Otkrivena veza između gojaznosti i lošijih sposobnosti razmišljanja

Istraživači sa Državnog univerziteta u Ajovi smatraju da uticaj masti na mozak može da se detektuje sagledavanjem kako masne ćelije utiču na krvne ćelije uključene u funkcionisanje imunološkog sistema.

Prethodne studije otkrile su vezu između gojaznosti kod ljudi srednjih i starijih godina, i lošijih sposobnosti razmišljanja, napisao je tim u časopisu "Brain, Behavior and Imumunity".

U ovom istraživanju naučnici su želeli da saznaju više o tome, kako različite vrste telesne masti utiču na ono što je poznato kao fluidna inteligencija ili sposobnost rešavanja problema u novim situacijama.

U istraživanju su učestvovali 4.431 muškarac i žena iz Velike Britanije, prosečne starosti od 64 godine.

U periodu od šest godina, svake 2 godine istraživači su beležili informacije o učesnicima, uključujući njihovu krvnu sliku i nivo inteligencije.

Otkrili su da žene sa manjom mišićnom masom imaju bolje rezultate s fluidnom inteligencijom tokom vremena. Međutim, veći nivo telesne masti bila je povezana sa padom inteligencije, i kod žena, i kod muškaraca. Kod oba pola, pad je povezan sa manjim brojem belih krvnih zrnaca koji su deo imunološkog sistema.

Studije su pokazale da bi viši indeks telesne mase mogao da pokrene promene u imunološkom sistemu koji utiče na mozak, a prouzrokovaće i probleme u razmišljanju.

Brendon Klinedinst, koji je na doktorskim studijama neurologije na Državnom univerzitetu u Ajovi, objasnio je u izjavi da je vežbanje važno za žene srednjih i starijih godina, koje u proseku imaju manju mišićnu masu od muškaraca.

"Ako jedete dobro i koristite tehniku brzog hoda, kao vrstu vežbe, to bi moglo pomoći vašem mozgu", rekla je koautorka Arijel Vilet, asistentkinja profesora za nauku o hrani i ishrani ljudi na Državnom univerzitetu u Ajovi.

Klinedinst je rekao da nije još jasno da li bi se ova otkrića mogla primeniti na sprečavanje razvoja Alchajmerove bolesti i da je potrebno napraviti dublja istraživanja.

Ranije ove godine, pri istraživanju na miševima, poseban tim naučnika sa Jejla otkrio je da ishrana koja sadrži visok nivo ugljenih hidrata i masti menjaju deo mozga koji kontroliše metabolizam.