Misteriozna neurološka bolest kosi Kanađane - lekari zbunjeni

Vremenom je postao uznemiren i dezorijentisan. Posle tri meseca u bolnici, smršao je i morao je da jede na sondu i da se kreće u invalidskim kolicima. Lekarima ništa nije bilo jasno, pošto su isključili mogućnost epilepsije, moždanog udara, Krojcfeld-Jakobove bolesti, autoimunog encefalitisa i tumora mozga. Na kraju, posle godinu dana bolničkog lečenja, prebačen je u starački dom.

"Nažalost, samo smo prihvatili činjenicu da nećemo znati od čega pati dok ne umre", rekao je njegov sin Stiv Elis za Gardijan.

Porodica veruje da je Rodžer deo grupe ljudi koji pate od misteriozne neurološke bolesti. Zanimljivo je da je većina slučajeva koncentrisana u slabo naseljenom području provincije Nju Brunsvik, gde se nalazi grad Bathurst.

Dok su stručnjaci zbunjeni, lokalni zvaničnici su se žestoko sukobili sa njima jer smatraju da slučajevi nisu povezani i nemaju nikakve veze sa zagađenjem ili drugim faktorima životne sredine.

Do sada je prepoznato samo 48 slučajeva, iako zvaničnici upoznati sa studijom kažu da ima više od 100 slučajeva. Pacijenti pate od neobjašnjivog bola, grčeva i promena u ponašanju, a mnogi su imali halucinacije, nekontrolisano slinjenje i škrgutanje zubima, i pokazuju znake kognitivnog pada i teškog gubitka mišića.

Iako lekari nisu našli odgovore na pitanja, ministarka zdravlja Nju Branzvika Doroti Šepard saopštila je krajem oktobra da nema dokaza da bi uzrok mogla biti neka poznata hrana, ponašanje ili izloženost životnoj sredini. Neposredno pre toga, Kanadsko udruženje neuropatologa dobilo je dokument u kome se navodi da osmoro preminulih nije umrlo od ove misteriozne bolesti već od Alchajmerove bolesti ili raka.

Porodice pacijenata su, pak, zabrinute i smatraju da se pokrajini žuri da zatvori ovaj slučaj i sve gurne pod tepih. "To je bio samo dokaz koliko su pokrajinske vlasti bile nesposobne i neorganizovane. Šteta što moj otac i mnogi drugi oboleli i njihove porodice moraju da učestvuju u ovoj zbrci", rekao je Rodžer Elis.

Osoblje Kanadske agencije za javno zdravlje šokirano je njenom izjavom i dokumentom koji negira vezu između slučajeva. Pored toga, saveznim zdravstvenim vlastima je zabranjeno da pomažu u istrazi bolesti.

"Bilo je neverovatno. Čak i laik shvata da nikada nećete ništa pronaći gledajući sam fenomen. Morate imati kontrolnu grupu... To je bila samo početnička epidemiologija", rekao je jedan naučnik.

Pre godinu dana stručnjaci iz javnih zdravstvenih ustanova tražili su od lokalnih lekara da obrate pažnju na simptome slične Krojcfeld-Jakobovoj bolesti. Međutim, Džerard Jansen iz Kanadskog udruženja neuropatologa objavio je dokument koji sugeriše da je osam ljudi umrlo od posledica drugih bolesti. Njegov rad je osudila Agencija za javno zdravlje i optužen je za nepropisno korišćenje ličnih podataka.

Jansen se branio da korišćeni podaci nisu vlasništvo Agencije i da su se kolege "jednoglasno složile sa mojim nalazima u svih osam obdukcija i mojim zaključcima".

Ali većina naučnika je skeptična prema dokumentu, a porodice su zabrinute što vlasti Nju Branzvika pokušavaju da se distanciraju od neurologa Alijera Marera, koji je prvi otkrio postojanje ove neidentifikovane bolesti. Ministar Šepard je rekao da je bilo "problema" u procesu izveštavanja koji su doveli do eskalacije situacije i da Marero tvrdi da je Marero radio sa saveznim naučnicima i neurolozima iz drugih provincija prilikom otkrivanja bolesti.

Očekuje se da će istraga koju vode lokalni neurolozi, ali najverovatnije bez Marera, dati odgovore na do sada neodgovorena pitanja početkom sledeće godine. Biće pregledano svih 48 priznatih pacijenata, od kojih je većinu lečio Marero.

"Čini se da ga zaista diskredituju a da ne koriste njegovo ime. To je neprihvatljivo. Od svih ljudi, on je bio najkomunikativniji u poslednjih nekoliko meseci. Njegova radna etika i profesionalizam i empatija su jednostavno vrhunski", rekao je Elis i dodao da će javnost i dalje u mraku prisluškivati da prošle godine nije procurilo nijedno pismo.