali kao i sve ostalo u ovoj zemlji i ta grana je "trula" jer ima gradova u Srbiji gde na jednog drzavnog psihologa ili psihijatra dodju 100 000 ljida da da ...Sta dalje polemisati da li taj čovek moze kvaliterno da radi svoj posao ????Ne može

Sve dok psihologija / psihijatrija uporno odriče postojanje psihe (duše), ona će biti nemoćna disciplina i daleko od nauke. A njen diskurs biće tako smešan, da je to za ne poverovati. Pokušavaju ljude sa duševnim problemima da leče pilulama, i pišu o tome radove i drže kongrese i simpozijume, i 1 drugome aplaudiraju.

*

Jedini put IZLEČENJA duše jeste otkloniti uzrok duševne bolesti, a on je uvek neki oblik pogrešne, neistinite postavke prema sebi i svetu oko sebe. Lečenje se otuda mora zasnivati na zameni pogrešnih stavova o sebi i svetu oko sebe ispravnim stavovima. Ovakvo, jedino delotvorno lečenje, mogu raditi samo lica koja priznaju dušu i poznaju Istinu - a to su duhovna lica, bilo da su to istinoljubivi psihoterapeuti (vernici), bilo iskusni sveštenici, a najpre monasi.

Pa kako se ljudi i ne bi ustrucavali kad se bol duse smatra mentalnim problemom, osim sto je a ta vrsta usluga je zakonski nenadgledana i neregulisana.

A nije lepo da budem lud Jakovljeviću, a da ja to ne znam.

Paradoksalno, psihologiju/psihijatriju, na krivi put je usmerio otac psihoanalize S.Frojd. Svojim čuvenim stavom da ako želite da krenete putem izlečenja, treba najpre da pogledate da niste okruženi idiotima, razotkriva njegovu nadmenost, umišljenost, spremnost na osuđivanje i presuđivanje ljudima, jednom rečju gordoumlje. A bolest (svaka a najpre duševna bolest) upravo stoga i snalazi čoveka da bi ga privela smirenoumlju kao suprotnom stavu gordoumlja. Ne postavljaju uzalud duhovnici upravo smirenoumlje kao temeljni i nezaobilazni stav zdravlja i spasenja.

Ili prihvatate program(štampa, radio,tv)... Ili ste bolesni.

@ trn u oku
da,vazno je kritikovati a koliko kritika ima smisla nije vazno?

Kod nas je najpoznatiji psihoterapeut profesor Veljko Đorđević, slučajno isto Srbin i kolega od Sande Rašković iz iste bolnice, on je jako poznat. I kroz čitave ratne devedesete imao je uspješnu karijeru i jednu jako gledanu emisiju o raznim medicinskim temama, zvala se je Ekspertiza, i na kraju dogurao do profesora.

Paradoksalno, psihologiju/psihijatriju, na krivi put je usmerio otac psihoanalize S.Frojd. Svojim čuvenim stavom da ako želite da krenete putem izlečenja, treba najpre da pogledate da niste okruženi idiotima, razotkriva njegovu nadmenost, umišljenost, spremnost na osuđivanje i presuđivanje ljudima, jednom rečju gordoumlje. A bolest (svaka a najpre duševna bolest) upravo stoga i snalazi čoveka da bi ga privela smirenoumlju kao suprotnom stavu gordoumlja. Ne postavljaju uzalud duhovnici upravo smirenoumlje kao temeljni i nezaobilazni stav zdravlja i spasenja.

Sve dok psihologija / psihijatrija uporno odriče postojanje psihe (duše), ona će biti nemoćna disciplina i daleko od nauke. A njen diskurs biće tako smešan, da je to za ne poverovati. Pokušavaju ljude sa duševnim problemima da leče pilulama, i pišu o tome radove i drže kongrese i simpozijume, i 1 drugome aplaudiraju.

