Trauma koja ne nestaje: Kada starija osoba izgubi dete

Ne daj Boze nikome!

preuzimas rizik da se novom zivotu moze desiti bilo sta, od strasne patnje i loseg zivota, do smrti.To je statisticki neizbezno i uvek ce toga biti.
Ako vam potencijalna smrt vaseg deteta uzasno tesko pada bolje nemojte ni praviti decu!

i svi odmah na boga.
cisto sumnjam da je imao ista sa tim.

Razumem ja da SVAKO od nas ima svakakvih problema u životu, od najsitnijih problema pa do smrti nekog bliskog. Ovdw nije problem što joj je dete umrlo, nego što se previše oslanjala na njega.
Ne mogu da razumem da neki ljudi misle kako imaju prava da na sav glas kukaju kako je njima teško (iz teksta - starije osobe koje su izgubile partnera i dete), a drugi, koji nisu imali partnera i dete, ili su davno ostali bez toga, njihovo ništa nije ni strašno ni teško.
Iritira me tolika egocentričnost i sebičnost.
Svima je teško, svako ima nešto strašno što mu se desilo, što ga boli, aline zapomažu svi na sav glas i ne smaraju druge.
Naučite da živite sa svime što vam je život i dao i oduzeo, jer nema druge... Ne kažem da ne treba pričati o nečemu, ali ne na ovaj način - šta ću ja sada kada sam navikla da mi on sve radi??? Mooolim vas... Malo poštovanja i prema sebi, i prema drugima, i prema preminulima...

preuzimas rizik da se novom zivotu moze desiti bilo sta, od strasne patnje i loseg zivota, do smrti.To je statisticki neizbezno i uvek ce toga biti.
Ako vam potencijalna smrt vaseg deteta uzasno tesko pada bolje nemojte ni praviti decu!

i svi odmah na boga.
cisto sumnjam da je imao ista sa tim.

Razumem ja da SVAKO od nas ima svakakvih problema u životu, od najsitnijih problema pa do smrti nekog bliskog. Ovdw nije problem što joj je dete umrlo, nego što se previše oslanjala na njega.
Ne mogu da razumem da neki ljudi misle kako imaju prava da na sav glas kukaju kako je njima teško (iz teksta - starije osobe koje su izgubile partnera i dete), a drugi, koji nisu imali partnera i dete, ili su davno ostali bez toga, njihovo ništa nije ni strašno ni teško.
Iritira me tolika egocentričnost i sebičnost.
Svima je teško, svako ima nešto strašno što mu se desilo, što ga boli, aline zapomažu svi na sav glas i ne smaraju druge.
Naučite da živite sa svime što vam je život i dao i oduzeo, jer nema druge... Ne kažem da ne treba pričati o nečemu, ali ne na ovaj način - šta ću ja sada kada sam navikla da mi on sve radi??? Mooolim vas... Malo poštovanja i prema sebi, i prema drugima, i prema preminulima...

Ne daj Boze nikome!