O ovoj bolesti se malo govori: Obolelih u Srbiji ima oko 75.000, a u svetu čak 100 miliona

Epilepsija je hronično neurološko oboljenje kod koga postoji sklonost ka ponavljanju epilepitičkih napada. Odnosno sklonost da se povremeno, naglo, iznenadno i kratkotrajno dešava abnormalna aktivnost neurona.

To je ozbiljna i složena bolest koja sa sobom nosi veliki rizik za zdravlje i život, velike izazove za profesionalno i socijalno funkcionisanje kao i veoma veliku društvenu stigmu.

Kako se epilepsija pojavljuje i koji su uzroci?

Foto: Shutterstock/nerudol

Neurolog Jelena Milošević Stolić objasnila je za B92.net kako se epilepsija javlja.

"Pravi uzrok, tj. etiologija, epilepsije je i dalje nepoznat. Mozak je izuzetno složena struktura koja se sastoji od miliona neurona međusobno povezanih neuronskim mrežama. Fascinantano je koliko je to savršen sistem kada dobro funkcioniše. Epilepsija moze biti uzrokovana urođenom sklonošću ka pojavi napada i to su takozvane idiopatske epilepsije. Mogu se javiti kao vodeći simptom kod određenih urođenih bolesti centralnog nervnog sistema", istakla je Milošević Stolić.

Doktorka je navela i ostale uzroke:

"Pored toga postoje simptomatske epilepsije nastale kao posledica infekcije CNS-a, traume, moždanih udara, degenerativnih bolesti, metaboličkih poremećaja, zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci".

Kod određenog broja epilepsija i epileptičkih sindroma nasleđe igra značajnu ulogu bilo preko složenih mehanizama ili direktno. Prvi gen povezan sa epilepsijom je otkriven 1995. godine, a napretkom nauke i genetskih istrazivanja taj broj je sada u stalnom porastu.

Kako se epilepsija manifestuje?

Foto: Shutterstock/fizkes

Pojavno epilepsija može biti od veoma dramatičnog padanja uz gubitak svesti i grčenje tela (otuda u narodu i naziv "padavica" za bolest) do veoma suptilnih i okolini neouočljivih izmena senzibiliteta, senzorijuma, emocija, autonomnih funkcija.

Stolić navodi da postoji i preko 100 različitih vrsta epilepsija.

"Pored već pomenute podele na idiopatske gde ne postoji neurološki ispad niti morfološko oštećenje mozga i simptomatske gde uglavnom postoji oštećenje ili moždana disfunkcija drugog tipa najjednostavnija bi bila podela na fokalne i generalizovane epilepsije. Kod fokalnih se napad javlja zbog disfunkcije određenog dela mozga, dok se kod generalizovanih javlja sveobuhvatna 'moždana oluja' sa gubitkom svesti uz određene motorne simptome", ističe doktorka.

Epilepsija se javlja kod jedan odsto populacije, a najčešće se javlja u prvoj i posle 60. godine života. Različite studije ukazuju da se nešto češće javlja kod muškaraca.

Jedna od najčešćih stigmi koje pogađaju žene sa epilepsijom jeste ta da li će moći da ostanu u drugom stanju. Doktorka navodi da se određeni problemi mogu javiti.

"U posebno osetljivom periodu trudnoće kada se radi o zdravlju i uticaju na dva života treba imati posebno osmišljen i udružen pristup više lekara, neurologa, ginekologa i neonatologa. Pojava nekontrolisanih napada može dovesti do krvarenja, pobačaja, povrede, prevremenog porođaja... dok primena određenih lekova može dovesti do malformacija ploda kako tokom organogeneze tako i do usporenog razvoja i sazrevanja deteta, pa se zato ženama sa epilepsijom savetuje dobro planiranje trudnoće, korišćenje terapije koja je najbezbednjia za majku i plod, korigovanje doze leka tokom i nakon trudnoće", istakla je sagovnornica našeg portala.

Epilepsija utiče na sve segmente života. Treba se prilagoditi i naučiti živeti sa njom. Zdrav stil života i zdrava ishrana su imperativ za sve pa i za obolele od epilepsije. Doktorka ističe da se epilepsija može držati pod kontrolom uz adekvatnu terapiju.

"Nekada je potreba za terapijom dugotrajna, pa i doživotna. Razvojem nauke postaje dostupan veliki broj lekova koji se koriste za sprečavanje napada i oko 70% pacijenta uz terapiju nema napade. Izbor leka zavisi od uzrasta, vrste epilepsije, pridruženih bolesti", kaže Milošević Stolić.

Kako izgleda život iz ugla osobe sa epilepsijom?

Život sa epilepsijom nosi velike izazove, a Kristina iz Leskovca nam je opisala kako je izgledalo kada se prvi put suočila sa ovom bolešću.

"Epilepsiju sam dobila u 27. godini, pa nije bilo problema. Verujem da maloj deci teže pada. Naročito kada to treba objasniti deci oko sebe. Kada je zapošljavanje u pitanju, bilo je pitanja da li ću moći da radim. Svi mi nažalost ne možemo da predvidimo napad . Takođe poslodavci nisu shvatali da ima dana kada imam jake migrene, koje dosta ljudi sa epilepsijom ima", navela je ona.

Kristina ističe da ima veliku podršku partner.

"Na moju sreću, od kad imam epilepsiju moj partner je uz mene. Prvi napad je bio ispred njega . On je moja najveća podrška. Jako sam se plašila trudnoće. Ali, osoba mora da preseče u glavi da dosta žena ima epilepsiju i da decu rađaju decu normalno", priča naša sagovornica.

"Više se ne krije"

Foto: Privatna arhiva

Predsednik udruženja za obolele od epilepsije Nemanja Simeunović ističe za naš portal da je epilepsija relativno dobro prihvaćena u Srbiji.

"Mislim da ljudi koji imaju problema, više ne kriju to, naprotiv. Posebno skretanje pažnje treba obratiti u unutrašnjem delu Srbije. Svako ko ima problem sa epilepsijom da kaže svakom u društvu i na taj način širi mrežu. Treba predlagati okupljanja i tribine na tu temu, ali tu je potrebna pomoć i saradnja sa opštinama", objasnio je on

Simeunović navodi da je cilj udruženja da se izbori sa stigmama u bilo kom obliku.

"Jednostavno, sa epilepsijom može da se živi sasvim normalno i bez problema. Samo, to moraju svi shvatiti i prihvatiti", priča Simeunović za B92.net.

Pored toga, udruženje je u kontaktu sa zamenicom ministarke zdravlja doktorkom Jelenom Janković, zbog izjednačavanja zakona sa EU vezano za izdavanje vozačke dozvole za osobe sa epilepsijom.

Predat je zvaničan dopis uz saradnju sa neurolozima i očekuje se odgovor ministarstva i Vlade Srbije. Što se tiče inkluzije dece sa epilepsijom u obrazovni sistem, Simeunović kaže da je sada znatno bolje nego pre nekih 10 godina.

"Neke od škola su počele da organizuju sa Crvenim krstom Srbije obuke za decu i da znaju kako da pomognu osobi koja ima napad", naveo je on i dodao da će 26. marta ove godine biti obeležen Svetski dan obolelih od epilepsije.