Hrvatska ima rezultate novih istraživanja antitela - najavljena treća doza za starije

Korisnici su u istraživačke svrhe davali uzorke krvi šest meseci nakon druge doze vakcine. U istraživanju su se koristila standardna metoda određivanja antitela (ELISA), ali se radio i dosta zahtevniji test detekcije neutralizacijskih antitela.

Taj test se sprovodi na ćelijama bubrega zelenog afričkog majmuna u kojima se nalaze živi koronavirusi i njime možemo da detektujemo da li atitela koja nađemo zaista ubijaju virus. Preliminarni rezultati govore da oko 30% ispitanika šest meseci nakon druge doze više nije imalo zaštitni nivo antitela.

Kako se radi o populaciji koja je ionako najranjivija i njihov imunološki odgovor je i inače slabiji, rezultati istraživanja upućuju na to da će uskoro biti potrebno dodatno vakcinisanje ove populacije

"Od početka epidemije bavim se populacijom starijih osoba, a posebno onima u domovima za starije. To je grupa koja je najugroženija: u dubokoj su starosti (prosek godina 83), imaju mnoge druge bolesti, a i nalaze se u zatvorenom kolektivu gde se epidemija efikasnije širi. Ako se sećate, prvo vakcinisanje bilo je u domu za starije prošle godine, a korisnici domova bili su najviša kategorija prioriteta. Žao mi je da već tada nismo krenuli s ovakvim istraživanjem, no sada su me podstakle rasprave kolika je dužina zaštite od vakcine. Bilo je predviđanja od toga da će se razviti doživotni imunitet do onih da će zaštita trajati dva do tri meseca", rekao je dr.sc. Branko Kolarić ističući kako se ovde radi o preliminarnim rezultatima koji govore da nakon šest meseci oko 30% korisnika domova za starije više nemaju zaštitu od virusa, a još 20% ima nizak titar i verovatno će kroz kraće vreme ostati bez antitela te napominje da govori samo o populaciji korisnika domova za starije dok rezultati za mlađe osobe ukazuju na duže trajanje zaštite.

Prof.prim. dr.sc. Branka Kolarića odgovorio je da li to znači da vakcina nije efikasna?

"Ne. Cepivo je efikasno! To smo videli po razlici oboljevanja i umiranja u drugom i trećem talasu. Nakon vakcinisanja 80% korisnika broj umrlih u trećem talasu bio je 20 puta manji. No starije osobe imaju slabiji, sporiji i kratkotrajniji imuni odgovor. To se naziva imunosenescencija. Još uvek je vrlo malo rezultata ovakvih istraživanja te će i naše istraživanje doprineti odluci o uvođenju treće doze vakcina za populaciju korisnika domova. Takođe smo radili i test neutralizacijskih antitela. Taj test se sprovodi na Vero E6 ćelijama, ćelijama epitela bubrega afričkog zelenog majmuna, na kojima se u posebno zaštićenim uslovima uzgaja živi koronavirus potreban za istraživanja. Ti rezultati su verodostojniji od rutinskog testiranja i zbog zahtevnosti se ne sprovode u puno centara", govori Prof.prim. dr.sc. Branko Kolarić osvrnuvši se i na u zadnje vreme često spominjanu treću dozu.

"Procenjujem da će za osobe u domovima za starije to biti relativno brzo, u pitanju su nedelje a ne meseci. Za mlađe se još neće donositi takve preporuke. Vode se i rasprave da li za treću dozu dati istu vakcinu kao u prve dve. Korisnici domova za starije vakcinisani su mRNA vakcinom pa sam stava da bi u buster dozi mogli da dobiju adenovirusno cepivo kako bi se na malo različit način podstakao imunološki odgovor", zaključio je prof.prim. dr.sc. Branko Kolarić.