Namirnice bogate ovom supstancom smanjuju rizik od moždanog udara

Pad kognitivnih sposobnosti bio je dugoročno sporiji kod grupe ljudi koji su konzumirali najviše flavonola, bez obzira na druge faktore koji mogu uticati na pamćenje, kao što su godine, pol i pušenje, a najbrži pad je zabelžen u grupi koja je konzumirala najmanje namirnica sa flavonolom, pokazali su rezultati nedavne studije objavljene u medicinskom časopisu Američke akademije za neurologiju.

"Naša studija sugeriše da određeni izbor hrane može uticati na sporiju stopu kognitivnog pada. Nešto tako jednostavno kao što je jesti više voća i povrća i piti više čaja, posebno zelenog čaja, je jednostavan način na koji ljudi mogu preuzeti aktivnu ulogu u održavanju zdravijeg mozka", rekao je autor studije dr Tomas Holand, profesor na odeljenju interne medicine Medicinskog centra Univerziteta iz Čikaga.

Flavonoli su citoprotektivni, što znači da štite ćelije, uključujući i neurone, pa je moguće da postoji direktan uticaj na kogniciju (upotrebu svesnih mentalnih procesa), rekao je dr Dejvid Kac, specijalista preventivne i životne medicine i ishrane, koji nije učestvovao u studiji.

Flavonoli imaju izuzetno jaka antioksidativna svojstva, koja u velikoj meri doprinose optimalnom funkcionisanju kardiovaskularnog sistema, što zauzvrat čini osnovu za prevenciju moždanog udara i drugih cerebrovaskularnih događaja.

Namirnice izuzetno bogate ovim bioaktivnim komponentama su crveni luk, jabuke, brokoli i čajevi, posebno zeleni čaj. Flavonoli iz luka imaju najveću bioraspoloživost, jer postižu najveće koncentracije u tkivu i najintenzivnije dejstvo. Svakodnevna konzumacija ovih namirnica može smanjiti rizik od moždanog udara (treći vodeći uzrok smrti u razvijenim zemljama) za čak 20 odsto.

Biljke sadrže više od 5.000 flavonoidnih jedinjenja koja igraju važnu ulogu u stimulisanju rasta ćelija, borbi protiv ekološkog stresa i privlačenju insekata oprašivača.

Istraživanja su pokazala da kod nekih ljudi (i životinja) flavonoli smanjuju razvoj upale, koja je glavni okidač za razvoj hroničnih bolesti, a bogati su izvori antioksidanata, koji se bore protiv slobodnih radikala, veoma nestabilnih molekula koji su prirodni nastaje kada vežbate i kada vaše telo pretvara hranu u energiju

Istraživanja ukazuju da jedan od najčešćih flavonola, kvercetin, utiče na smanjeni razvoj raka debelog creva i drugih vrsta raka.

Najviše ga ima u luku, a nešto manje u brokoliju, borovnicama, karfiolu, kelju, spanaću i jagodama.

Još jedan uobičajeni flavonol, kaempferol, sprečava rast ćelija raka i istovremeno čuva i štiti zdrave ćelije. Dobri izvori kaempferola su luk, špargle i bobice, ali najbogatiji biljni izvori kempferola su spanać, kelj i drugo zeleno lisnato povrće, kao i začinsko bilje poput vlasca, kopra i estragona.

Treći efikasan flavonol je miricetin, čiju potrošnju su naučnici takođe proučavali kod glodara. Drži nivo šećera u krvi pod kontrolom i smanjuje tau, protein koji se nalazi u mozgu i koji je glavni uzrok razvoja Alchajmerove bolesti i drugih vrsta demencije. Spanać i jagode sadrže visok nivo miricetina, a dobri izvori ovog flavonola su med, crna ribizla, grožđe, bobičasto voće, povrće, orasi i čaj.

Poslednja grupa flavonola, izorhamnetin, štiti od kardiovaskularnih i neurovaskularnih oboljenja sa antitumorskim i antiinflamatornim dejstvom. Dobri izvori izorhamnetina su kruške, maslinovo ulje, vino i paradajz sos.