Stiže novi smrtonosni virus: Više od polovine zaraženih je umrlo

Ptičiji grip već dugo vremena zabrinjava naučnike. Ovaj patogen, posebno soj H5N1, do sada nije često zaražavao ljude, ali kada bi se to dogodilo, 56 odsto onih za koje se zna da su bili zaraženi, umrlo je. Njegova nesposobnost da se lako širi, s jedne osobe na drugu sprečilo ga je da do sada izazove pandemiju.

Ali stvari se menjaju. Virus, koji je dugo izazivao epidemije među živinom, zaražava sve više ptica selica, što mu omogućuje širenje, čak i na razne sisare, povećavajući rizik da bi se nova varijanta mogla proširiti i na ljude i među ljude.

"Zabrinjavajuće je što je nedavno objavljeno da mutirani soj H5N1 ne samo da je inficirao kune na farmi krzna u Španiji, već se najverovatnije širi među njima. Što je još gore, gornji respiratorni trakt kune izuzetno je pogodan da deluje kao "kanal" za prenos na ljude", rekao je naučnik Tomas Pikok.

Nužnost hitnog delovanja

"Svet mora da deluje sada, pre nego što H5N1 ima ikakve šanse da postane razorna pandemija. Imamo mnoge alate koji su potrebni, uključujući vakcine. Ono što nedostaje je osećaj hitnosti i trenutne akcije", kaže Pikok.

Najbolja obrana od novog smrtonosnog patogena je agresivno suzbijanje, što prvo zahteva njegovo brzo otkrivanje. Amerika, Svetska zdravstvena organizacija i globalni zdravstveni naučnici već imaju mreže za nadzor gripa, ali mnogi stručnjaci za ptičiji grip rekli su da misle da mreže ne funkcionišu dovoljno dobro s obzirom na veličinu pretnje.

Ljudi koji komuniciraju s divljim pticama i životinjama, kao i osetljive vrste kućnih ljubimaca poput tvorova, takođe su izloženi većem riziku. Međutim, nije dovoljno otkriti: suzbijanje bi zahtevalo velike napore i globalnu koordinaciju.

Nažalost, farme kuna moraju se zatvoriti — čak i ako to znači njihovo ubijanje. Obično se ubijaju zbog krzna u starosti od oko 6 meseci. Teško je zamisliti bolji način za inkubaciju i širenje smrtonosnog virusa od dopuštanja da se on razvija među desetinama hiljada životinja s gornjim disajnim putevima sličnim našima. Kada je koronavirus zarazio danske farme kune 2020. godine i kada su oni stvorili nove varijante koje su zatim zarazile ljude, napori da se spasi industrija bili su uzaludni jer su epidemije bile nekontrolisane.

Ako su različiti sojevi gripa zarazili istu osobu istovremeno, sojevi mogu zameniti segmente gena i stvoriti nove, prenosnije. Ako se radnik na farmi kuna sa gripom takođe zarazi H5N1, to bi moglo biti sve što je potrebno za pandemiju.

Kontrola farmi

Kako bi se to izbeglo, brzo testiranje trebalo bi biti široko dostupno i lako ga je dobiti širom sveta, posebno za radnike u živinarstvu i ljude koji se bave divljim pticama ili drugim divljim životinjama. Trenutne mogućnosti testiranja trebalo bi brzo da se prošire. Postoji 91 laboratorija za javno zdravstvo u SAD-u koji mogu testirati na H5 grip. Pozitivni rezultati šalju se u Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, gde dalje analize mogu otkriti H5N1 unutar otprilike 48 sati. Ali trebalo bi da postoje planovi za povećanje količine testova i objekata za testiranje u slučaju da potražnja poraste.

Američka vlada ima zalihe vakcina protiv H5N1, ali one ne bi bile ni blizu dovoljne ako dođe do ozbiljne epidemije. Trenutni plan je njihova masovna proizvodnja ako i kada dođe do takve epidemije, na temelju određene varijante koja je u pitanju.

Međutim, postoji nekoliko problema s ovim pristupom čak i u najboljim scenarijima. Proizvodnja stotina miliona doza nove vakcine mogla bi da potraje šest mjeseci ili više. Zabrinjavajuće je da se sve odobrene vakcine osim jedne proizvode se inkubacijom svake doze u jajetu.

Jedina fabrika sa vakcinom protiv H5N1 koje je odobrila FDA, a koje nije na bazi jaja, očekuje se da će moći da proizvede 150 miliona doza unutar šest meseci od proglašenja pandemije. Ali na svetu ima puno više ljudi.