Slušate šta kažu nutricionisti i ne mršavite? Daju tri pogrešna saveta

Najbolji je protein iz brokolija. Pojedite svakog dana po 27 kg brokolija i namirićete vaše dnevne potrebe za proteinima.

Neko ko ovo cita moze ad stekne pogresan utisak da je zdravo i da ce mrsaviti ako jede med i sirup (sirup!!!) agave.
Med se sastoji od glukoze i fruktoze (pored vode, tragova proteina i masnoca...). Dok se sirup agave sastoji najvise od fruktoze. Iako fruktoza ima nizi glikemijski indeks (sto znaci da vam secer ne sakce odmah a asamim tim ni insulin u krvi) ona opterecuje jetru, jer samo jetra moze da metabolise fruktozu u tolikoj kolicini, i moze da dovede do otpornosti na insulin.
Isto tako, secer i med ne koristimo po gramazi vec zapremini (kasicica dve u caj, na primer). Zapreminski posmatrano, zato sto je med gusci, kasicica meda ima vecu kalorijsku vrednost od kasicice secera.

Secer je los, ali ni prirodne alternative nisu bezopasne. Nije isto kad apojedete jabuku sa sve vlaknima, ili popijete sok.

Kao sto se nismo ugojili preko noci, ne mozemo ni da smrsamo.
Vreme, upornost, umerenost.
To je trka na duge staze.

''dobar protein iz na primer brokolija'' ...e sada ga preteraste

Zatim uslediše saveti nutricioniste Ane Todorović, inače mlade ali prilično gojazne žene koja nema problem sa tim da savetuje druge iako ni sama nije u stanju da ishranom reguliše vlastitu telesnu masu. Ona prvo objasni kako je šećer jako važan jer je za mozak neophodan izvor energije te da bez njega ne možemo. Uzgred, ovaj stav izgleda i objašnjava probleme sa kontrolom telesne mase. Draga Ana, kad bi šećer bio tako značajan izvor energije kao što kažete onda nam energetske zalihe u organizmu u vidu glikogena (ugljenih hidrata) ne bi bile dovoljne za samo jedan dan dok su nam energetske zalihe masti u vidu sala nekoliko desetina puta veće. I posle samo 24 časa gladovanja (ili samo bez unošenja šećera) usledila bi neminovna smrt. Možda da malo razmislite o tome? Ali avaj, već u jednoj od sledećih rečenica Ana izjavi kako je crna čokolada znatno bolja od obične jer ne sadrži mnogo šećera?! Pa zar upravo ne saznasmo da je šećer zdrav i neophodan? I tako sve u tom stilu, mnogo neznanja, konfuzije i kontradikcija, pravi teatar apsurda. A zajednički imenitelj zaglavljenost u predrasudama i zabludama iz osamdesetih godina prošlog veka tipa kako su masti štetne a ugljeni hidrati zdravi ili kako samo biljna hrana može biti zdrava i tome slično. Sve u svemu, tužna slika zaostalosti, pretencioznosti i neznanja.

Ali protein iz brokolija! Kakav biser...

Ta ishrana od nutricioniste je recept za depresiju

Eh, da su samo tri pogrešna saveta, gde bi nam bio kraj. Elem, pre neki dan poznati nutricionista Jagoda Jorga mrtva ’ladna izjavi kako je hleb sjajan izvor proteina. I još dodade kako u 100 gr hleba ima skoro 10 gr proteina. Jagoda je zaboravila da primeti kako bi odraslom čoveku bila potrebna vekna i po hleba da zadovolji dnevne količine proteina. O tome koliko bismo skroba usput uneli kao i o tome da je taj protein nekompletan, teško svarljiv i često izazivač autoimunih reakcija ni reči. Draga Jagoda, kad hoćete da unesete kvalitetan i kompletan protein onda jedete jaja, meso i ribu. Jutros u jutarnjem programu RTS-a Veroslava Stanković mudro izjavi da doručak treba da bude izbalansiran a to po njoj znači da mora da sadrži i ugljene hidrate i proteine i masti kako bi nam obezbedio održavanje nivoa šećera u organizmu. Kao primer je navela doručak koji se sastoji od jajeta, kriške hleba i čaše jogurta. Draga Veroslava, pa hleb, čak i integralni, ima veći glikemijski indeks od stonog šećera pa nije jasno kako on može da obezbedi stabilan nivo šećera u organizmu. A u sledećoj rečenici reče kako već za dva sata moramo da pojedemo neku voćku. Čekajte, pa što za dva sata ponovo da jedemo ako smo pojeli onaj „izbalansirani“ doručak? I to voće koje će, kao i onaj hleb, da izazove skok šećera u krvi i posledično brzu glad nakon što insulin obori taj šećer. Je l’ ideja da moramo na svaka dva sata da grickamo nešto? Jesu li ovo saveti u interesu zdravlja ili industrije hrane?

