Smrtonosne gljivice počele čudno da se razmnožavaju: "Loš znak"

2009. godine je u ušnom kanalu 70-godišnje Japanke otkrivena do sada nepoznata vrsta gljivica. Nažalost, kasnije se shvatilo da Candida auris predstavlja pretnju za zdravlje ljudi, a u međuvremenu se proširila svetom i postala otporna na brojne lekove.

Novo istraživanje je pokazalo da se ova gljivica i razmnožava na neočekivan način; što pak može imati ozbiljnih posledica.

Krenule su da se polno razmnožavaju

C. auris ne spada u korisne gljivice poput kvasca. Često je nalazimo u bolnicama i kod onih s oslabljenim imunitetom. Nažalost, ne ostaje samo u uhu, može ući i u krvotok; pri čemu, bez delotvornog antimikotika, pacijenti mogu da umru. Antimikotici su lekovi koji uništavaju ili sprečavaju rast gljivica.

Kvasci se većinom razmnožavaju nepolnim putem, iako postoji i nekolicina koja se razmnožava binarnom deobom. Ali naučnici sa Univerziteta Mekmaster u Kanadi otkrili su kod C. auris dokaze polnog razmnožavanja; što bi moglo da rezultuje još većom otpornosti na lekove i otpornijim sojevima gljivica.

"Do sada nije bilo dokaza o polnom razmnožavanju kod C. auris. Ova je studija identifikovala ograničene, ali nedvosmislene dokaze o rekombinaciji u ukupnom uzorku", napisali su stručnjaci u istraživanju.

Do rekombinacije, odnosno preslaganja genetskih informacija, obično ne dolazi putem nepolnog razmnožavanja. Iako ih nismo uhvatili "na delu", ideja da se C. auris povremeno polno razmnožava zapravo nije tako neobična kao što zvuči.

Već znamo da se mnogo poznatija vrsta Saccharomyces cerevisiae (kvasac koji se koristi u pekarstvu, proizvodnji vina i pivarstvu) povremeno upušta u polne odnose; posebno u stresnim uslovima, stoji u istraživanju.

"To može zvučati zastrašujuće, ali radi se o maču sa dve oštrice"

Stoga, mada naučnici nisu videli tačan moment reprodukcije, uspeli su da analiziraju gljivične i mitohondrijske gene u 1285 sojeva gljivica. To im je omogućilo uvid u genetske razlike između pet vrsta C. auris, kao i unutar samih vrsta.

Oni su pronašli određene rekombinacije, ali većina se dogodila pre nego što se kvasac podelio u vrste gljivica. Neke su naizgled izgubile sposobnost parenja, dok su druge imale ograničenu rekombinaciju. Dakle, iako ove gljivice povremeno imaju polni odnos, to zapravo nije jako česta pojava. No, čak i redak slučaj polnog odnosa može dovesti do otpornosti na lekove ili drugih komplikacija.

"Istraživanje je pokazalo da se ova gljivica u nekom trenutku rekombinirala i da do toga može doći i u prirodi, što omogućuje brzo stvaranje novih genetskih varijanti", rekao je genetičar Jianping Xu sa Univerziteta MekMaster.

"To može zvučati zastrašujuće, ali to je mač sa dve oštrice. Budući da sada znamo da se mogu rekombinirati u prirodi, mogli bismo verovatno da napravimo repliku procesa u laboratoriji, što bi moglo da nam omogući razumevanje genetske kontrole i otpornosti na lekove i potencijalno drugih osobina koje ovu gljivicu čine tako opasnim patogenom", dodao je.