Naučnici o večitoj dilemi roditelja: Ne tucite decu

Ja poznajem decu koju roditelji nisu batinama vaspitavali. Ta deca su danas glavne kavgadžije na igralištu i u školi. Kod mene u ulazu živi porodica čiji sin star 14 godina teroriše roditelje, sestru i baku, njega niko nije batinama nije vaspitavao i ne zna da batina ima dva kraja. Moji roditelji su mene mlatili kad je to trebalo, i nisam ljut na njih, čak sam im zahvalan što su napravili normalnog i razumnog čoveka od mene.

Ovo uopste nije tacno, mene moji nisu tukli pa sam ispao nenormalan i agresivan

Do kraja zivota cu biti zahvalan svom ocu sto me je istukao kad sam preterivao I pravio gluposti kao klinac! Napravio je od mene coveka!

Sve je to lepo, ali sta raditi sa detetom od 3 - 4godine koje ne slusa? Razgovor ne pomaze, vikanje je kontraproduktivno...

Verovatno ovi sto istrazuju i nemaju decu...

Evo jedan primer iz prakse. Imamo blizance od 3 godine. Dominantni blizanac (krupniji, snažniji i karakterno bezobrazniji) od rođenja progoni brata. Bukvalno mu je glavna igra da otima igračke bratu, kvari njegovu igru, itd. Svaki vid razgovora nije urodio plodom, insistiranje na zajedništvu i zajedničkim igrama, itd. apsolutno nista. Čim se okrenemo on ili udara ili gura ili grize brata. Naravno moja supruga je insistirala da ih niposto ne kaznjavam vikanjem i pljeskom po guzi. Sve je to trajalo dok nisam video da se ovaj drugi zbog stalnih napada poceo povlaciti u sebe i negodovati kada vidi da brat dolazi u sobu. Medjutim, kada je jednom instinktivno podigao rukice da se zastiti od brata koji mahao rukama pored njega znao sam da je kraj ovoj new-age vaspitnoj meri. Sacekao sam da dominantniji opet bezrazlozno napadne brata i primenio sam metod moga oca (inače policajca), mada u ublaženom obliku. Recimo samo da se situacija dramatično promenila i da se moji momci igraju zajedno.

Tako je. Pljeska po guzi i lomljenje rebara - apsolutno identicno.

A ako ih vrsnjaci tuku onda je uredu? Nece biti agresivni ili bi trebalo da se brane?

Ne treba ih tuci, ali treba da imaju neku dozu straha da znaju da i ta mogucnost postoji.

Sve sam naučnik do naučnika...

Sta je to u coveku da moze da digne ruku na dete?! Samo najgore ljudske osobine, kada bi ti isti imali mozga i duse da malo kopaju po sebi. Kada bi bili svesni da su ljudski olos, otpad. To je moja majka. Sebicna, samoziva, sama sebi dovoljna. Pre neki dan kaze, bole me ruke. "I ne bolele te sta si sa njima radila". Tukla me je rukama, po glavi, telu, gde stigne. A bio sam dobro dete. Znate onu decu koja se kriju ispod stola, od carsafa prave sklonista, decu koja cute i igraju se sama. Sestra je uspevala da me spasi pa i ona dobijala batine, samo zato sto me brani. Ona joj nije oprostila. Ja jesam iako su posledice ostale i posle pola veka. 48 godina je proslo od kada me je otac spasio i odveo a ja i sada placem kao malo dete. Plasio sam se svaki put kada dolazimo u Srbiju da me ne ostavi kod nje. Dosao sam tek pred fakultet. Sa njom sam u, ne znam kako da nazovem taj odnos, jedva cekam da izadjem iz njenog stana. Moj sin je ne voli. A ona ocekuje ljubav, postovanje, paznju. Ma koliko se trudio od mene moze da dobije samo negu, posete, da vidim da li joj sta treba i kako je. Ne pomaze mi ni psihijatar, ni godine koje su prosle, ni lep i sredjen srecan i ispunjen zivot. Dovoljan je bio ovaj naslov, tekst i da se slomim. Pre nego sto podignete ruku na dete, makar ga "malo" sljapnuli jer je to "za njegovo dobro", "i mene je otac pa sta mi fali", "morao sam jer kako drugacije da nauci",pomislite da ce to dete jedva cekati da izadje iz vaseg stana. Da duboko udahne vazduh.

Dosta više laprdanja na ovu temu. Svako dete je priča za sebe, roditelj takođe, a o situacijama da ne pričam. Samo roditelj zna da je moguće da se u 24h nađeš u situaciji da se pre podne zahvaljuješ Bogu što imaš tako divno dete, a koliko te iste večeri psuješ đavola i sve što ti padne na pamet jer imaš nevaljalo dete. Ko razume shvatiće. I bez lažnog moralisanja, molim.

uporedite vase, nase roditelje, ljude rodjene do 60ih koji su uciteljima donosili stapove da ih kazne, i koji kuci nisu smeli na da kazu da su dobili stapom da ih njihovi roditelji tek ne bi umlatili, i ovu danasnju pekmez decu koju ne smes popreko da pogledas, odmah zovu mamu tatu, a onda se napiju i biju nekig do smrti ili siluju i pale ljude. Kad ih uhvate, opet, pekmez, mame, tate... ne treba lomiti kosti, i treba pricati, ali sve ima meru...

