Čak pola miliona ljudi u Srbiji ima problem sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća

Više od polovine obolelih od ove bolesti nemaju postavljenu dijagnozu i nisu svesni da su bolesni. Upravo je to bio razlog da se ustanovi Svetski dan posvećen HOBP-u, kako bi se što pre shvatila opasnost od ove bolesti. Stotine miliona ljudi bori se svakodnevno sa njenim simptomima, ali je HOBP i dalje među bolestima koje se nedovoljno dijagnostikuju.

U susret 18. novembru, Svetskom danu HOBP, u organizaciji Udruženja pulmologa Srbije održana je online tribina „Zdravo bez kašlja" o značaju i prevenciji kako kašlja tako i HOBP. Stručnjaci upozoravaju, posebno u vreme pandemije SARS CoV2, da je ova progresivna i potencijalno fatalna bolest savremenog čoveka u stalnom porastu i da od nje pati svaki deseti stanovnik naše planete. Jedna je od retkih bolesti koja u 21. veku ima rastuću stopu oboljevanja i smrtnosti, a procene su da blizu pola miliona ljudi u Srbiji ima problem sa HOBP. Šta su razlozi za tu zabrinjavajuću činjenicu?

"Pre svega ovo je bolest starije životne dobi, više bolest muškaraca, pušača, onih koji rade ili žive izloženi respiratornim agensima, hroničnog i progresivnog toka sa nedovoljno karakterističnim simptomima od kojih je pre svega prisutan kašalj. I u svetu, a posebno kod nas oboleli se suviše kasno obraćaju lekaru, zanemarujući tegobe, pripisujući jutarnji kašalj i iskašljaj pušačkoj navici. Otkrivanje ove bolesti suviše kasno zahteva ozbiljnije lečenje, česte posete lekaru, dugotrajnu primenu više lekova. HOBP vodi u respiratronu slabost, značajno narušenu radnu i životnu aktivnost. Ova pandemija i zagađenost vazduha, koji dišemo, učinila je da moramo ozbiljno da vodimo računa o stanju naših pluća", ističe prof. dr Lidija Ristić, pulmolog i predsednica Udruženja pulmologa Srbije.

Treba reći da je kašalj odbrambeni mehanizam kojim se organizam, u normalnim okolnostima, brani i odstranjuje udahnute čestice iz disajnih puteva. Međutim, simptomi poput učestalog i dugotrajnog kašalja u napadima, sa zacenjivanjem ili iskašljajem, koji je izmenjene boje, u prevelikoj količini ili promenjene gustine, su sve alarmi za odlazak kod lekara ili pulmologu kako bi se uradila spirometrija, ispitivanje plućnih disajnih parametara.

Ilustracija/Foto: depositphotos/devteev

"Funkcija pluća duplo brže opada kod pacijenata sa HOBP-om, u odnosu na zdravu populaciju. Sa svakim pogoršanjem HOBP-a, pluća su sve slabija, a kvalitet života tih pacijenata ugrožen. Kako prevenirati ovu bolest? Važno je zaštiti i ojačati imuni sistem i pluća, koja kada su oslabljena, bivaju podložna raznim virusnim i bakterijskim infekcijama. Stoga mi savetujemo prestanak pušenja, redovnu primenu propisane terapije, fizičku aktivnost i uzimanje dovoljno voća i povrća. Prema svetskim smernicama za lečenje HOBP-a savetuje se primena raznih lekova, pumpica, ali i mukolitika N-acetilcisteina u dužem vremenskom periodu, najmanje 4 meseca pa i duže, jer se njime olakšava iskašljavanje sekreta. Najnovija preporuka britanskih smernica jeste uzimanje meda i proizvoda od meda kao prve linije u borbi protiv kašlja. S obzirom da se simptomi HOBP-a kao i ostalih respiratornih oboljenja javljaju tokom zimskih meseci, a tada su uglavnom virusi uzročnici, ne treba odmah uzimati antibiotike. Savetuje se podizanje imuniteta u cilju borbe protiv virusa, smanjenja infekcija i to sa prečišćenim standardizovanim propolisom i prirodnim vitaminom C koji doprinose normalnoj funkciji imunološog sistema, popravljajući zdravlje pluća i čitavog organizma", savetuje prof. dr Ristić.

Ono što je zajednički simptom većini respiratornih oboljenja jeste nagomilani sekret sa kašljem koji smeta svakoj osobi, a pogodno je tlo za razvoj infekcija. Zato je neophodno voditi računa o zdravlju disajnih puteva.