Postoji (l)i život posle depresije

Za ovu bolest je specificno da napada osjecajne i dobre osobe,sto je zalosno. Nikada neces cuti da je kriminalac,politicar ili "navijaci" da boluju od depresije???

U mom slucaju oporavak izgleda kao kod coveka koji je ostao bez ruke, pa se nekako prilagodio, naucio neke stvari da radi jednom rukom, a sto ne moze pomirio se da nikad nece moci.
Da, oporavak, ali ne i izlecenje.

Broj psihoterapeuta u Srbiji je na nivou statisticke greske kada se uzme u obzir broj kojima je potreban. Kada se doda tome da je manje od pola te brojke zaista kvalitetno i da su poprilicno skupi za nase uslove, a u drzavnim ustanovama ih je minimalno, dolazimo do zakljucka da od njih nema pomoci ili vrlo malo. Lekove cete dobiti, ali od njih cete samo postati zavisni i proklinjacete dan kada ste ih uzeli jer jednog dana ce prestati da deluju. Sve u svemu, preti epidemija depresije i slicnih bolesti, a jedino sto vam preostaje je da istrazujete sami uzroke bolesti i nacine lecenja, pa mozda neko i nauci nesto. Ja predlazem kretanje, bilo kakvo i to celodnevno.

Sve dok psihologija / psihijatrija uporni odriče postojanje psihe (duše), ona će biti nemoćna disciplina i tako daleko od nauke. A njeni vokabulari biće tako smešni, da je to za ne poverovati. Pokušavaju ljude sa duševnim problemima da leče pilulama, i pišu o tome radove i drže kongrese! Licemeri.
*
Jedini put izlečenja je zamena pogrešnih stavova o sebi i svetu oko sebe ispravnim stavovima. Ovo mogu raditi samo lica koja priznaju dušu i poznaju Istinu - a to su duhovna lica, bilo istinoljubivi psihoterapeuti (vernici) bilo iskusni sveštenici a najpre monasi.

"Istraživanje je uključilo više od 6.000 ljudi starosti između 25 i 75 godina i više od 500 koji su ispunili kriterijum za depresiju. Oko polovine onih koji su dobili dijagnozu se kasnije oporavilo, što znači da najmanje godinu dana nisu imali simptome. Jedan od pet tih – 10 posto ukupno – napreduje i deset godina kasnije. "

Citirano važi za razvijenu državu u kojoj je psihoterapija dostupnija iako ni tamo nije jeftina. Dostupnija je većem broju ljudi jer na nju otpada manji procenat prosečne plate. Najvažnije - ispitanici žive u normalnijoj državi, sa manjom količinom neizvesnosti i stresa - manjim brojem okidača, tako da se bojim da ovo mini istraživanje nije toliko relevatno za naše krajeve.

Totalni neuspeh i neostvarenost na polju zena i karijere oterali su me u propast. Svi oko mene u nekim vezama, guraju nekako na poslu samo ja nista. Sa zavrsenim fakultetom rmbacio fizicke poslove a devojke ni da cuju za mene. E sad, tu se komplikuje, bila je tu jedna komsinica koja se bas interesovala za mene ali ja za nju nikako. Nateram ja sebe da izadjem sa njom i pocnemo da se zabavljamo i za tih dve nedelje nase "veze" i mog psihickog pritiska i terora da ostvarim vezu sa njom ja dozivim totalni kolaps duha i psihe. Kako sam tada imao 31 godinu terao sam se da budem sa njom kako ne bih zavrsio sam. Svaki dan sa njom je za mene bio uzas, cak sam osetio kako mi srce pocinje preskakati. Medjutim, ja to nisam mogao tako i raskinuo sam (nije tu ni bilo sta da se raskine al ajd). Ona nije ta i gotovo. Na ocev nagovor odem kod psihologa i zena mi lepo objasni: ako te devojke nece a ti si zaista uradio sve sto si mogao i to je ok, i to je zivot, i to tvoj, prihvati to tako, ako ti se ukaze neka sansa prihvati je odmah a ako ne, i to je dobro, bolje i da budes sam nego sa nekom osobom koja te cini nesrecnim. U sustini, cilj terapije je da shvatis da je sve to zivot, da su tvoje karte takve , da prihvatis neke stvari i da zivis sa njima i budes zadovoljan koliko je to moguce. Terapiju preporucujem .

Borim se sa depresijom vec godinama i nema zivota nakon depresije. Nakon depresije je depresija. Nakon smrti smrt.