Kako da objasnim detetu od 3 godine da ne sme da vuče stolicu na terasu i da se penje na ogradu, a živimo na četvrtom spratu? Kad sam pokušao da joj objasnim, gledala me je i začikivala i nastavila da gura stolicu ka terasi. Onda je dobila malo vaspitnih po turu i od tada ne sme ni da pomisli na tako nešto. Niko ne voli da bije svoje dete, ali u nekim situacijama samo to pomaže i to je za detetovo dobro. Naravno, to je krajnji metod samo u izuzetnim prilikama kada ništa drugo ne pomaže. One roditelje koji biju decu svakodnevno i za svakakve sitnice, treba kazniti, pa čak i oduzeti dete, ako je u pitanju zlostavljanje.

Da im ja dovedem par komada iz okruzenja pa da vidim koliko ce im trebati da ih sljepe po guzi. Zavisi od deteta, kod nekog moze proci lepa rec a kod nekog ne. Daleko da treba da se biju ali polazim od sebe gde sam dobio par vaspitnih mera i potvrdjujem da deluje

Nema dileme! Deca se ne tuku vec se sa njima mora puno raditi, pricati i biti im uzor( naravno lepog ponasanja ). Ja verujem da od bilo kojih roditelja deca mogu biti vaspitana i dobra ako se sa njima postupa na pravi nacin i ako se uce pravim vrednostima.

Stvarno sam bez komentara na ovo. Kao neka nova prica o kokoski i jajetu. Da li smo mi svi bas toliko luckasti a oni bas toliki naucnici ili ima svega?!

Svaki, ali bukvalno svaki put kada sam podigla ruku na dete (sva sreća nije se desilo puno puta, ali se desilo), znala sam da je to samo odraz sopstvene nemoći, i duboko sam se stidela zbog toga. Dići ruku na dete nije nikakvo rešenje. Niti će biti poslušnije, niti će nas više poštovati, na protiv. Ipak to radimo kada smo iznervirani, umorni, kada ne vidimo drugi izlaz - e, to treba upravo nazvati pravim imenom, a to je nemoć. Nemoć pred detetom, koje se inati, koje ne sluša, koje se ruga...i to onda budi bes u nama, jel da. Ali u suštini smo besni zbog sopstvene nemoći, ne osećamo da smo poštovani, da smo "glavni", i šta onda radimo? Demonstriramo silu i moć i udarimo dete koje je 10 puta slabije od nas. Pa bravo!

Apsolutno. Nazalost potrebno je da roditelj kao licnost poseduje izvesnu sirinu i otvorenost kako bi ova jednostavna istina mogla da dopre do njega/nje, a to prosto mnogo ljudi ne poseduje.

Sve je to lepo, ali sta raditi sa detetom od 3 - 4godine koje ne slusa? Razgovor ne pomaze, vikanje je kontraproduktivno...
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Zoki, 11. jul 2017 19:52)

Kad god se lose ponasa uzmes mu lepo omiljenu igracku na par sati i kazes mu zasto. Prvo ce da ide na kartu "plakanja" ( ono plakanje kad nema suza i prestane cim dobije sta zeli ).

Pa kada vidi da to ne pomaze prelazi u onu fazu ljutitosti kad se namrsti i obori glavu, ali shvatice da i od toga nema vajde.

Onda postoji mogucnost prelaska u jos jednu fazu, nasilje, krenuce da te udara, ako do toga dodje e onda mu uzmes jos jednu igracku.

Nakog toga dolazi faza prihvatanja situacije i smirivanje.

I onda nakon nekoliko puta ce da shvati da za odredjeno ponasanje sledi kazna.

Ne moze to svaki roditelj, vecina posustanu vec u onom delu kad "place bez suza" ili posustanu jer ih je strah da dete nece da ih voli. Ali ne treba cilj roditelja da bude ga dete voli i obozava, vec da od tog deteta stvori dobrog coveka.

Bar 100 puta sam dobio batine, a bar 1000 puta sam ih zaradio. Pričali su i pričali i objašnjavali i svakog puta mi je bilo apsolutno jasno zašto sad bivam fizički kažnjen. Sad kao psihijatar, mislim da je trebalo da dobijem još koji put. Nikada nisam bio fizički zlostavljen, ali nekada detetu nije moguće objasniti gde je granica, ako tu istu ne može da oseti.

Ovo je totalna glupost. Pa svako od nas ima oko sebe i ovakvih i onakvih primera. A da cuska po guzi moze da napravi asocijalnog coveka, ne treba mi 50godisnje istrazivanje, NE MOZE 100%

Nista gore nego kad vidim kako biju decu a posle hih maze. Nisu vaspitanje batine. Nekako gledam oko sebe primere neke sro ih roditelji udarali izrastose u teske dilee. Imam 28 godina od oca ne pamtim batine, od majke pamtim jedne kad me jurila oko kuce i posteno izudarala jer sam je gadjala ogledalcetom.:-)

Nesigurni muškarci i nesigurne žene = nesigurni roditelji koji se hrane ovakvim kvazi analizama.
Roditeljima sigurnim u sebe nije teško da ocene ponašanje deteta ispravno, da ga kazne ili hvale, da mu usade osećaj odgovornosti i obaveze.
I iako ga vole, ponekad i da mu zavrnu uvo jer je, hvala bogu, dete pa ume da bude nemoguće.