Zatim uslediše saveti nutricioniste Ane Todorović, inače mlade ali prilično gojazne žene koja nema problem sa tim da savetuje druge iako ni sama nije u stanju da ishranom reguliše vlastitu telesnu masu. Ona prvo objasni kako je šećer jako važan jer je za mozak neophodan izvor energije te da bez njega ne možemo. Uzgred, ovaj stav izgleda i objašnjava probleme sa kontrolom telesne mase. Draga Ana, kad bi šećer bio tako značajan izvor energije kao što kažete onda nam energetske zalihe u organizmu u vidu glikogena (ugljenih hidrata) ne bi bile dovoljne za samo jedan dan dok su nam energetske zalihe masti u vidu sala nekoliko desetina puta veće. I posle samo 24 časa gladovanja (ili samo bez unošenja šećera) usledila bi neminovna smrt. Možda da malo razmislite o tome? Ali avaj, već u jednoj od sledećih rečenica Ana izjavi kako je crna čokolada znatno bolja od obične jer ne sadrži mnogo šećera?! Pa zar upravo ne saznasmo da je šećer zdrav i neophodan? I tako sve u tom stilu, mnogo neznanja, konfuzije i kontradikcija, pravi teatar apsurda. A zajednički imenitelj zaglavljenost u predrasudama i zabludama iz osamdesetih godina prošlog veka tipa kako su masti štetne a ugljeni hidrati zdravi ili kako samo biljna hrana može biti zdrava i tome slično. Sve u svemu, tužna slika zaostalosti, pretencioznosti i neznanja.

I da dodam nesto iz iskustva, dobre masnoce jesu dobre ali svejedno debljaju:)

Zatim uslediše saveti nutricioniste Ane Todorović, inače mlade ali prilično gojazne žene koja nema problem sa tim da savetuje druge iako ni sama nije u stanju da ishranom reguliše vlastitu telesnu masu. Ona prvo objasni kako je šećer jako važan jer je za mozak neophodan izvor energije te da bez njega ne možemo. Uzgred, ovaj stav izgleda i objašnjava probleme sa kontrolom telesne mase. Draga Ana, kad bi šećer bio tako značajan izvor energije kao što kažete onda nam energetske zalihe u organizmu u vidu glikogena (ugljenih hidrata) ne bi bile dovoljne za samo jedan dan dok su nam energetske zalihe masti u vidu sala nekoliko desetina puta veće. I posle samo 24 časa gladovanja (ili samo bez unošenja šećera) usledila bi neminovna smrt. Možda da malo razmislite o tome? Ali avaj, već u jednoj od sledećih rečenica Ana izjavi kako je crna čokolada znatno bolja od obične jer ne sadrži mnogo šećera?! Pa zar upravo ne saznasmo da je šećer zdrav i neophodan? I tako sve u tom stilu, mnogo neznanja, konfuzije i kontradikcija, pravi teatar apsurda. A zajednički imenitelj zaglavljenost u predrasudama i zabludama iz osamdesetih godina prošlog veka tipa kako su masti štetne a ugljeni hidrati zdravi ili kako samo biljna hrana može biti zdrava i tome slično. Sve u svemu, tužna slika zaostalosti, pretencioznosti i neznanja.

