Dečja tuga može da pređe u depresiju

Džaba sva priča ako su roditelji nesvesni, neobrazovani, neprosvećeni, inertni, mediokritetni... glupi. A znamo vrlo dobro da je SVAKOM dozvoljeno da ima decu. Ja sam sada 40-godišnjak, a ovo što je opisano u tekstu me je zadesilo zbog izloženosti dvostrukoj nevolji - strahu zbog prisustvovanja svađama u domaćinstvu, i osećaja poniženosti i odbačenosti jer sam bio dete sa nekim fizičkim manama zbog kojih su me deca ismevala. Odrasli, roditelji ali i rođaci, su sve to zanemarivali, ignorisali. Odrastao sam u samotnjačku osobu nesposobnu da ostvari društveni kontakt, ljubav, porodicu, bez ikakve ambicije, bez sposobnosti da ostvarim bilo šta.

Ja sam lecen kao tinejdzer u Palmoticevoj od depresije. Dijagnoza sub depresivno inhibirano dete.
Terapija koju sam dobio sastojala se od tableta, Amizol 75 mg - tri tablete , Nipam 1 tableta, Largaktil 75 mg - tri put pola tablete, flufenizan 2,5 mg, bensedin 5 mg, ukupno znaci 9 doza tableta, uz nazovi psihoterapiju koja je sadrzala pitanja o mojim seksualnim navikama da tako blago kazem. Druga lekarka je bila koliko toliko pristojna, ovaj sa sadistickim terpijskim metodama bio je cuveni cika Sveta.
Ne dao bog nikome takvog lecenja.

Razvoju depresije doprinose genetska predispozicija, okolnosti u kojima ljudi žive, odnosno okruženje.
Zivimo u raspaloj drzavi 30 godina.. masovna depresija.

@Toza Nije bas samo zadnjih 30 godina. Nemoj da zaboravis sivilo socijalizma u kom su prethodne generacije moralno i mentalno propale, totalno unistenje srpskog sela, crkve, privatne inicijative i nacije, a prosperitet fukare i uloge drzave u drustvu i privredi, procvat birokratije. 30 godina koje tebe muce su posledica prethodnih 50, verovatno si mlad pa se ne se secas kad je jos bilo trzaja zivota po citavoj Srbiji, van kruga dvojke. Vise nema, rezultati revolucije

Depresija 2. bolest u Srbiji, posle kardio-vasularnih bolesti..lecite se na vreme ako tuga i bezvoljnost ne prolazi...srela sam par ljudi sa suicidnim mislima i rekla im da potraze pomoc, zivi su, lece se, i to je dobro, svaki zivot je bitan.

To se ne desava samo kod dece vec i kod nas odraslih.

Razvoju depresije doprinose genetska predispozicija, okolnosti u kojima ljudi žive, odnosno okruženje.
Zivimo u raspaloj drzavi 30 godina.. masovna depresija.

@Toza Nije bas samo zadnjih 30 godina. Nemoj da zaboravis sivilo socijalizma u kom su prethodne generacije moralno i mentalno propale, totalno unistenje srpskog sela, crkve, privatne inicijative i nacije, a prosperitet fukare i uloge drzave u drustvu i privredi, procvat birokratije. 30 godina koje tebe muce su posledica prethodnih 50, verovatno si mlad pa se ne se secas kad je jos bilo trzaja zivota po citavoj Srbiji, van kruga dvojke. Vise nema, rezultati revolucije

Džaba sva priča ako su roditelji nesvesni, neobrazovani, neprosvećeni, inertni, mediokritetni... glupi. A znamo vrlo dobro da je SVAKOM dozvoljeno da ima decu. Ja sam sada 40-godišnjak, a ovo što je opisano u tekstu me je zadesilo zbog izloženosti dvostrukoj nevolji - strahu zbog prisustvovanja svađama u domaćinstvu, i osećaja poniženosti i odbačenosti jer sam bio dete sa nekim fizičkim manama zbog kojih su me deca ismevala. Odrasli, roditelji ali i rođaci, su sve to zanemarivali, ignorisali. Odrastao sam u samotnjačku osobu nesposobnu da ostvari društveni kontakt, ljubav, porodicu, bez ikakve ambicije, bez sposobnosti da ostvarim bilo šta.

Ja sam lecen kao tinejdzer u Palmoticevoj od depresije. Dijagnoza sub depresivno inhibirano dete.
Terapija koju sam dobio sastojala se od tableta, Amizol 75 mg - tri tablete , Nipam 1 tableta, Largaktil 75 mg - tri put pola tablete, flufenizan 2,5 mg, bensedin 5 mg, ukupno znaci 9 doza tableta, uz nazovi psihoterapiju koja je sadrzala pitanja o mojim seksualnim navikama da tako blago kazem. Druga lekarka je bila koliko toliko pristojna, ovaj sa sadistickim terpijskim metodama bio je cuveni cika Sveta.
Ne dao bog nikome takvog lecenja.

Depresija 2. bolest u Srbiji, posle kardio-vasularnih bolesti..lecite se na vreme ako tuga i bezvoljnost ne prolazi...srela sam par ljudi sa suicidnim mislima i rekla im da potraze pomoc, zivi su, lece se, i to je dobro, svaki zivot je bitan.

To se ne desava samo kod dece vec i kod nas odraslih.