Evo decu sad niko ne bije, pa uporedite sa onom koju su nekad bili. Ko je agresivan i asocijalan.

@Dzo po ovome što si opisao, ti prijatelju nisi dobijao ćuške nego si očigledno bio opasno zlostavljan od strane majke!

Mene su moji mlatili za sve i svasta. Nisam ja sad dobila neke traume, daleko od toga, ali cesto razmisljam i shvatam koliko je to pogresno, jer bolhe bi im bilo da su sa mnom razgovarali. Ali ne zameram im, oni to nisu znali. Tako su i oni bili vaspitani i za drugaciji pristup ne znaju iako sada pricaju drugacije i shvataju da je to bilo pogresno. Nazalost ja nemam decu, ali tacno znam kako bi ih vaspitala da postanu pravi ljudi bez ijednog udarca.

Vecina takve dece se povlaci u sebe i nema mnogo poverenja u druge. Nikad se ne bi ponasali na taj nacin, jer znaju koliko je nepravedno.

Meni samo nije jasno zašto deca psihologa progovaraju, prohodavaju... kasnije od ostale dece. Što se kaže, nemaju primedbe, ili...?
Inače, jedni moji prijatelji vaspitavaju svoju decu po svim najnovijim metodama i savetima. Pakao. Svekrva psiholog, samo se čudi.
Ja svoju decu vaspitavala ko mačka. Ljubav, razgovor, ljubav, razgovor, ljubav, ljubav, ljubav, al kad pretera, ćuška. Srednjoškolci su, zreliji su i odgovorniji od vršnjaka. Razredne i pedagozi mi pričali.

@anica... ni mene moji roditelji nisu tukli ali sam gadne batine dobio od majke zbog prve lazi. od tada nije bilo ni jednih vise.

Bez uvrede (jer to je istina) roditelji koji tuku svoju decu su vecinom balvani.

Govorim stalno i ponoviću opet. Samo primitivci tuku svoju decu. Toliko često roditelji svoje frustracije izlivaju na deci sto je totalno pogrešno jer iako pogrese decu ne treba tuci nego im objasniti zašto je nesto sto su uradili pogrešno.

Deca su mala ali njihova srca su velika. Ljubav koja mogu da daju je čista i iskrena. Nemojte ih tuci, to ce vam se vratiti na najgori nacin.

Ovde je stvar potpuno jasna jer sada postoji i vremenska distanca za kvalitetnu analizu. U vreme kada je bilo potpuno normalno da roditelji, pa i babe i dede mlate svoju decu deca su ispadala normalna i disciplinovana. U kuci se znao red, ko je sta smeo da kaze i da radi.
Od pre 15-20 godina od kada su zagovornici vaspitanja "lepim" metodama uzeli maha deca su postajala sve nedisciplinovanija i "bezobraznija". Ne postuju roditelje, ne postuju starije na ulici. Ponasanje krajnje agresivno i bezobzirno pa i kriminogeno...

Ako samo uporedite ova dva vremena i rezultate koji su ocigledni docicete do prostog zakljucka sta i kako treba da se radi. Ono sto je po meni najbitnije u celoj prici je da dete ZNA i da bude potpuno svesno do detalja zasto je dobilo bilo koju disciplinsku meru. Ako nesto uradi pa zaradi batine mora da mu kazes da ce za to i to da dobije batine pa tek onda da ga mlatis. Cisto onako, i ako se previse cesto ponavlja batine gube smisao i dete ogugla na to. A ono sto sam primetio kod mog starijeg deteta je da periodicno prosto trazi da ga izmlatim. Sta joj je u glavi tada ne znam, ali kao da testira da li ce i posle odredjenog vremena za to isto ponovo dobiti po turu. Par dana bukvalno izaziva, ja je opominjem i podsecam sta se prosli put desilo za to isto ali tek kad dobije svoju dozu onda se smiri.

A mene matori kaisem pucalo na sve strane.
To je u redu?

@Prometheus,Mnogo je takve dece, nazalost. Neko to prebrodi lakse neko teze, zavisi od toga koliko je mala dusa jaka. Ako je bilo sta dobro moglo da izadje iz svega ovoga onda je to sto smo i sestra i ja posvetili zivot zastiti dece i zivotinja. Stipendiranju studenata, lecenju zivotinja, decu usmerili ka humanitarnom radu. Nije tako strasno, sinoc je dosla ta strasna noc i secanja... I danas. Kad vidim koliko minusa imam, a svaki minus racunam kao samar, udarac koje neko dete trpi od roditelja koji nisu sposobni da budu roditelji. Nemocni i jadni a i besni kada im se tresne istina u lice. A istina je da su nesposobni, jadni, bedni, nemocni i da krivicu za takve svoje zivote vide u sopstvenom detetu. I tada ono strada. Ne onaj ko im je zaista kriv.

Ovo je čista laž. Tako se pravi masa nesposobnih ljudi, koja treba onima sa vrha.

