Zašto biramo nezdrave grickalice umesto zdrave hrane?

Slabije funkcionisanje mozga zbog umora i iscrpljenosti ne rezultira samo željom za šećerom, već i željom za bilo kakvom vrstom hrane pune masnoća, zasićenih masti ili soli.

Izvor: Net.hr
Podeli
Foto: depositphotos/ lightsource
Foto: depositphotos/ lightsource

Kad smo iscrpljeni i umorni, a zbog radnih obaveza moramo da ostanemo budni i koncentrisani, najčešće posežemo za brzim slatkim ili slanim grickalicama, ali nova studija ukazuje na to da zamena šećera i zasićenih masti manjim obrocima od povrća može ublažiti umor.

Važno je istaći da izostanak samokontrole nije odgovoran za to da ljudi biraju nezdravu hranu umesto zdrave, kažu američki naučnici koji su rezultate studije objavili u časopisu American Journal of Lifestyle Medicine.

Zapravo je reč o tome da neispavanost i umor utiču na sposobnost donošenja odluka, što rezultira manjkom snage volje i tendencijom da pojedinac radije bira neki brzi zalogajčić, najčešće u obliku nekog slatkog manjeg obroka ili slanih grickalica.

Rezultati studije iz 2019. godine, objavljeni u časopisu Journal of Neuroscience, upućuju na to da osobe koje osećaju umor češće posežu za nezdravom hranom te troše više novca na slatke ili slane grickalica, prenosi Medical News Today.

Slabije funkcionisanje mozga zbog umora i iscrpljenosti ne rezultira samo željom za šećerom, već i žudnjom za bilo kakvom vrstom hrane pune masnoća, zasićenih masti ili soli.

Kod mnogih se to događa tek povremeno, ali kod osoba čiji su poslovi i naporni i rezultiraju dugoročnim umorom, posezanje za nezdravim grickalicama može vrlo brzo da postane uobičajeno.

Žudnja za nezdravom hranom

Zbog napornih dugih smena s retkim pauzama, lekari neretko posežu za brzom masnom hranom, za grickalicama ili čokoladicama.

Više povrća, manje šećera

Mnogi ljudi nisu ni svesni toga u kolikoj meri zdrava hrana može da smanji osećaj umora.

Dr Hamidi je iskusivši na sopstvenoj koži nezdrave posledice dugoga i napornog radnog dana, s kolegama sa Stanforda pokrenula mini-studiju o tome kakav uticaj ima hrana na nivo neispavanosti i umora.

Analizirali su rezultate ankete sprovedene među 245 kolega sa Stanforda. Ispitanicima su ponudili tri vrste obroka: jedan koji se bazirao isključivo na voću i povrću, potom obrok baziran na proteinima i treći obrok bogat šećerima i masnim kiselinama.

Jedan je rezultat bio predvidiv: svi oni koji su jeli namirnice s visokim učešćem zasićenih masti imali su veći problem s neispavanošću i umorom. Ishrana bazirana na voću i povrću poboljšala je rezultat i pokazala se najdelotvornijom.

Naučnici su zaključili da konzumiranje ‘grickalica’ od voća i povrća i smanjen unos šećera i zasićenih masti pomažu iscrpljenom mozgu i organizmu da bolje funkcionišu.

Dr Hamidi smatra da bi poslodavci svojim zaposlenicima trebalo da obezbede zdravu hranu poput voća, povrća, smutija i zdravih proteinskih pločica i da im ne nude slane i slatke grickalice i zaslađena pića.

“Bilo bi dobro da zaposleni u blizini radnog mesta mogu da kupe zdravu hranu, voće i povrće, što bi bez sumnje rezultiralo manjim umorom i povećanom koncentracijom, a i kvalitet obavljanja poslova bio bi bolji”, smatra dr Hamidi.

strana 1 od 4 idi na stranu