Koliko koronu šire vakcinisani, a koliko nevakcinisani?

Istini za volju, situacije u brojnim državama sa visokom stopom vakcinacije poput Izraela, pokazale su da odobrene vakcine ne štite tako efikasno od delta varijante kao što su štitile od drugih koje su ranije dominirale.

Batut izdao uputstvo kako, gde i kojom vakcinom se imunizuju tinejdžeri

Delta varijanta virusa SARS-CoV-2 pokazala se ne samo zaraznijom nego i sposobnijom da delimično zaobiđe odbranu imunog sistema stvorenu vakcinisanjem. Uz to se pokazalo da zaštita vakcine vremenom ipak pada.

Izvještaji koje su objavili američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) utvrdili su da je efikasnost zaštite od infekcije delta varijantom koju pružaju vakcine odobrene u toj zemlji pala sa oko 90 odsto na oko 66 odsto.

Kritičari vakcinacije i propusnica, koje su uvele brojne zemlje, iz toga izvode zaključak da je takav režim besmislen, jer se virus može proširiti čak i na okupljanjima na kojima će prisustvovati samo vakcinisani.

Stojanović: Kovid zaista sada ponovo pokazuje svoju stranu

Pritom se obično pozivaju na neka istraživanja, koja su pokazala da je virusno opterećenje, odnosno koncentracija virusa u sluznici nosa kod nevakcinisanih slična kao i kod vakcinisanih, ove činjenice su kasnije opovrgnute.

Osim toga, ističu, vakcinisani će se osećati sigurnije pa neće dovoljno da paze na druge epidemiološke mere, kao što je nošenje maski, pranje ruku i držanje distance, pogotovo u zatvorenom ptostoru.

Ali, kritičari vakcinacije i propusnica ovako zaključujući čine više grešaka, jer se pozivaju na loše premise. Naime, istraživanja su jasno pokazala nekoliko važnih činjenica na kojima se temelje zaključci koje ćemo predstaviti u ovom tekstu:

1) šansa da se zarazi vakcinisana osoba je mnogo manja nego da se zarazi nevakcinisana, vakcine štite oko 66 odsto

2) virusno opterećenje kod vakcinisanih i nevakcinisanih ipak nije isto kada se pogledaju svi zaraženi - sa simptomima i bez njih

3) virusno opterećenje kod vakcinisanih smanjuje se mnogo brže nego kod nevakcinisanih

4) za očekivati je da će ljudi koji su se vakcinisali zadržati veću većinu opreza od nevakcinisanih među kojima mnogi relativizuju opasnost koju predstavlja kovid 19

5) konačno, i dalje ostaje neosporna činjenica da vakcinisani neuporedivo ređe teško obolevaju i umiru, čak i kada je u pitanju delta.

Većina vakcinisanih se neće zaraziti

Foto:EPA/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Činjenica da delta uspeva da zaobiđe imuni sistem vakcinisanih ne znači da je verovatnoća zaraze ista kod imunizovanih i neimunizovanih. Na primer, jedno istraživanje koje je krajem avgusta objavio CDC pokazalo je da su od maja do jula u Los Anđelesu nevakcinisane osobe imale pet puta veću stopu infekcija kovidom 19 od vakcinisanih.

Vakcina protiv kovida i gripa u isto vreme - bezbedno

Drugim rečima, širenje infekcije među vakcinisanima je značajno redukovano. To što oni mogu da budu zaraženi ne znači da će biti zaraženi u istom procentu, odnosno da je rizik druženja vakcinisanih isti kao i kod nevakcinisanih.

Virusno opterećenje kod vakcinisanih i kod nevakcinisanih nije isto

Foto:Shutterstock/Anishka Rozhkova

Neka istraživanja pokazala su da je virusno opterećenje u sluznici nosa nevakcinisanih i vakcinisanih slično.

Međutim, jedna velika analiza prenosa delte, koju su na temelju podataka iz programa britanskog programa REACT-1 sproveli naučnici predvođeni timom sa Imperial Koledža u Londonu.