Negde ne pomazu ni batine ni lepa rec...valjda mnogo toga zavisi i od kombinacije 5 crta licnosti koje svako od nas nosi u sebi i urodjene su...

nas je stari mlatio ko volove u kupusu,samo ne najmladjeg buraza jer nije ni ziveo s nama,nego sa majkinom majkom,sto bi se reklo s babom
..umre stari,al' vidi ti vraga,suza nece pa nece,samo ovaj najmladji buraz,hoce covek u grob da skoci,hm,cudo zivo pa ga nas trojica nismo istemali?

@dane
Normalno....to se saseca u korenu, ako uzme maha nema nista. Ne kazu za dzabe deca su ogledalo roditelja, pogledaj malo oko sebe i samo ce ti se kasti.

Po guzi, "vaspitno", povremeno, do njene 5.-te, 6.-te godine..
Kada razgovor ne bi delovao, a u opasnim situacijama, u kojima se našla. Posle toga, uvek je sa mojom ćerom,
"upalio" razgovor, i dogovor. Mislim da se jednostavno ne može, bez "vaspitnih guzomlata", u najranijem uzrastu.

Ja danas nakon 20 godina ne mogu sebi da oprostim sto sam bio mlakonja sa 16 godina i nisam odmah vratio ocu samarcinu koju sam dobio discipline radi.

Ne samo koja dobijaju batine, već ako savremenoj već nevaspitanoj i razmaženoj deci upućuješ verbalne kritike što neće da uče, što po ceo dan provode vreme na kompjuteru ili mobilnom, što ostavljaju nered za sobom ili kradu roditeljski novac, istraživanje će pokazati i da su ta deca agresivnija, jer ih uznemoravaš u njihovoj od malena izgrađenoj samovoljnosti i životnoj neodgovornosti.

@Misha
Nisu deca kriva sto blenu u tablete i telefone po ceo dan, vec roditelji koji su im to u jednom trenutku dozvolili jer im tako bilo lakse.

Fizicki kontakt odnosno "nasilje" je nesto sto u ljudskom drustvu jos uvek postoji i jos dugo ce postojati jer smo mi i telesna bica te stoga smatram da ljudi u fazi detinjstva i treba (naravno dozirano i "prema zasluzi") da budu izlozena tom fizickom kontaktu i u detinjstvu jer tako dete/ buduci covek intuitivno uci neke nevidljive zakone ponasanja. Deca koja nisu bila izlozena makar malo tom fizickom kontaktu nemaju meru i cesto su oni pocinioci vrsnjackog nasilja jer nemaju osecaj koliko je neka situacija zapravo ozbiljna i koje su moguce posledice pa tako imamo ovakve situacije kao na Zakintosu - ti ljudi apsolutno nemaju osecaj sta moze da se desi ako nekoga udaris npr. flasom u glavu, ako gurnes druga iz odeljenja da padne i da se povredi itd. jer ti ljudi nemaju nikakav osecaj da procene situaciju

Imam 29 godina, znam da su mi roditelji pričali kako su nekad u školi profesori imali štap. Ne daj Bože da treba da kažeš roditelju da treba da dođe u školu jer ga profesor poziva. Išlo se do te granice, a danas...
Danas, druga krajnost, ne smeš da izbaciš dete sa časa, da ga pogledaš popreko, roditelj će sam doći da pita profesora šta on ima protiv njegovog deteta, a možda će dete da istuče profesora...
Ne kažem da profesori treba da tuku decu, prva bih pošizela da mi neko udari dete. Samo ovo što se sad dešava sa mladim generacijama je strašno, ne boje se nikoga, ne poštuju nikoga, bezobrazni su, nevaspitani i to ponašanje je kul.
Ja kao mala sam od mame dobijala po guzi, retko ali dešavalo se, ali tata... Tata je uvek bio vrlo dominantan, nikad batine, ali čim zagalami, tj. zagrmi sve ti jasno postane. Deca moraju da se nauče granici, svako od nas kao roditelj mora da nađe način da im to ukaže, inače će postati bezobzirni, bezobrazni, bahati, jer su pre svega razmaženi i može im se tako da ne poštuju profesore, drugove, a pre svega tim ponašanjem pokazuju da ne poštuju roditelje.

Batina je iz raja izašla, tačka

Ljudi, stvar je veoma jasna... Mnogo zavisi od samog deteta. Na roditeljima je da probaju sa razgovorom, ali naravno ako to posle odredjenog vremena ne da rezultate preci na druge nacine kaznjavanja. krajnja stvar su kontrolisane batine. Tri četri pljeske po guzi... Ja sa mojima tako I za sada su dobri... Sad imaju 9 I 12 godina I prezadovoljni smo... Zadnje batine bile pre 3 godine...

Ako dete sljepnes otvorenom sakom po guzi, ono ce to prihvatiti kao sasvim ok kaznu za nestasluke jer ga to nije ni zabolelo. I naravno, kao sto ova stuidja potvrdjuje, nastavice i dalje da radi sve isto, dakle postize se kontraefekat jer sljepkanje po guzi nije nikakava kazna. Medjutim, kad uzmete varjacu u ruke, pa po toj istoj guzi sljepnete varjacom, to je vec druga prica. Naravno, ni to ne boli preterano ali barem u tom trenutku zasvrbi dovoljno da dete upamti sta ga ceka ako opet ponovi isto.

dilema? pa ko jos razmislja o tome da tuce decu?!?

