Stručnjaci objasnili šta je bolje, kravlje ili sojino mleko?

Za proizvodnju jednog litra kravljeg mleka potrebno je oko 9 kvadratnih metara zemlje i oko 630 litara vode. Ima površinu od dva king-size kreveta i zapreminu od 10,5 barela piva. Procesom proizvodnje litra mleka proizvodi se i oko 3,2 kilograma gasova efekta staklene bašte.

Sa globalnom popularnošću mleka, ovi troškovi su ogromni. U 2015. godini, sektor mlekarstva proizveo je 1,7 milijardi metričkih tona gasova sa efektom staklene bašte, što je otprilike 3 procenta emisija stakleničkih gasova povezanih sa ljudima, prema Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Vođeni rastućom bazom ekološki svesnih potrošača, na tržište je ušao niz biljnog mleka. "Prehrambena industrija je shvatila da potrošači žele promene", rekao je naučnik za hranu David McClements sa Univerziteta Masačusets Amherst.

Iako je biljno mleko generalno bolje za životnu sredinu i klimu, ono ne pruža istu ishranu. Kao što je ikona kampanje za mleko iz 1980-ih rekla: "Mleko čini dobro telu". Kremasti napitak sadrži 13 esencijalnih hranljivih materija, uključujući proteine za izgradnju mišića, vitamin A i cink za jačanje imuniteta, kao i kalcijum i vitamin D koji jačaju kalcijum.

Iako naučnici još nisu sigurni koliko dobro telo apsorbuje ove hranljive materije.

Kada je u pitanju ishrana, najbliži konkurent među biljnim mlekom koje je danas dostupno je verovatno sojino mleko. Ali sojinom mleku i drugim biljnim mlekima nedostaju za druge važne hranljive materije. Roditelji često misle da mogu da daju deci jednu šolju biljnog mleka umesto jedne šolje kravljeg mleka, i to je to, dobiće sve što im treba. Ali to jednostavno nije slučaj.

Vitamin D i kalcijum – posebno važni za dete koje raste – najvažniji su hranljivi sastojci za koje je važan unos mlečnih proizvoda. Većina ostalih važnih komponenti mleka može se dobiti zdravom ishranom od celih žitarica, povrća, voća i nemasnog mesa. "Ako ste roditelj koji traži alternativu svom detetu, verovatno bi trebalo da se fokusirate na kalcijum i vitamin D."

Mnogi proizvođači obogaćuju biljno mleko vitaminom D i kalcijumom kako bi bili konkurentni ili premašili nivo u samom mleku. Ali da li telo može da apsorbuje ove dodatne hranljive materije je druga priča.

Ono što potrošači čitaju na etiketi Nutrition Facts ne odražava nužno koliko će njihovo telo zapravo moći da apsorbuje i iskoristi.

Potrebno je više istraživanja da bi se bolje razumelo kako jedinjenja interaguju u biljnom mleku i kako ove interakcije utiču na apsorpciju hranljivih materija u telu, kažu naučnici koji i dalje više vole da koriste kravlje mleko u svojoj ishrani.