Gojazne osobe i dijabetičari ne moraju da izbegavaju ovu hranu, nauka ruši stereotip

"Često, da bismo se osećali sitima, potrebno je da jedemo određenu količinu hrane, čak i kada ona ima veću nutritivnu vrednost, pa je najbolje jesti hranu koja je teža i niskokalorična" kaže profesorka Kandida Rebelo autor nove studije iz Biomedicinskog istraživačkog centra u Luizijani.

Naime, studija se bavila navikama u ishrani osoba od 18 do 60 godina sa prekomernom telesnom težinom ili insulinskom rezistencijom, a njeni učesnici su svakodnevno dobijali dva različita jelovnika bogata voćem i povrćem, u kojima je oko 40 odsto prosečnog unosa mesa zamenjeno sa pasuljem, grašakom i krompirom.

"Ključna stvar je da nismo smanjili veličinu obroka učesnika, ali smo smanjili njihov kalorijski sadržaj uključivanjem krompira", objašnjava profesorka Rebelo.

"Obrok svakog učesnika je bio prilagođen njihovim personalizovanim kalorijskim potrebama, ali zamena nekog mesa krompirom učinila je da se učesnici osećaju sitim, često toliko da nisu mogli da završe svoj obrok." Krompir je, kaže, zdrav jer sadrži dosta vitamina C i B6, kalijuma, magnezijuma, folata i vlakana, a nedavno je potvrđeno da ima i dosta antioksidanata.

Krompir se kuvao sa ljuskom, zatim stavljao u frižider na 12 do 24 sata kako bi se povećao sadržaj vlakana, a učesnicima je serviran u različitim oblicima svakog dana, za ručak i večeru.

Naučnici su tako utvrdili da ne samo da ne podiže nivo glukoze u krvi, već je podjednako zdrav za dijabetičare kao pasulj i grašak koji pomažu u održavanju stabilnog šećera u krvi.

"Pokazali smo da, suprotno popularnom verovanju, krompir ne utiče negativno na nivo glukoze u krvi", rekla je Rebelo, a svi učesnici studije su smršali. Ovu studiju je koristio i glavni istraživač i izvršni direktor Penington centra za biomedicinska istraživanja, dr Džon Kirvan, kako bi proverio efekte hrane na dijabetes i gojaznost i potvrdio je da krompir nije, kako se do nedavno verovalo, hrana koju ljudi sa dijabetesom treba da izbegavaju.