@Lale: Bravo za komentar.

Ja danas nakon 20 godina ne mogu sebi da oprostim sto sam bio mlakonja sa 16 godina i nisam odmah vratio ocu samarcinu koju sam dobio discipline radi.

Vecina takve dece se povlaci u sebe i nema mnogo poverenja u druge. Nikad se ne bi ponasali na taj nacin, jer znaju koliko je nepravedno.

Nista gore nego kad vidim kako biju decu a posle hih maze. Nisu vaspitanje batine. Nekako gledam oko sebe primere neke sro ih roditelji udarali izrastose u teske dilee. Imam 28 godina od oca ne pamtim batine, od majke pamtim jedne kad me jurila oko kuce i posteno izudarala jer sam je gadjala ogledalcetom.:-)

Do kraja zivota cu biti zahvalan svom ocu sto me je istukao kad sam preterivao I pravio gluposti kao klinac! Napravio je od mene coveka!

Ja poznajem decu koju roditelji nisu batinama vaspitavali. Ta deca su danas glavne kavgadžije na igralištu i u školi. Kod mene u ulazu živi porodica čiji sin star 14 godina teroriše roditelje, sestru i baku, njega niko nije batinama nije vaspitavao i ne zna da batina ima dva kraja. Moji roditelji su mene mlatili kad je to trebalo, i nisam ljut na njih, čak sam im zahvalan što su napravili normalnog i razumnog čoveka od mene.

Verovatno ovi sto istrazuju i nemaju decu...

Sta je to u coveku da moze da digne ruku na dete?! Samo najgore ljudske osobine, kada bi ti isti imali mozga i duse da malo kopaju po sebi. Kada bi bili svesni da su ljudski olos, otpad. To je moja majka. Sebicna, samoziva, sama sebi dovoljna. Pre neki dan kaze, bole me ruke. "I ne bolele te sta si sa njima radila". Tukla me je rukama, po glavi, telu, gde stigne. A bio sam dobro dete. Znate onu decu koja se kriju ispod stola, od carsafa prave sklonista, decu koja cute i igraju se sama. Sestra je uspevala da me spasi pa i ona dobijala batine, samo zato sto me brani. Ona joj nije oprostila. Ja jesam iako su posledice ostale i posle pola veka. 48 godina je proslo od kada me je otac spasio i odveo a ja i sada placem kao malo dete. Plasio sam se svaki put kada dolazimo u Srbiju da me ne ostavi kod nje. Dosao sam tek pred fakultet. Sa njom sam u, ne znam kako da nazovem taj odnos, jedva cekam da izadjem iz njenog stana. Moj sin je ne voli. A ona ocekuje ljubav, postovanje, paznju. Ma koliko se trudio od mene moze da dobije samo negu, posete, da vidim da li joj sta treba i kako je. Ne pomaze mi ni psihijatar, ni godine koje su prosle, ni lep i sredjen srecan i ispunjen zivot. Dovoljan je bio ovaj naslov, tekst i da se slomim. Pre nego sto podignete ruku na dete, makar ga "malo" sljapnuli jer je to "za njegovo dobro", "i mene je otac pa sta mi fali", "morao sam jer kako drugacije da nauci",pomislite da ce to dete jedva cekati da izadje iz vaseg stana. Da duboko udahne vazduh.

Tako je. Pljeska po guzi i lomljenje rebara - apsolutno identicno.

A mene matori kaisem pucalo na sve strane.
To je u redu?

Nema dileme! Deca se ne tuku vec se sa njima mora puno raditi, pricati i biti im uzor( naravno lepog ponasanja ). Ja verujem da od bilo kojih roditelja deca mogu biti vaspitana i dobra ako se sa njima postupa na pravi nacin i ako se uce pravim vrednostima.

Svaki, ali bukvalno svaki put kada sam podigla ruku na dete (sva sreća nije se desilo puno puta, ali se desilo), znala sam da je to samo odraz sopstvene nemoći, i duboko sam se stidela zbog toga. Dići ruku na dete nije nikakvo rešenje. Niti će biti poslušnije, niti će nas više poštovati, na protiv. Ipak to radimo kada smo iznervirani, umorni, kada ne vidimo drugi izlaz - e, to treba upravo nazvati pravim imenom, a to je nemoć. Nemoć pred detetom, koje se inati, koje ne sluša, koje se ruga...i to onda budi bes u nama, jel da. Ali u suštini smo besni zbog sopstvene nemoći, ne osećamo da smo poštovani, da smo "glavni", i šta onda radimo? Demonstriramo silu i moć i udarimo dete koje je 10 puta slabije od nas. Pa bravo!

Sve je to lepo, ali sta raditi sa detetom od 3 - 4godine koje ne slusa? Razgovor ne pomaze, vikanje je kontraproduktivno...

Ovo uopste nije tacno, mene moji nisu tukli pa sam ispao nenormalan i agresivan

Sve sam naučnik do naučnika...

Apsolutno. Nazalost potrebno je da roditelj kao licnost poseduje izvesnu sirinu i otvorenost kako bi ova jednostavna istina mogla da dopre do njega/nje, a to prosto mnogo ljudi ne poseduje.