Eh, da su samo tri pogrešna saveta, gde bi nam bio kraj. Elem, pre neki dan poznati nutricionista Jagoda Jorga mrtva ’ladna izjavi kako je hleb sjajan izvor proteina. I još dodade kako u 100 gr hleba ima skoro 10 gr proteina. Jagoda je zaboravila da primeti kako bi odraslom čoveku bila potrebna vekna i po hleba da zadovolji dnevne količine proteina. O tome koliko bismo skroba usput uneli kao i o tome da je taj protein nekompletan, teško svarljiv i često izazivač autoimunih reakcija ni reči. Draga Jagoda, kad hoćete da unesete kvalitetan i kompletan protein onda jedete jaja, meso i ribu. Jutros u jutarnjem programu RTS-a Veroslava Stanković mudro izjavi da doručak treba da bude izbalansiran a to po njoj znači da mora da sadrži i ugljene hidrate i proteine i masti kako bi nam obezbedio održavanje nivoa šećera u organizmu. Kao primer je navela doručak koji se sastoji od jajeta, kriške hleba i čaše jogurta. Draga Veroslava, pa hleb, čak i integralni, ima veći glikemijski indeks od stonog šećera pa nije jasno kako on može da obezbedi stabilan nivo šećera u organizmu. A u sledećoj rečenici reče kako već za dva sata moramo da pojedemo neku voćku. Čekajte, pa što za dva sata ponovo da jedemo ako smo pojeli onaj „izbalansirani“ doručak? I to voće koje će, kao i onaj hleb, da izazove skok šećera u krvi i posledično brzu glad nakon što insulin obori taj šećer. Je l’ ideja da moramo na svaka dva sata da grickamo nešto? Jesu li ovo saveti u interesu zdravlja ili industrije hrane?

jel ima brokoli u tabletama?

Eh, da su samo tri pogrešna saveta, gde bi nam bio kraj. Elem, pre neki dan poznati nutricionista Jagoda Jorga mrtva ’ladna izjavi kako je hleb sjajan izvor proteina. I još dodade kako u 100 gr hleba ima skoro 10 gr proteina. Jagoda je zaboravila da primeti kako bi odraslom čoveku bila potrebna vekna i po hleba da zadovolji dnevne količine proteina. O tome koliko bismo skroba usput uneli kao i o tome da je taj protein nekompletan, teško svarljiv i često izazivač autoimunih reakcija ni reči. Draga Jagoda, kad hoćete da unesete kvalitetan i kompletan protein onda jedete jaja, meso i ribu. Jutros u jutarnjem programu RTS-a Veroslava Stanković mudro izjavi da doručak treba da bude izbalansiran a to po njoj znači da mora da sadrži i ugljene hidrate i proteine i masti kako bi nam obezbedio održavanje nivoa šećera u organizmu. Kao primer je navela doručak koji se sastoji od jajeta, kriške hleba i čaše jogurta. Draga Veroslava, pa hleb, čak i integralni, ima veći glikemijski indeks od stonog šećera pa nije jasno kako on može da obezbedi stabilan nivo šećera u organizmu. A u sledećoj rečenici reče kako već za dva sata moramo da pojedemo neku voćku. Čekajte, pa što za dva sata ponovo da jedemo ako smo pojeli onaj „izbalansirani“ doručak? I to voće koje će, kao i onaj hleb, da izazove skok šećera u krvi i posledično brzu glad nakon što insulin obori taj šećer. Je l’ ideja da moramo na svaka dva sata da grickamo nešto? Jesu li ovo saveti u interesu zdravlja ili industrije hrane?

Ja sam dva meseca držala hrono dijetu i smršala 6kg.napravicu pauzu mesec dana u vidu hrono ishrane pa opet dva meseca hrono dijete...mogu da kažem da sam za ta dva meseca svaki dan po 50 minuta intenzivno vežbala (trčala uz stepenice)...Imala sam 68kg a 165cm visine, sada se sa 62kg osecam mnogo bolje ali ne odustajem...cilj mi je 55kg. pozdrav.

Vidim,svi ste doktori i sve znate.Kao prvo,svaki organizam je prica za sebe i ne odgovara svakom isto.Citrusi su zdravi,ali nekome izazivaju gorusicu.Kostunjavo voce je zdravo,ali neko je na isto alergican.Ono sto je univerzalno jeste da treba sa se jede umereno,bez gaziranih i drugih sokova,alkohola,kiflica,mekika,majoneza,hurke....i celi zivot da se pazi.Znaci naci neki nacin ishrane na duge staze...

