Vakcine protiv ove tri opake bolesti nikad neće biti pronađene?

Za mnoge te bolesti, HIV, malariju, TBC, lepru postoje manje ili više uspešni lekovi ako ne oni koji udaraju uzročnika onda takvi koji ljudima simptomatski pomažui da ozdrave i prežive. Vakcine i krajnje efikasni lekovi praktično su iza ugla, ali ipak najnovija istraživanja, koje objavljuje Gates Open Reasearch, upozorava da medicina ni za HIV ni za TBC ni malariju neće u dogledno vreme ugledati svetlost dana, osim ako bi se krenulo sa mnogo većim ulaganjem u istraživanja.

Istraživanje 15 naučnika, koje je finansirala Fondacija Bila i Melinde Gejts, otkriva da bi za pronalaženje terapija koje bi predstavljale praktično rešenje za te bolesti (pritom se misli i na bolest spavanja, hepatitis C, denga groznicu i sl.) do 2030., bilo potrebno devet milijardi dolara. Sada se izdvajanja za istraživanja – iz budžeta nacionalnih vlada, privantih donacija i iz farmakoloških kompanija – svode na tri milijarde.

U narednih pet godina za najkritičnije lekove koji nedostaju, a koje bi trebalo pronaći, procenjuje se da nedostaje između 1,5 i 2,8 milijardi dolara. I dok bi čovek očekivao da se izdvajanja za takva istraživanja povećavaju, bilo zato što je često reč o jeftinim lekovima, bilo zato što su i vlade i fondacije i kompanije od 2000. do izbijanja krize povećavali svoja izdvajanja, bilo zato što je očigledno da epidemije i smrt dovode do ekonomske i političke nestabilnosti, od 2009. izdvajanja padaju.

Izuzetak je ebola, i to od onog trenutka kad je zakucala na vrata Zapada, kad je kriza sa širenjem tog virusa iz Afrike zamalo prešla prag da se neko zarazio u nekoj od bogatih zemalja sveta. Aktualno istraživanje je vrlo pesimistično, ali je realno uz sadašnja kretanja.

Pokazuju to i brojke s terena. HIV je danas donekle suzbijen ili se suzbija. Broj umrlih u prošloj godini za čak 52 odsto je manji od 2004., godine u kojoj je smrtnost od HIV-a bila najveća, te je 34 odsto manji od broja umrlih 2010. Cilj Svetske zdravstvene organizacije do 2020. godine je smanjiti broj umrlih na 500.000 ili manje, a to teško da može da se ostvari ovim ritmom suzbijanja bolesti i nabavke terapije za obolele po siromašnim zemljama.

Slika malarije u svetu danas je, ipak, takva da ubije jedno dete svakih 30 sekundi ili 3000 dnevno. Jeftini postojeći lekovi sve su manje delotvorni, sojevi su postali otporni u oko 70 odsto slučajeva, a bolji lekovi su oko 10 puta skuplji od onih jeftinijih. Oko 40 odsto čovečanstva živi u područjima s malarijom, godišnje se zarazi između 300 i 600 miliona, mnogi imaju posledice ako i prežive, posebno deca, sveukupno, samo malarija "uzima" Africi čak 1,3 posto BDP-a.