Govorim stalno i ponoviću opet. Samo primitivci tuku svoju decu. Toliko često roditelji svoje frustracije izlivaju na deci sto je totalno pogrešno jer iako pogrese decu ne treba tuci nego im objasniti zašto je nesto sto su uradili pogrešno.

Deca su mala ali njihova srca su velika. Ljubav koja mogu da daju je čista i iskrena. Nemojte ih tuci, to ce vam se vratiti na najgori nacin.

Ne treba ih tuci, ali treba da imaju neku dozu straha da znaju da i ta mogucnost postoji.

Bez uvrede (jer to je istina) roditelji koji tuku svoju decu su vecinom balvani.

Ovde je stvar potpuno jasna jer sada postoji i vremenska distanca za kvalitetnu analizu. U vreme kada je bilo potpuno normalno da roditelji, pa i babe i dede mlate svoju decu deca su ispadala normalna i disciplinovana. U kuci se znao red, ko je sta smeo da kaze i da radi.
Od pre 15-20 godina od kada su zagovornici vaspitanja "lepim" metodama uzeli maha deca su postajala sve nedisciplinovanija i "bezobraznija". Ne postuju roditelje, ne postuju starije na ulici. Ponasanje krajnje agresivno i bezobzirno pa i kriminogeno...

Ako samo uporedite ova dva vremena i rezultate koji su ocigledni docicete do prostog zakljucka sta i kako treba da se radi. Ono sto je po meni najbitnije u celoj prici je da dete ZNA i da bude potpuno svesno do detalja zasto je dobilo bilo koju disciplinsku meru. Ako nesto uradi pa zaradi batine mora da mu kazes da ce za to i to da dobije batine pa tek onda da ga mlatis. Cisto onako, i ako se previse cesto ponavlja batine gube smisao i dete ogugla na to. A ono sto sam primetio kod mog starijeg deteta je da periodicno prosto trazi da ga izmlatim. Sta joj je u glavi tada ne znam, ali kao da testira da li ce i posle odredjenog vremena za to isto ponovo dobiti po turu. Par dana bukvalno izaziva, ja je opominjem i podsecam sta se prosli put desilo za to isto ali tek kad dobije svoju dozu onda se smiri.

Stvarno sam bez komentara na ovo. Kao neka nova prica o kokoski i jajetu. Da li smo mi svi bas toliko luckasti a oni bas toliki naucnici ili ima svega?!

uporedite vase, nase roditelje, ljude rodjene do 60ih koji su uciteljima donosili stapove da ih kazne, i koji kuci nisu smeli na da kazu da su dobili stapom da ih njihovi roditelji tek ne bi umlatili, i ovu danasnju pekmez decu koju ne smes popreko da pogledas, odmah zovu mamu tatu, a onda se napiju i biju nekig do smrti ili siluju i pale ljude. Kad ih uhvate, opet, pekmez, mame, tate... ne treba lomiti kosti, i treba pricati, ali sve ima meru...

Nesigurni muškarci i nesigurne žene = nesigurni roditelji koji se hrane ovakvim kvazi analizama.
Roditeljima sigurnim u sebe nije teško da ocene ponašanje deteta ispravno, da ga kazne ili hvale, da mu usade osećaj odgovornosti i obaveze.
I iako ga vole, ponekad i da mu zavrnu uvo jer je, hvala bogu, dete pa ume da bude nemoguće.

Bar 100 puta sam dobio batine, a bar 1000 puta sam ih zaradio. Pričali su i pričali i objašnjavali i svakog puta mi je bilo apsolutno jasno zašto sad bivam fizički kažnjen. Sad kao psihijatar, mislim da je trebalo da dobijem još koji put. Nikada nisam bio fizički zlostavljen, ali nekada detetu nije moguće objasniti gde je granica, ako tu istu ne može da oseti.

Mene su moji mlatili za sve i svasta. Nisam ja sad dobila neke traume, daleko od toga, ali cesto razmisljam i shvatam koliko je to pogresno, jer bolhe bi im bilo da su sa mnom razgovarali. Ali ne zameram im, oni to nisu znali. Tako su i oni bili vaspitani i za drugaciji pristup ne znaju iako sada pricaju drugacije i shvataju da je to bilo pogresno. Nazalost ja nemam decu, ali tacno znam kako bi ih vaspitala da postanu pravi ljudi bez ijednog udarca.

Ovo je čista laž. Tako se pravi masa nesposobnih ljudi, koja treba onima sa vrha.

Kako da objasnim detetu od 3 godine da ne sme da vuče stolicu na terasu i da se penje na ogradu, a živimo na četvrtom spratu? Kad sam pokušao da joj objasnim, gledala me je i začikivala i nastavila da gura stolicu ka terasi. Onda je dobila malo vaspitnih po turu i od tada ne sme ni da pomisli na tako nešto. Niko ne voli da bije svoje dete, ali u nekim situacijama samo to pomaže i to je za detetovo dobro. Naravno, to je krajnji metod samo u izuzetnim prilikama kada ništa drugo ne pomaže. One roditelje koji biju decu svakodnevno i za svakakve sitnice, treba kazniti, pa čak i oduzeti dete, ako je u pitanju zlostavljanje.

A ako ih vrsnjaci tuku onda je uredu? Nece biti agresivni ili bi trebalo da se brane?