Eh, da su samo tri pogrešna saveta, gde bi nam bio kraj. Elem, pre neki dan poznati nutricionista Jagoda Jorga mrtva ’ladna izjavi kako je hleb sjajan izvor proteina. I još dodade kako u 100 gr hleba ima skoro 10 gr proteina. Jagoda je zaboravila da primeti kako bi odraslom čoveku bila potrebna vekna i po hleba da zadovolji dnevne količine proteina. O tome koliko bismo skroba usput uneli kao i o tome da je taj protein nekompletan, teško svarljiv i često izazivač autoimunih reakcija ni reči. Draga Jagoda, kad hoćete da unesete kvalitetan i kompletan protein onda jedete jaja, meso i ribu. Jutros u jutarnjem programu RTS-a Veroslava Stanković mudro izjavi da doručak treba da bude izbalansiran a to po njoj znači da mora da sadrži i ugljene hidrate i proteine i masti kako bi nam obezbedio održavanje nivoa šećera u organizmu. Kao primer je navela doručak koji se sastoji od jajeta, kriške hleba i čaše jogurta. Draga Veroslava, pa hleb, čak i integralni, ima veći glikemijski indeks od stonog šećera pa nije jasno kako on može da obezbedi stabilan nivo šećera u organizmu. A u sledećoj rečenici reče kako već za dva sata moramo da pojedemo neku voćku. Čekajte, pa što za dva sata ponovo da jedemo ako smo pojeli onaj „izbalansirani“ doručak? I to voće koje će, kao i onaj hleb, da izazove skok šećera u krvi i posledično brzu glad nakon što insulin obori taj šećer. Je l’ ideja da moramo na svaka dva sata da grickamo nešto? Jesu li ovo saveti u interesu zdravlja ili industrije hrane?

Eh, da su samo tri pogrešna saveta, gde bi nam bio kraj. Elem, pre neki dan poznati nutricionista Jagoda Jorga mrtva ’ladna izjavi kako je hleb sjajan izvor proteina. I još dodade kako u 100 gr hleba ima skoro 10 gr proteina. Jagoda je zaboravila da primeti kako bi odraslom čoveku bila potrebna vekna i po hleba da zadovolji dnevne količine proteina. O tome koliko bismo skroba usput uneli kao i o tome da je taj protein nekompletan, teško svarljiv i često izazivač autoimunih reakcija ni reči. Draga Jagoda, kad hoćete da unesete kvalitetan i kompletan protein onda jedete jaja, meso i ribu. Jutros u jutarnjem programu RTS-a Veroslava Stanković mudro izjavi da doručak treba da bude izbalansiran a to po njoj znači da mora da sadrži i ugljene hidrate i proteine i masti kako bi nam obezbedio održavanje nivoa šećera u organizmu. Kao primer je navela doručak koji se sastoji od jajeta, kriške hleba i čaše jogurta. Draga Veroslava, pa hleb, čak i integralni, ima veći glikemijski indeks od stonog šećera pa nije jasno kako on može da obezbedi stabilan nivo šećera u organizmu. A u sledećoj rečenici reče kako već za dva sata moramo da pojedemo neku voćku. Čekajte, pa što za dva sata ponovo da jedemo ako smo pojeli onaj „izbalansirani“ doručak? I to voće koje će, kao i onaj hleb, da izazove skok šećera u krvi i posledično brzu glad nakon što insulin obori taj šećer. Je l’ ideja da moramo na svaka dva sata da grickamo nešto? Jesu li ovo saveti u interesu zdravlja ili industrije hrane?