Svakih nekolikoi nedelja, testirali su više od 100.000 britanskih volontera, studija je pokazala da su vakcinisani u proseku imali manje virusno opterećenje od nevakcinisanih.

Pol Eliot, epidemiolog iz Imperiala, za Nature je objasnio da se ovi rezultati razlikuju od drugih sličnih studija, jer je njihovo istraživanje nasumično uzorkovalo populaciju i uključivalo je ljude koji su bili pozitivni na testiranju iako nisu imali simptome.

Virusno opterećenje kod vakcinisanih smanjuje se puno brže nego kod nevakcinisanih

Foto:Shutterstock/as-artmedia

Istraživanja pokazuju da su vakcinisani, koji se zaraze delta sojem, kraće zaraženi nego vakcinisani.

Na to je, između ostalog, ukazalo istraživanje singapurskih naučnika koji su svaki dan pratili virusno opterećenje među vakcinisanima i nevakcinisanima zaraženim virusom SARS-CoV-2.

Tokom prve nedelje infekcije, opterećenje delta varijantom bilo je slično kod obe grupe, ali ono je među vakcinisanima brzo palo nakon sedmog dana.

Singapurski stručnjaci su zbog toga, baš kao i američki CDC, preporučili da vakcinsani i dalje nose maske u zatvorenom prostoru u kojem se okuplja veći broj ljudi.

Virusni imunolog Luka Čičin-Šain, koji radi u poznatom Helmholtz centru za infektološka istraživanja, za hrvatske medije je objasnio razloge zbog kojih bi virusno opterećenje kod vakcinisanih moglo brže da opada.

"To je logično jer vakcina koja se daje u mišićno tkivo ne može da stvori istu količinu imuniteta u sluznici kao što stvara u mišićnom tkivu. Stoga će imunitet u sluznicama gornjih disajnih puteva vakcinisanih biti nešto manja, pa će virus krenuti sa infekcijom gornjih disajnih puteva, međutim, relativno brzo potom doći će u kontakt sa ćelijama odbrambenog sistema koje će vrlo brzo odgovoriti na infekciju i suzbiti virus", rekao je Čičin-Šain.

Za očekivati je da će se vakcinisani i dalje pridržavati mera

Budući da i vakcinisani mogu da šire virus, CDC preporučuje da se i dalje pridržavaju epidemioloških mera, pogotovo da nose maske prilikom okupljanja u zatvorenom te da redovno peru ruke.

Mada vakcinisani imaju razloga da se osećaju opuštenije, jer ih vakcina solidno štiti od infekcije, a još više od hospitalizacije i smrti.

S druge strane, očekivano je da oni imaju više poverenja u preporuke stručnjaka i zdravstvenih organizacija.

A to je upravo jedan od ključnih razloga zašto su se vakcinisali.

Vakcinisani retko teže obolevaju i umiru

Ranije navedeno istraživanje CDC-a utvrdilo je da je kod nevakcinisanih verovatnoća da će biti hospitalizovani čak 29 puta veća nego kod vakcinisanih. U zaključku autori takođe ističu da je verovatnoća da će nevakcinisani završiti na intenzivnoj nezi i na respiratoru, kao i to da će umreti značajno veća nego za vakcinisane.

Uz to, brojna istraživanja pokazuju da su komplikacije, poput zgrušavanja krvi i multisistemskih zapaljenja organa, učestalije kod hospitalizovanih nego kod onih koji su kovid 19 preležali bez simptoma.

Nekoliko studija je već pokazalo da su pacijenti primljeni u bolnicu sa kovidom 19 imali komplikacije usled poremećenog zgrušavanja koje su uključivale srce, mozak i periferni vaskularni sistem, koje su uglavnom dovele do infarkta miokarda (MI), ishemijskog moždanog udara i venske tromboembolije.

Tokom prvih meseci širenja pandemije nekoliko studija koje su uključivale obdukcije otkrilo je sistemsku mikrotrombozu u mnogim organima, uključujući pluća, srce i bubrege, što sugeriše da bi tromboza mogla da doprinese čestim i često fatalnim višesistemskim zapaljenjima organa kod bolesnika sa teškim kovidom 19.