Zašto su leti crevne bolesti mnogo češće?

Iako crevne bolesti relativno lako mogu da se izleče uzimanjem probiotika, dovoljnim unosom tečnosti, kao i elektrolitima iz banana i paradajza, one mogu da budu veoma neprijatne i da vam unište godišnji odmor. Povraćanje, mučnina, proliv, povišena telesna temperatura i dehidracija su najčešći simptomi.

Specijalista medicinske mikrobiologije i parazitologije Tamara Kukovec govori o tome kako nastaju crevne bolesti i kako treba da se leče. Ona napominje da se često zaboravlja da su mikroorganizmi svuda oko nas.

Oni vole visoke temperature i hranu koju i mi volimo, pa se razmnožavaju u ljudskom organizmu i tako izazivaju crevnu infekciju, piše portal Zadovoljna.

Kojih bakterija treba da se pazimo?

Doktorka kaže da su naširoko poznate bakterije iz roda Sallmonella najčešći uzrok letnjih crevnih infekcija. Salmonela može da preživi čak i u zamrzivaču, a najčešće se može naći u jajima i mesu živine, a može da se nađe čak i u čokoladi.

"Žitarice koje se koriste za ishranu živine često potiču iz delova sveta u kojima žive gmizavci, a njihova creva su prirodni rezervoar salmonele. Takođe, salmonela može da preživi u namirnicama koje su bogate mastima, pa je temperatura tada teže ubija. Tako je ova bakterija pronađena i u čokoladi”, pojašnjava ona i upozorava da salmonela može da se prenese dalje ako se adekvatno ne operu ruke nakon kontakta sa zaraženom hranom ili ako se posuđe u kojem je bila hrana dobro ne opere.

Foto: Thinkstock

Treba biti jednako oprezan i sa povrćem, koga leti ima u izobilju, kao i sa pripremom mesa za roštilj. Naime, drugi najčešći uzrok letnjih crevnih infekcija je bakterija Campylobacter, koja se razvija na temperaturi od 42 Celzijusova i voli mikroaerofilne uslove.

Kampilobakterija je veoma česta u nepasterizovanom mleku i pilećem mesu koje nije dovoljno termički obrađeno. Zato tokom roštiljanja treba biti jako oprezan.

"Što se tiče povrća, životinje ih, kao prirodni nosioci ove bakterije, mogu zaraziti izmetom. Zato treba dobro da operete povrće, bilo da je iz vaše bašte ili da je kupljeno na pijaci", savetuje doktorka Kukovec.

Ona dodaje i da, na sreću, većinu ovih bakterija uništava želudačna kiselina, dok u težim slučajevima to čine antibiotici.

Foto: Thinkstock

Ako ste ipak primetili da se bol u želucu, praćen povraćanjem, pojavio ubrzo nakon konzumacije određene hrane, vrlo je verovatno da je uzrok bakterija Stapylococcus Aureus, koja se inače nalazi na koži.

"Prilikom pripreme hrane stafilokoka može sitnim ljuštenjem kože, iz ranica na rukama, ili kijanjem, da dospe u našu hranu, gde se razmnožava. To će da se dogodii ako se hrana drži na toplijem mestu. Simptomi poput povraćanja i muke mogu da se jave samo nekoliko sati posle konzumacije takve hrane, a izostaju proliv i povišena telesna temperatura", objašnjava doktorka.

Ona napominje da su trovanja ovom bakterijom češća preko slatkih jela ili onih koja su bogata ugljenim hidratima, kao što su sladoled i krompir-pire, ali je moguće trovanje i putem vrlo slanih jela.

Foto: Thinkstock

Ne putujte bez probiotika

Ukoliko volite da jedete školjke, pazite se norovirusa. Vrlo je otporan na spoljne uslove. Lako se prenosi prljavim rukama, a ne smeta mu ni uobičajeni nivo hlora iz vode u slavinama, kao ni preparati za dezinfekciju ruku. Osim što može da se nađe u školjkama, ima ga i u drugoj sirovoj hrani, ali njegove čestice mogu da putuju i vazduhom.

"Ta bakterija uzrokuje vrlo teške prolive dva dana nakon konzumacije, a moguća je i dehidracija. Posebno su osetljiva deca, a ima veliki potencijal da se razvije na prostorima u kojima se kreće veliki broj ljudi, na primer na kruzerima", ističe doktorka i dodaje:

"Za dezinfekciju prostora i ruku treba da koristite svež rastvor varikine (20 kašika u pet litara vode), a nakon bolesti obavezno treba baciti korišćene predmete, kao što su četkice za zube."

Ako putujete u inostranstvo, posebno treba da pripazite na takozvani putnički proliv. On zahvata između 20 i 75 odsto ljudi koji putuju. Uzroci mogu da budu brojni, ali najčešće je reč o onima na koje niste navikli u vašoj zemlji.

Zato treba da pazite da na putovanju ne konzumirate neoprano voće i povrće, vodu morate da prokuvate barem na tri minuta, a izbegavajte i stavljanje leda u piće.

Foto: Thinkstock

Kako sprečiti crevne bolesti?

Uz već navedeno detaljno čišćenje i pranje hrane, isto tako bi trebalo prati i ruke. Preporučuje se pranje od barem 20 sekundi sapunom.

Takođe je veoma važno da dobro termički obradite hranu, a nakon pola sata od pripreme, stavite je u frižider. Pripazite na to da ne koristite iste posude za pripremu kuvane i sirove hrane.

Posle svakog kontakta sa životinjama obavezno operite ruke, nezavisno o kom godišnjem dobu je reč.

Međutim, ukoliko su simptomi vrlo izraženi, poput oblinog proliva koji se ponavlja više od šest puta na dan, jakih grčeva koji traju duže od 48 sati, ili pojave krvi u stolici, obavezno se javite lekaru. To naročito važi za decu i sve starije od 50 godina.