Psorijaza je mnogo više od bolesti kože, ali nije problem bez rešenja VIDEO

"Psorijaza je jedna multisistemska bolest koja, pored toga što zahvata kožu, zahvata i zglobove, izaziva upalne promene na kardiovaskularnom sistemu, u crevima, metabolički sindrom u smislu gojaznosti, dijabetesa, povećanja nivoa masnoća u krvi, udružena je i sa psihijatrijskim promenama s' obzirom na to da su vidljive promene na koži. To su crvene ploče koje se perutaju i stalno otpadaju ljuspice kod pacijenta sa kože", navodi za TV Prva dr Milinković Srećković.

Najčešće se manifestuje na laktovima, kolenima i spoljašnjim stranama ekstremiteta, posebno na regijama koje se vide, u kosi, u genitalnoj regiji, na šakama i stopalima. Prema rečima dermatovenerologa, taj upalni proces je neprijatan i pravi velike probleme pacijentima.

Kao što se dešava upalni proces na koži, tako se dešava i na ovim drugim organima, one nastaju slično kao i ateroskleroza. Zbog te udruženosti ti pacijenti su skloni kardiovaskularnim poremećajima.

"Pacijenti sa psorijazom sedam puta češče imaju infarkt srca. To se ranije nije znalo. Tako da sve sa psorijazom upućujemo jednom godišnje kod kardiologa da bi se prevenirali kardiovaskularni problemi. Čak trećina tih pacijenata ima i upalne procese u zglobobima, bolove u malim zglobovima, šakama, kolenima, kičmenom stubu. Može doći do deformiteta ako se to ne leči na vreme. Zato je jako važno što ranije doći kod lekara. Najčešće mi pacijenti dođu s pričom 'Probao sam sve i svašta, mazao sve i svašta, ali ono se stalno vraća', a pacijenti nisu svesni koliko je medicina napredovala i koliko ima novih lekova".

Od psorijaze u populaciji boluje oko dva odsto stanovnika, što je u Srbiji negde oko 140 hiljada, a negde oko 20 odsto ima tešku formu što podrazumeva zahvaćenu veliku površinu kože. To, objašnjava sagovornica TV Prve, znači da je više od 10 odsto kože zahvaćeno promenama, a jedan odsto je otprilike jedne površine dlana.

"Kada je manja površina zahvaćena, ali su to specifične regije kože kao što je pomenuto vlasište, šake ili stopala, genitalna regija, to jako otežava normalan kvalitet života, jer ti pacijenti ne mogu da rade, hodaju, ostvare normalne socijalne ili intimne odnose. Ti ljudi zbog toga jako pate, vrlo često se povlače u sebe, ulaze u stanje anksioznosti, neki u stanje deprimiranosti, onda postaju pacijenti za psihijatriju, ali ako se adekvatno leči psorijaza to se sve gubi".

Male površine se rešavaju mastima, ali za teže forme su, ističe dr Milinković Srećković, potrebni lekovi koji kod nekih dobro rade, ali daju dosta neželjenih efekata (deluju na krvnu sliku, jetru ili polne ćelije). Upravo zbog toga je farmaceutska industrija u svetu počela da pravi biološku terapiju, koja je ciljana.

Klasična terapija deluje tako što suprimira imunski sistem, a kako deluje biološka saznajte u videu: