Rasprava u programu – da li je meso koje jedemo bezbedno? VIDEO

Na srpskom tržištu, što u prodavnicama, što u objektima brze hrane, često se u ćevapima i pljeskavicama umesto mesa nalaze i hrskavica, loj, brašno, soja, led i voda.

Izvor: B92, TV Prva
Podeli
Foto: Printskrin/TV Prva
Foto: Printskrin/TV Prva

Prema važećim pravilnicima, pljeskavice bi trebalo da sadrže mleveno meso i so, bez dodataka, kaže Tamara Bošković iz Uprave za veterinu.

"Pljeskavica uvek ima životinjsko meso i delove životinje, ništa drugo. Osim možda soje. Često su proizvođači skloni dodacima, ali oni nisu nebezbedni. Samo ne doprinose kvalitetu koji mi očekujemo i plaćamo", kaže za TV Prva Tamara Bošković.

Ona dodaje da je bilo prijava građana koji su se žalili na strana tela, parazite i neprijatan miris miris mesa, iako je to, kako kaže, redak slučaj.

Iako inspektora koji kontrolišu kvalitet mesa nema dovoljno, Tamara Bošković kaže da se radi procena rizika, pa se kontrolišu rizični subjekti, dok veliki lanci imaju svoje sisteme kontrole.

Najbitniji kriterijumi za razlikovanje mesa koje sadrži preporučenu količinu masnoće i onog koje sadrži sojino ili krompirovo brašno, jesu struktura, boja, pa tek onda miris.

"Meso bi trebalo da bude zrnasto. Ako liči na paštetu, znači da je samleveno i ima brašna. Dobro meso bi trebalo da bude crvene boje, svetlije ima dodatke", kaže kuvar Milan Stojanović, ali ističe da i boja može da zavara jer se meso "farba".

Osnovni parametri za kvalitet mesa su proteinski i aminokiselinski sastav mesa, kaže profesor dr Vitomir Vidović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. On tvrdi da zamrznuta mesa menjaju svoju mikrobiološku vrednost i negativno utiču na zdravlje ljudi.

Objašnjavajući kako da prepoznamo koje meso je odmrznuto pa stavljeno u prodaju, Vidović kaže da takva mesa brzo oksidiraju.

"Zamrznuta mesa menjaju mikrobiološki sastav i vrednost. Ona utiču na promenu telesnih ćelija kod ljudi. Ako se odmrznu, mogu da ostanu dan u izlozima, ali brzo moraju da se šalju u preradu. Od toga nastaju pljeskavice, kobasice, itd", kaže Vidović.

Bošković, međutim, kaže da meso ne može da bude kancerogeno.

"Negirala bih sve. Meso ne može da bude kancerogeno. Zamrzavanje mesa ne utiče na mutaciju. Zamrzavanje mesa je vrsta konzerviranja. Menja se kvalitet mesa, ali ne i bezbednost. Po pravilniku meso može da bude zamrznuto 12 meseci, ali ne sme da se stavlja u maloprodajni objekat nego na preradu."

Opširnije u video-prilogu:

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 13 idi na stranu