Ovo je totalna glupost. Pa svako od nas ima oko sebe i ovakvih i onakvih primera. A da cuska po guzi moze da napravi asocijalnog coveka, ne treba mi 50godisnje istrazivanje, NE MOZE 100%

Da im ja dovedem par komada iz okruzenja pa da vidim koliko ce im trebati da ih sljepe po guzi. Zavisi od deteta, kod nekog moze proci lepa rec a kod nekog ne. Daleko da treba da se biju ali polazim od sebe gde sam dobio par vaspitnih mera i potvrdjujem da deluje

Ako dete sljepnes otvorenom sakom po guzi, ono ce to prihvatiti kao sasvim ok kaznu za nestasluke jer ga to nije ni zabolelo. I naravno, kao sto ova stuidja potvrdjuje, nastavice i dalje da radi sve isto, dakle postize se kontraefekat jer sljepkanje po guzi nije nikakava kazna. Medjutim, kad uzmete varjacu u ruke, pa po toj istoj guzi sljepnete varjacom, to je vec druga prica. Naravno, ni to ne boli preterano ali barem u tom trenutku zasvrbi dovoljno da dete upamti sta ga ceka ako opet ponovi isto.

Meni samo nije jasno zašto deca psihologa progovaraju, prohodavaju... kasnije od ostale dece. Što se kaže, nemaju primedbe, ili...?
Inače, jedni moji prijatelji vaspitavaju svoju decu po svim najnovijim metodama i savetima. Pakao. Svekrva psiholog, samo se čudi.
Ja svoju decu vaspitavala ko mačka. Ljubav, razgovor, ljubav, razgovor, ljubav, ljubav, ljubav, al kad pretera, ćuška. Srednjoškolci su, zreliji su i odgovorniji od vršnjaka. Razredne i pedagozi mi pričali.

Evo decu sad niko ne bije, pa uporedite sa onom koju su nekad bili. Ko je agresivan i asocijalan.

Sve je to lepo, ali sta raditi sa detetom od 3 - 4godine koje ne slusa? Razgovor ne pomaze, vikanje je kontraproduktivno...
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Zoki, 11. jul 2017 19:52)

Kad god se lose ponasa uzmes mu lepo omiljenu igracku na par sati i kazes mu zasto. Prvo ce da ide na kartu "plakanja" ( ono plakanje kad nema suza i prestane cim dobije sta zeli ).

Pa kada vidi da to ne pomaze prelazi u onu fazu ljutitosti kad se namrsti i obori glavu, ali shvatice da i od toga nema vajde.

Onda postoji mogucnost prelaska u jos jednu fazu, nasilje, krenuce da te udara, ako do toga dodje e onda mu uzmes jos jednu igracku.

Nakog toga dolazi faza prihvatanja situacije i smirivanje.

I onda nakon nekoliko puta ce da shvati da za odredjeno ponasanje sledi kazna.

Ne moze to svaki roditelj, vecina posustanu vec u onom delu kad "place bez suza" ili posustanu jer ih je strah da dete nece da ih voli. Ali ne treba cilj roditelja da bude ga dete voli i obozava, vec da od tog deteta stvori dobrog coveka.

Po guzi, "vaspitno", povremeno, do njene 5.-te, 6.-te godine..
Kada razgovor ne bi delovao, a u opasnim situacijama, u kojima se našla. Posle toga, uvek je sa mojom ćerom,
"upalio" razgovor, i dogovor. Mislim da se jednostavno ne može, bez "vaspitnih guzomlata", u najranijem uzrastu.

Batina je iz raja izašla, tačka

Fizicki kontakt odnosno "nasilje" je nesto sto u ljudskom drustvu jos uvek postoji i jos dugo ce postojati jer smo mi i telesna bica te stoga smatram da ljudi u fazi detinjstva i treba (naravno dozirano i "prema zasluzi") da budu izlozena tom fizickom kontaktu i u detinjstvu jer tako dete/ buduci covek intuitivno uci neke nevidljive zakone ponasanja. Deca koja nisu bila izlozena makar malo tom fizickom kontaktu nemaju meru i cesto su oni pocinioci vrsnjackog nasilja jer nemaju osecaj koliko je neka situacija zapravo ozbiljna i koje su moguce posledice pa tako imamo ovakve situacije kao na Zakintosu - ti ljudi apsolutno nemaju osecaj sta moze da se desi ako nekoga udaris npr. flasom u glavu, ako gurnes druga iz odeljenja da padne i da se povredi itd. jer ti ljudi nemaju nikakav osecaj da procene situaciju

Dosta više laprdanja na ovu temu. Svako dete je priča za sebe, roditelj takođe, a o situacijama da ne pričam. Samo roditelj zna da je moguće da se u 24h nađeš u situaciji da se pre podne zahvaljuješ Bogu što imaš tako divno dete, a koliko te iste večeri psuješ đavola i sve što ti padne na pamet jer imaš nevaljalo dete. Ko razume shvatiće. I bez lažnog moralisanja, molim.

nas je stari mlatio ko volove u kupusu,samo ne najmladjeg buraza jer nije ni ziveo s nama,nego sa majkinom majkom,sto bi se reklo s babom
..umre stari,al' vidi ti vraga,suza nece pa nece,samo ovaj najmladji buraz,hoce covek u grob da skoci,hm,cudo zivo pa ga nas trojica nismo istemali?