DA!!!

Da.

Rad na sebi, borba do konancne pobede nad depresijom. Pobedio Sam je, I ima zivota nakon nje, i to lepseg I mudrijeg. Ali uslov je da nastavite da se borite I posle pobede, radite na sebi, I radite u glavi stalno. Recept za pocetak fizicka aktivnost, korigovanje nezdrave ishrane, citanje knjiga koje vam se dopadaju, koje vas menjaju, pozitivno razmisljanje(citajte na Internetu o tome kako da ga vezbate I jacate), afirmacije, vizuelizacija, meditacija, Vera u sebe I BOGA, na kraju ce vam on darovati Izlecenje, Ali samo ako pokazete da to silno zeolite, Cistite glavu I menjajte uverenja, zagledajte dublje u sebe, Ali najiskrenije krenite da radite na svojim slaboatima, jos jedna najbitnija stvar, upornost istrajnost I Vera u sebe I to sto radite I Vera u BOGA. Proces je dug, Ali vredi, na kraju ste vi pobednik I dobijate dar na poklon, osecaj je neverovatan

Paradoksalno, psihologiju / psihijatriju, na krivi put je usmerio otac psihoanalize S.Frojd. Svojim čuvenim stavom da ako želite da se ne osećate kao idiot treba nsjpre da pogledate da niste možda okruženi idiotima, razotkriva njegovu nadmenost, umišljenost, visokoumlje, gordoumlje. A bolest, svaka a najpre psihička, upravo zato i snalazi čoveka da bi ga privela smirenoumlju kao suprotnom stavu gordoumlja. Ne postavljaju uzalud duhovnici smirenoumlje kao temeljni i nezaobilazni stav zdravlja i spasenja.

Depresija je direktno povezana sa ustrojenim sistemom u kom zivimo, materijalistickom ideologijom i razvitkom zapadnog sveta. "Zaostaliji" narodi, plemena uopste nemaju depresiju, kao npr da li ste znali da Romi nemaju depresiju?
Mozda bi od toga trebalo poci i malo razmisliti sta je to sto izazova takva stanja, kompleksi vise i nize vrednosti, takmicarski duh ko je bolji itd... Sve produkti ovog zapadnog razvoja civilizacije koja vuce u propast.

2 godine bio, posle godinu ipo kao preporodjen, gledam je kao pozitivnu promenu u mom zivotu, e sada nema svako isti tip depresije i iz istog razloga, ja sam moju shvatio ne znaci da i za svaku ima objasnjenja..

@Ostap: Ima života posle depresije. Tačka!

Zavisi od čega je depresija, ako je zbog pogrešnih stavova onda može lako, dovoljna je dobra volja, ali ako je zbog nekog gubotka onda je popriličan problem

Najveća glupost koju psiholozi savetuju je da treba da promeniš pogled na svet ,da izlaziš radiš ono što voliš ,kažeš ne za ono što nećeš i.t.d...pa da to mogu nebi bio depresivan !!!!!!!

@ Ostap, 18. novembar 2018 17:05)
Ima života nakon depresije. Ja sam lečeni depresivac i veruj mi da je pitanje koliko želiš sebi pomoći, da li možeš da deluješ na stvari oko sebe, da li te ljudi podržavaju. Tvoje stanje očiti nije bilo sjajno čim to pričaš, ali biće...

Sve je to do hemijskig balansa u mozgu i organizmu. Kad vidim Vučića bude mi zlo.

Meni je depresija zapocela nesanicom, jedno dva meseca, pokusavao sam prirodnim lekovima da zaspim ali nije uspelo. Onda je usledila depresivna epizoda, osecao sam se kao zombi. Prva garnitura lekova je dobro delovala, posle 15 dana mi je bilo bolje. I to je trajalo dve godine. Onda su lekovi prestali da deluju. Tada je nastao pakao, nesto poput narkomanske krize, nisam mogao ni da stojim, ni da hodam ni da lezim (odbio sam hospitalizaciju). Onda mi je prepisana druga garnitura lekova (promenio sam doktora) i evo, vec 4 godine mi nista ne fali, ne mogu da zaspim bez lekova ali, sta je, tu je. Mislim da je uspeh terapije kod mene bezrezervna vera u lekove, neki bi to nazvali placebo efektom, u svakom slucaju dobro sam, nije mi tesko. Da nema nesanice odavno bih mogao da prestanem sa terapijom, verujem u nauku i u bolje lekove koji se pojavljuju i koji ce se pojaviti, sa manje nuspojava.