*

Jedini put IZLEČENJA duše jeste otkloniti uzrok duševne bolesti, a on je uvek neki oblik pogrešne, neistinite postavke prema sebi i svetu oko sebe. Lečenje se otuda mora zasnivati na zameni pogrešnih stavova o sebi i svetu oko sebe ispravnim stavovima. Ovakvo, jedino delotvorno lečenje, mogu raditi samo lica koja priznaju dušu i poznaju Istinu - a to su duhovna lica, bilo da su to istinoljubivi psihoterapeuti (vernici), bilo iskusni sveštenici, a najpre monasi.

kad smo najnepismeniji u Evropi

Možda je sramota otići kod psihijatra al je moderno ići kod lajf koača, NLP trenera, reiki majstora, nameštača čakri i sličnih.

Kod nas je najpoznatiji psihoterapeut profesor Veljko Đorđević, slučajno isto Srbin i kolega od Sande Rašković iz iste bolnice, on je jako poznat. I kroz čitave ratne devedesete imao je uspješnu karijeru i jednu jako gledanu emisiju o raznim medicinskim temama, zvala se je Ekspertiza, i na kraju dogurao do profesora.

Osecam se nekako malogradjanski i nesavremeno ali cu nekako preci preko toga. U srednjim tridesetim sam i grickam nokte..ceo zivot..od kada znam za sebe, recimo. Receno mi je da bi valjalo da odem kod psihologa/psihoterapeuta jer nesto potiskujem.. Samo treba da se odvazim i odem..

@ trn u oku
da,vazno je kritikovati a koliko kritika ima smisla nije vazno?

Ili prihvatate program(štampa, radio,tv)... Ili ste bolesni.

A nije lepo da budem lud Jakovljeviću, a da ja to ne znam.

Ljudi biraju da ih ne bude sramota pred prijateljima umesto da reše bitne stvari u glavi. Tužno.

Jeste, 100% u pravu. Samo da rezimiramo. Ovde je najgore, ovde su najgori, svi i svako okolo su bolji, lepši i pametniji. Ako ovde ima nešto loše, to nema nigde drugde, ako drugde ima nešto dobro, toga nema kod nas. Sramota me je od svega toga, jer ja to ne zaslužujem, jer sam ja jedini lep, pametan, pošten i vredan, a svi oko mene u celoj državi su ružni, glupi, pokvareni i lenji.
Doktore, šta da radim?

Ја сам доживео проблем са срцем у 32. години, преко годину дана сам био у тешкој психичкој ситуацији и на крају сам завршио на институту у Каменици, нису открили ништа, здрав сам, само ме је душа болела предуго. Што каже г. Светозар Радишић кад срце заболи прво код психолога па онда даље.

To uopste nije tabu tema niti mladi u ovoj zemlji ne znaju nista to sto pričate ustima nekog drugog u ovoj prppaloj zemlji to je nešto drugo a ti da su se potrudili da edukuju ljude kako treba i upute ih da nije sramota otići kod psihologa i psijijatra ne bi bilo toliko haosa na ulicama i razbijenih porodica ali kao i sve ostalo u ovoj zemlji i ta grana je "trula" jer ima gradova u Srbiji gde na jednog drzavnog psihologa ili psihijatra dodju 100 000 ljida da da ...Sta dalje polemisati da li taj čovek moze kvaliterno da radi svoj posao ????Ne može

U zaostaloj sredini bol duse se poistovecuje sa ludilom.

Pa kako se ljudi i ne bi ustrucavali kad se bol duse smatra mentalnim problemom, osim sto je a ta vrsta usluga je zakonski nenadgledana i neregulisana.

Trgnite se bre ljudi, dokle ćete više da se plašite šta će drugi da misle! Vaše zdravlje je u pitanju i najbitnije- tu bitku vodite SAMI! Leka ima, psihijatri, grupe za podršku, manastiri... izaberite svoj put za ozdravljenje.

I još nešto - čim se zapitate da l' ste normalni - znajte da je sa vama sve u redu! :)