Zatim uslediše saveti nutricioniste Ane Todorović, inače mlade ali prilično gojazne žene koja nema problem sa tim da savetuje druge iako ni sama nije u stanju da ishranom reguliše vlastitu telesnu masu. Ona prvo objasni kako je šećer jako važan jer je za mozak neophodan izvor energije te da bez njega ne možemo. Uzgred, ovaj stav izgleda i objašnjava probleme sa kontrolom telesne mase. Draga Ana, kad bi šećer bio tako značajan izvor energije kao što kažete onda nam energetske zalihe u organizmu u vidu glikogena (ugljenih hidrata) ne bi bile dovoljne za samo jedan dan dok su nam energetske zalihe masti u vidu sala nekoliko desetina puta veće. I posle samo 24 časa gladovanja (ili samo bez unošenja šećera) usledila bi neminovna smrt. Možda da malo razmislite o tome? Ali avaj, već u jednoj od sledećih rečenica Ana izjavi kako je crna čokolada znatno bolja od obične jer ne sadrži mnogo šećera?! Pa zar upravo ne saznasmo da je šećer zdrav i neophodan? I tako sve u tom stilu, mnogo neznanja, konfuzije i kontradikcija, pravi teatar apsurda. A zajednički imenitelj zaglavljenost u predrasudama i zabludama iz osamdesetih godina prošlog veka tipa kako su masti štetne a ugljeni hidrati zdravi ili kako samo biljna hrana može biti zdrava i tome slično. Sve u svemu, tužna slika zaostalosti, pretencioznosti i neznanja.

Zatim uslediše saveti nutricioniste Ane Todorović, inače mlade ali prilično gojazne žene koja nema problem sa tim da savetuje druge iako ni sama nije u stanju da ishranom reguliše vlastitu telesnu masu. Ona prvo objasni kako je šećer jako važan jer je za mozak neophodan izvor energije te da bez njega ne možemo. Uzgred, ovaj stav izgleda i objašnjava probleme sa kontrolom telesne mase. Draga Ana, kad bi šećer bio tako značajan izvor energije kao što kažete onda nam energetske zalihe u organizmu u vidu glikogena (ugljenih hidrata) ne bi bile dovoljne za samo jedan dan dok su nam energetske zalihe masti u vidu sala nekoliko desetina puta veće. I posle samo 24 časa gladovanja (ili samo bez unošenja šećera) usledila bi neminovna smrt. Možda da malo razmislite o tome? Ali avaj, već u jednoj od sledećih rečenica Ana izjavi kako je crna čokolada znatno bolja od obične jer ne sadrži mnogo šećera?! Pa zar upravo ne saznasmo da je šećer zdrav i neophodan? I tako sve u tom stilu, mnogo neznanja, konfuzije i kontradikcija, pravi teatar apsurda. A zajednički imenitelj zaglavljenost u predrasudama i zabludama iz osamdesetih godina prošlog veka tipa kako su masti štetne a ugljeni hidrati zdravi ili kako samo biljna hrana može biti zdrava i tome slično. Sve u svemu, tužna slika zaostalosti, pretencioznosti i neznanja.

Najbolji je protein iz brokolija. Pojedite svakog dana po 27 kg brokolija i namirićete vaše dnevne potrebe za proteinima.

Eh, da su samo tri pogrešna saveta, gde bi nam bio kraj. Elem, pre neki dan poznati nutricionista Jagoda Jorga mrtva ’ladna izjavi kako je hleb sjajan izvor proteina. I još dodade kako u 100 gr hleba ima skoro 10 gr proteina. Jagoda je zaboravila da primeti kako bi odraslom čoveku bila potrebna vekna i po hleba da zadovolji dnevne količine proteina. O tome koliko bismo skroba usput uneli kao i o tome da je taj protein nekompletan, teško svarljiv i često izazivač autoimunih reakcija ni reči. Draga Jagoda, kad hoćete da unesete kvalitetan i kompletan protein onda jedete jaja, meso i ribu. Jutros u jutarnjem programu RTS-a Veroslava Stanković mudro izjavi da doručak treba da bude izbalansiran a to po njoj znači da mora da sadrži i ugljene hidrate i proteine i masti kako bi nam obezbedio održavanje nivoa šećera u organizmu. Kao primer je navela doručak koji se sastoji od jajeta, kriške hleba i čaše jogurta. Draga Veroslava, pa hleb, čak i integralni, ima veći glikemijski indeks od stonog šećera pa nije jasno kako on može da obezbedi stabilan nivo šećera u organizmu. A u sledećoj rečenici reče kako već za dva sata moramo da pojedemo neku voćku. Čekajte, pa što za dva sata ponovo da jedemo ako smo pojeli onaj „izbalansirani“ doručak? I to voće koje će, kao i onaj hleb, da izazove skok šećera u krvi i posledično brzu glad nakon što insulin obori taj šećer. Je l’ ideja da moramo na svaka dva sata da grickamo nešto? Jesu li ovo saveti u interesu zdravlja ili industrije hrane?