Sve dok psihologija / psihijatrija uporni odriče postojanje psihe (duše), ona će biti nemoćna disciplina i tako daleko od nauke. A njeni vokabulari biće tako smešni, da je to za ne poverovati. Pokušavaju ljude sa duševnim problemima da leče pilulama, i pišu o tome radove i drže kongrese! Licemeri.
*
Jedini put izlečenja je zamena pogrešnih stavova o sebi i svetu oko sebe ispravnim stavovima. Ovo mogu raditi samo lica koja priznaju dušu i poznaju Istinu - a to su duhovna lica, bilo istinoljubivi psihoterapeuti (vernici) bilo iskusni sveštenici a najpre monasi.

Borim se sa depresijom vec godinama i nema zivota nakon depresije. Nakon depresije je depresija. Nakon smrti smrt.

Najveća glupost koju psiholozi savetuju je da treba da promeniš pogled na svet ,da izlaziš radiš ono što voliš ,kažeš ne za ono što nećeš i.t.d...pa da to mogu nebi bio depresivan !!!!!!!

Paradoksalno, psihologiju / psihijatriju, na krivi put je usmerio otac psihoanalize S.Frojd. Svojim čuvenim stavom da ako želite da se ne osećate kao idiot treba nsjpre da pogledate da niste možda okruženi idiotima, razotkriva njegovu nadmenost, umišljenost, visokoumlje, gordoumlje. A bolest, svaka a najpre psihička, upravo zato i snalazi čoveka da bi ga privela smirenoumlju kao suprotnom stavu gordoumlja. Ne postavljaju uzalud duhovnici smirenoumlje kao temeljni i nezaobilazni stav zdravlja i spasenja.

Depresija je direktno povezana sa ustrojenim sistemom u kom zivimo, materijalistickom ideologijom i razvitkom zapadnog sveta. "Zaostaliji" narodi, plemena uopste nemaju depresiju, kao npr da li ste znali da Romi nemaju depresiju?
Mozda bi od toga trebalo poci i malo razmisliti sta je to sto izazova takva stanja, kompleksi vise i nize vrednosti, takmicarski duh ko je bolji itd... Sve produkti ovog zapadnog razvoja civilizacije koja vuce u propast.

Za ovu bolest je specificno da napada osjecajne i dobre osobe,sto je zalosno. Nikada neces cuti da je kriminalac,politicar ili "navijaci" da boluju od depresije???

"Istraživanje je uključilo više od 6.000 ljudi starosti između 25 i 75 godina i više od 500 koji su ispunili kriterijum za depresiju. Oko polovine onih koji su dobili dijagnozu se kasnije oporavilo, što znači da najmanje godinu dana nisu imali simptome. Jedan od pet tih – 10 posto ukupno – napreduje i deset godina kasnije. "

Citirano važi za razvijenu državu u kojoj je psihoterapija dostupnija iako ni tamo nije jeftina. Dostupnija je većem broju ljudi jer na nju otpada manji procenat prosečne plate. Najvažnije - ispitanici žive u normalnijoj državi, sa manjom količinom neizvesnosti i stresa - manjim brojem okidača, tako da se bojim da ovo mini istraživanje nije toliko relevatno za naše krajeve.

Rad na sebi, borba do konancne pobede nad depresijom. Pobedio Sam je, I ima zivota nakon nje, i to lepseg I mudrijeg. Ali uslov je da nastavite da se borite I posle pobede, radite na sebi, I radite u glavi stalno. Recept za pocetak fizicka aktivnost, korigovanje nezdrave ishrane, citanje knjiga koje vam se dopadaju, koje vas menjaju, pozitivno razmisljanje(citajte na Internetu o tome kako da ga vezbate I jacate), afirmacije, vizuelizacija, meditacija, Vera u sebe I BOGA, na kraju ce vam on darovati Izlecenje, Ali samo ako pokazete da to silno zeolite, Cistite glavu I menjajte uverenja, zagledajte dublje u sebe, Ali najiskrenije krenite da radite na svojim slaboatima, jos jedna najbitnija stvar, upornost istrajnost I Vera u sebe I to sto radite I Vera u BOGA. Proces je dug, Ali vredi, na kraju ste vi pobednik I dobijate dar na poklon, osecaj je neverovatan

Zavisi od čega je depresija, ako je zbog pogrešnih stavova onda može lako, dovoljna je dobra volja, ali ako je zbog nekog gubotka onda je popriličan problem

U mom slucaju oporavak izgleda kao kod coveka koji je ostao bez ruke, pa se nekako prilagodio, naucio neke stvari da radi jednom rukom, a sto ne moze pomirio se da nikad nece moci.
Da, oporavak, ali ne i izlecenje.