Evo jedan primer iz prakse. Imamo blizance od 3 godine. Dominantni blizanac (krupniji, snažniji i karakterno bezobrazniji) od rođenja progoni brata. Bukvalno mu je glavna igra da otima igračke bratu, kvari njegovu igru, itd. Svaki vid razgovora nije urodio plodom, insistiranje na zajedništvu i zajedničkim igrama, itd. apsolutno nista. Čim se okrenemo on ili udara ili gura ili grize brata. Naravno moja supruga je insistirala da ih niposto ne kaznjavam vikanjem i pljeskom po guzi. Sve je to trajalo dok nisam video da se ovaj drugi zbog stalnih napada poceo povlaciti u sebe i negodovati kada vidi da brat dolazi u sobu. Medjutim, kada je jednom instinktivno podigao rukice da se zastiti od brata koji mahao rukama pored njega znao sam da je kraj ovoj new-age vaspitnoj meri. Sacekao sam da dominantniji opet bezrazlozno napadne brata i primenio sam metod moga oca (inače policajca), mada u ublaženom obliku. Recimo samo da se situacija dramatično promenila i da se moji momci igraju zajedno.

Negde ne pomazu ni batine ni lepa rec...valjda mnogo toga zavisi i od kombinacije 5 crta licnosti koje svako od nas nosi u sebi i urodjene su...

dilema? pa ko jos razmislja o tome da tuce decu?!?

@Prometheus,Mnogo je takve dece, nazalost. Neko to prebrodi lakse neko teze, zavisi od toga koliko je mala dusa jaka. Ako je bilo sta dobro moglo da izadje iz svega ovoga onda je to sto smo i sestra i ja posvetili zivot zastiti dece i zivotinja. Stipendiranju studenata, lecenju zivotinja, decu usmerili ka humanitarnom radu. Nije tako strasno, sinoc je dosla ta strasna noc i secanja... I danas. Kad vidim koliko minusa imam, a svaki minus racunam kao samar, udarac koje neko dete trpi od roditelja koji nisu sposobni da budu roditelji. Nemocni i jadni a i besni kada im se tresne istina u lice. A istina je da su nesposobni, jadni, bedni, nemocni i da krivicu za takve svoje zivote vide u sopstvenom detetu. I tada ono strada. Ne onaj ko im je zaista kriv.

Ljudi, stvar je veoma jasna... Mnogo zavisi od samog deteta. Na roditeljima je da probaju sa razgovorom, ali naravno ako to posle odredjenog vremena ne da rezultate preci na druge nacine kaznjavanja. krajnja stvar su kontrolisane batine. Tri četri pljeske po guzi... Ja sa mojima tako I za sada su dobri... Sad imaju 9 I 12 godina I prezadovoljni smo... Zadnje batine bile pre 3 godine...

@Dzo po ovome što si opisao, ti prijatelju nisi dobijao ćuške nego si očigledno bio opasno zlostavljan od strane majke!

@dane
Normalno....to se saseca u korenu, ako uzme maha nema nista. Ne kazu za dzabe deca su ogledalo roditelja, pogledaj malo oko sebe i samo ce ti se kasti.

Ne samo koja dobijaju batine, već ako savremenoj već nevaspitanoj i razmaženoj deci upućuješ verbalne kritike što neće da uče, što po ceo dan provode vreme na kompjuteru ili mobilnom, što ostavljaju nered za sobom ili kradu roditeljski novac, istraživanje će pokazati i da su ta deca agresivnija, jer ih uznemoravaš u njihovoj od malena izgrađenoj samovoljnosti i životnoj neodgovornosti.

@Lale: Bravo za komentar.

@anica... ni mene moji roditelji nisu tukli ali sam gadne batine dobio od majke zbog prve lazi. od tada nije bilo ni jednih vise.

Imam 29 godina, znam da su mi roditelji pričali kako su nekad u školi profesori imali štap. Ne daj Bože da treba da kažeš roditelju da treba da dođe u školu jer ga profesor poziva. Išlo se do te granice, a danas...
Danas, druga krajnost, ne smeš da izbaciš dete sa časa, da ga pogledaš popreko, roditelj će sam doći da pita profesora šta on ima protiv njegovog deteta, a možda će dete da istuče profesora...
Ne kažem da profesori treba da tuku decu, prva bih pošizela da mi neko udari dete. Samo ovo što se sad dešava sa mladim generacijama je strašno, ne boje se nikoga, ne poštuju nikoga, bezobrazni su, nevaspitani i to ponašanje je kul.
Ja kao mala sam od mame dobijala po guzi, retko ali dešavalo se, ali tata... Tata je uvek bio vrlo dominantan, nikad batine, ali čim zagalami, tj. zagrmi sve ti jasno postane. Deca moraju da se nauče granici, svako od nas kao roditelj mora da nađe način da im to ukaže, inače će postati bezobzirni, bezobrazni, bahati, jer su pre svega razmaženi i može im se tako da ne poštuju profesore, drugove, a pre svega tim ponašanjem pokazuju da ne poštuju roditelje.

@Misha
Nisu deca kriva sto blenu u tablete i telefone po ceo dan, vec roditelji koji su im to u jednom trenutku dozvolili jer im tako bilo lakse.