Zatim uslediše saveti nutricioniste Ane Todorović, inače mlade ali prilično gojazne žene koja nema problem sa tim da savetuje druge iako ni sama nije u stanju da ishranom reguliše vlastitu telesnu masu. Ona prvo objasni kako je šećer jako važan jer je za mozak neophodan izvor energije te da bez njega ne možemo. Uzgred, ovaj stav izgleda i objašnjava probleme sa kontrolom telesne mase. Draga Ana, kad bi šećer bio tako značajan izvor energije kao što kažete onda nam energetske zalihe u organizmu u vidu glikogena (ugljenih hidrata) ne bi bile dovoljne za samo jedan dan dok su nam energetske zalihe masti u vidu sala nekoliko desetina puta veće. I posle samo 24 časa gladovanja (ili samo bez unošenja šećera) usledila bi neminovna smrt. Možda da malo razmislite o tome? Ali avaj, već u jednoj od sledećih rečenica Ana izjavi kako je crna čokolada znatno bolja od obične jer ne sadrži mnogo šećera?! Pa zar upravo ne saznasmo da je šećer zdrav i neophodan? I tako sve u tom stilu, mnogo neznanja, konfuzije i kontradikcija, pravi teatar apsurda. A zajednički imenitelj zaglavljenost u predrasudama i zabludama iz osamdesetih godina prošlog veka tipa kako su masti štetne a ugljeni hidrati zdravi ili kako samo biljna hrana može biti zdrava i tome slično. Sve u svemu, tužna slika zaostalosti, pretencioznosti i neznanja.

Ta ishrana od nutricioniste je recept za depresiju

Ali protein iz brokolija! Kakav biser...

''dobar protein iz na primer brokolija'' ...e sada ga preteraste

I da dodam nesto iz iskustva, dobre masnoce jesu dobre ali svejedno debljaju:)

jel ima brokoli u tabletama?

Ja sam dva meseca držala hrono dijetu i smršala 6kg.napravicu pauzu mesec dana u vidu hrono ishrane pa opet dva meseca hrono dijete...mogu da kažem da sam za ta dva meseca svaki dan po 50 minuta intenzivno vežbala (trčala uz stepenice)...Imala sam 68kg a 165cm visine, sada se sa 62kg osecam mnogo bolje ali ne odustajem...cilj mi je 55kg. pozdrav.

Vidim,svi ste doktori i sve znate.Kao prvo,svaki organizam je prica za sebe i ne odgovara svakom isto.Citrusi su zdravi,ali nekome izazivaju gorusicu.Kostunjavo voce je zdravo,ali neko je na isto alergican.Ono sto je univerzalno jeste da treba sa se jede umereno,bez gaziranih i drugih sokova,alkohola,kiflica,mekika,majoneza,hurke....i celi zivot da se pazi.Znaci naci neki nacin ishrane na duge staze...

Neko ko ovo cita moze ad stekne pogresan utisak da je zdravo i da ce mrsaviti ako jede med i sirup (sirup!!!) agave.
Med se sastoji od glukoze i fruktoze (pored vode, tragova proteina i masnoca...). Dok se sirup agave sastoji najvise od fruktoze. Iako fruktoza ima nizi glikemijski indeks (sto znaci da vam secer ne sakce odmah a asamim tim ni insulin u krvi) ona opterecuje jetru, jer samo jetra moze da metabolise fruktozu u tolikoj kolicini, i moze da dovede do otpornosti na insulin.
Isto tako, secer i med ne koristimo po gramazi vec zapremini (kasicica dve u caj, na primer). Zapreminski posmatrano, zato sto je med gusci, kasicica meda ima vecu kalorijsku vrednost od kasicice secera.

Secer je los, ali ni prirodne alternative nisu bezopasne. Nije isto kad apojedete jabuku sa sve vlaknima, ili popijete sok.

Kao sto se nismo ugojili preko noci, ne mozemo ni da smrsamo.
Vreme, upornost, umerenost.
To je trka na duge staze.