Broj psihoterapeuta u Srbiji je na nivou statisticke greske kada se uzme u obzir broj kojima je potreban. Kada se doda tome da je manje od pola te brojke zaista kvalitetno i da su poprilicno skupi za nase uslove, a u drzavnim ustanovama ih je minimalno, dolazimo do zakljucka da od njih nema pomoci ili vrlo malo. Lekove cete dobiti, ali od njih cete samo postati zavisni i proklinjacete dan kada ste ih uzeli jer jednog dana ce prestati da deluju. Sve u svemu, preti epidemija depresije i slicnih bolesti, a jedino sto vam preostaje je da istrazujete sami uzroke bolesti i nacine lecenja, pa mozda neko i nauci nesto. Ja predlazem kretanje, bilo kakvo i to celodnevno.

@Ostap: Ima života posle depresije. Tačka!

Totalni neuspeh i neostvarenost na polju zena i karijere oterali su me u propast. Svi oko mene u nekim vezama, guraju nekako na poslu samo ja nista. Sa zavrsenim fakultetom rmbacio fizicke poslove a devojke ni da cuju za mene. E sad, tu se komplikuje, bila je tu jedna komsinica koja se bas interesovala za mene ali ja za nju nikako. Nateram ja sebe da izadjem sa njom i pocnemo da se zabavljamo i za tih dve nedelje nase "veze" i mog psihickog pritiska i terora da ostvarim vezu sa njom ja dozivim totalni kolaps duha i psihe. Kako sam tada imao 31 godinu terao sam se da budem sa njom kako ne bih zavrsio sam. Svaki dan sa njom je za mene bio uzas, cak sam osetio kako mi srce pocinje preskakati. Medjutim, ja to nisam mogao tako i raskinuo sam (nije tu ni bilo sta da se raskine al ajd). Ona nije ta i gotovo. Na ocev nagovor odem kod psihologa i zena mi lepo objasni: ako te devojke nece a ti si zaista uradio sve sto si mogao i to je ok, i to je zivot, i to tvoj, prihvati to tako, ako ti se ukaze neka sansa prihvati je odmah a ako ne, i to je dobro, bolje i da budes sam nego sa nekom osobom koja te cini nesrecnim. U sustini, cilj terapije je da shvatis da je sve to zivot, da su tvoje karte takve , da prihvatis neke stvari i da zivis sa njima i budes zadovoljan koliko je to moguce. Terapiju preporucujem .

DA!!!

Da.

Sve je to do hemijskig balansa u mozgu i organizmu. Kad vidim Vučića bude mi zlo.

2 godine bio, posle godinu ipo kao preporodjen, gledam je kao pozitivnu promenu u mom zivotu, e sada nema svako isti tip depresije i iz istog razloga, ja sam moju shvatio ne znaci da i za svaku ima objasnjenja..

@ Ostap, 18. novembar 2018 17:05)
Ima života nakon depresije. Ja sam lečeni depresivac i veruj mi da je pitanje koliko želiš sebi pomoći, da li možeš da deluješ na stvari oko sebe, da li te ljudi podržavaju. Tvoje stanje očiti nije bilo sjajno čim to pričaš, ali biće...

Meni je depresija zapocela nesanicom, jedno dva meseca, pokusavao sam prirodnim lekovima da zaspim ali nije uspelo. Onda je usledila depresivna epizoda, osecao sam se kao zombi. Prva garnitura lekova je dobro delovala, posle 15 dana mi je bilo bolje. I to je trajalo dve godine. Onda su lekovi prestali da deluju. Tada je nastao pakao, nesto poput narkomanske krize, nisam mogao ni da stojim, ni da hodam ni da lezim (odbio sam hospitalizaciju). Onda mi je prepisana druga garnitura lekova (promenio sam doktora) i evo, vec 4 godine mi nista ne fali, ne mogu da zaspim bez lekova ali, sta je, tu je. Mislim da je uspeh terapije kod mene bezrezervna vera u lekove, neki bi to nazvali placebo efektom, u svakom slucaju dobro sam, nije mi tesko. Da nema nesanice odavno bih mogao da prestanem sa terapijom, verujem u nauku i u bolje lekove koji se pojavljuju i koji ce se pojaviti, sa manje nuspojava.