Kako da izađete na kraj sa željom suprotnom onome što treba vašem organizmu?

Za većinu ljudi slatkiš nakon obroka je jednostavno navika, u većini slučajeva stečena u detinjstvu. Umesto fiziološke žudnje za šećerom, želja se javlja samo zato što ste navikli da obrok završite nečim slatkim. To je vaša želja koja se kosi sa onim što vašem organizmu zapravo treba.

Izvor: N1
Podeli
Ilustracija / Foto: Depositphotos/Voyagerix
Ilustracija / Foto: Depositphotos/Voyagerix

Za ovu pojavu krivci mogu biti neuravnoteženi obroci koji dovode do neujednačenog nivoa šećera u krvi. Obrok koji se sastoji od rafinisane skrobne hrane koja se brzo vari, kao što su beli hleb, beli pirinač i rafinisane žitarice, prouzrokovaće povećanje šećera u krvi nakon obroka i tada ćete osetiti potrebu za uzimanjem slatkiša.

Žudnja za šećerom, do koje dolazi nakon obroka, može biti povezana sa serotoninom, hemikalijom zaduženom za podizanje raspoloženja. Jedenje slatkiša prouzrokuje porast nivoa serotonina u mozgu, zbog čega se možete osećati smirenije i srećnije.

U nekim slučajevima stroga dijeta koja podrazumeva isključivanje slatiša može biti odgovorna za ovu žudnju. Izbegavanje slatkiša u kojima uživate može izazvati, ali i pojačati žudnju.

Strategije koje nutricionisti koriste mogu pomoći da se potreba za slatkišima kontroliše, piše N1.

Ono na čemu bi trebalo raditi jeste razbijanje navike. Shvatite da žudnja prolazi. Pokušajte da se u tim situacijama sklonite na 30 minuta da biste videli hoće li vaša žudnja nestati, tako što ćete ići u u šetnju ili se posvetiti kratkom vežbanju. Samo vežbanje povećava lučenje serotonina, a samim tim i doprinosi boljem raspoloženju. Pranje zuba nakon jela takođe može umanjiti žudnju za slatkišima.

Prirodno zadovoljite svoju potrebu za slatkišima tako što ćete u priloge glavnom jelu, kao što je pirinač, dodati malo suvog voća ili dodati svežeg voća u salatu.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/songbird839
Ilustracija / Foto: Depositphotos/songbird839

Završite obrok zdravim slatkim desertom

Isprobajte pečenu jabuku sa sušenim trešnjama i javorovim sirupom ili kratko dinstanim voćem.

Jedite uravnotežene obroke

Dodajte ugljenim hidratima hranu sa niskim glikemijskim indeksom koja se sporo vari, kako biste održali stabilan nivo šećera u krvi nakon obroka. Hrana sa niskim glikemijskim indeksom uključuje smeđi pirinač, mladi krompir, mahunarke i većinu vrsta voća.

Da biste suzbili apetit na duži period nakon obroka, unosite proteine tokom doručka, ručka i večere, poput belanaca, živinskog mesa, ribe i mahunarki.

Zasladite doručkom

Istraživanja sugerišu da dodavanje nečeg slatkog za doručak, kockice čokolade ili kolačića, sprečava žudnju za slatkišima kasnije tokom dana. Utvrđeno je da je nivo serotonina na najvišem nivou ujutru, nakon buđenja, a težina najniža. To znači da jedenje nečeg slatkog uz doručak, kada je nivo serotonina već visok, neće dati vašem mozgu isti porast serotonina. Ukoliko se ne dovodi u vezu sa dobrim raspoloženjem, žudnja za slatkišima će kasnije, tokom dana biti smanjena.

Ne zabranjujte poslastice

Uključite desert u svoju ishranu jednom nedeljno kako biste sprečili osećaj uskraćenosti. Ako je vaša žudnja za slatkišima uporna, prepustite se ponekad kako biste sprečili vaš nagon da postane intenzivniji.

Sa druge strane, nutricionisti smatraju da unos dodatnog šećera nakon obroka snižava imunitet i povećava rizik od oboljenja, upravo zbog naglog skoka glukoze u krvi. Bolesti poput dijabetesa, gojaznosti, bubrežnih i srčanih bolesti mogu biti posledica ove navike.

strana 1 od 4 idi na stranu