Rusi ruše mitove: Slanina ipak neophodna?

Da li je to pravilno, ako se zna da su masnoće osnovni izvor energije i toplote za organizam? Stanovnik Voronježa, grada na jugozapadu Rusije, Evgenij Sambulov od detinjstva jede slaninu. On je uveren da će ovaj jednostavan i dostupan proizvod ne samo zasititi, nego i ugrejati organizam u zimskom periodu.

"Kada je jako hladno komad slanine će pomoći bržem protoku krvi kroz organizam", navodi Sambulov. Slanina – to su masnoće, a one su glavni izvor energije i toplote. Moskovljanka Svetlana Usoljceva takođe konzumira slaninu, ali samo u prvoj polovini dana.

Pristalice zdravog načina života isključuju slaninu i druge tipove masnoća iz ishrane, jer se boje viška kilograma i začepljenja krvnih sudova.

Dijetolozi, međutim, razotkrivaju mitove.

Dva parčeta slanine mogu biti korisna, to su zasićene masti koje učestvuju u izgradnji ćelijskih membrana, poboljšavaju rad mozga i apsorpciju hrane. Preporuka je da odrasla osoba pojede 30 grama masnoća dnevno. Od toga njih deset procenata su zasićene masti životinjskog porekla, a 20 procenata su nezasićene masti koje se nalaze u uljima i maslinkama. Meso, sir, kravlje mleko, slanina i maslac su nezasićene kiseline.

Upravo prevelika konzumacija ovih proizvoda dovodi do problema sa krvnim sudovima. Zato je bolje kuvati meso kako bi se smanjila količina masnoća. Omega-6 kao i omega-3 su nezasićene masne kiseline i njihov balans je veoma važan.

U idealnim slučajevima one bi trebalo da budu u odnosu jedan prema tri.

Ove masnoće se ne stvaraju u organizmu i zato je potrebno da se apsorbuju putem ishrane. Dijetolozi navode da je potrebno jesti avokado ili maslinke, a omega-3 se mogu apsorbovati i konzumiranjem morske ribe ili ulja od lana i susama. Jedna kafena kašičica, kao začin u salati, idealna je varijanta. Meso sa zelenim povrćem, avokadom, maslinkama i uljima u salati su idealan balans svih masnoća koje su potrebne organizmu. Meso se čak može zameniti slaninom.

Dijetolozi navode da se ona lakše vari ako se kombinuje sa povrćem, pre svega sa čeri paradajzom ili krastavcem. Tvrde da nema potrebe da se bojimo takvih masnoća, ali, kako se ne bi pretvorile u štetne trans masti bolje je da se biljna ulja termički ne obrađuju. Krmenadle je, na primer, bolje malo zagrejati na masti životinjskog porekla, jer je i ukusnije i zdravije.