Ako često govorite "ne čujem", možda je vreme da proverite sluh

Iako se oštećenje sluha vezuje samo za stariju populaciju, to uopšte nije pravilo. Promena stila života, ne samo kod nas, već globalno, dovodi do porasta broja mlade populacije koja ima problem sa sluhom.

Mladi, pogotovo, veoma često provode vreme sa slušalicama u ušima, a muzika je toliko glasna da se čuje i kad samo stojite blizu njih.

"Buka od više od 100 decibela za samo 15 minuta može da ošteti sluh", poručuje defektolog Biljana Aleksić.

Vreme je ključan faktor kod oštećenja sluha, te ne treba da čekate da vam sluh i dalje slabi. Novija istraživanja pokazuju vezu između netretiranog oštećenja sluha i demencije, što znači da ako imate ovaj problem, ne smete da čekate.

Često ljudi koji ne čuju dobro prvo pomisle da njihovi sagovornici ne pričaju razgovetno i da problem nije u njima.

"Čujem a ne razumem" je bukvalno ono što prvo kažu ljudi koji imaju problem sa sluhom, kaže za B92 net defektolog Biljana Aleksić i dodaje:

"Ljudi često mešaju nerazumljiv govor sa oštećenjem sluha, odnosno pre pomisle da su drugi ti koji moraju da govore jasnije i razgovetnije, nego da oni sami imaju problem. Kako je zvuk subjektivna predstava i vreme za slušni aparat se određuje za svakog korisnika posebno", navodi ona.

Foto: Lièna arhiva

Što duže traje oštećenje sluha, objašnjava, to je osećaj da se ne čuje sve veći, iako samo oštećenje ne mora da napreduje, odnosno može da ostane isto godinama.

Često, nažalost, prođu godine od trenutka kada je osoba shvatila da ne čuje kako treba do trenutka kada se odluči da se ovim problemom pozabavi i odluči na slušni aparat.

"A to je dragoceno izgubljeno vreme, jer oštećenje sluha utiče i na ličnost ljudi i na način na koji funkcionišu u društvu", isakla je Aleksić.

Stid je nešto što prati oštećenje sluha, podvlači ona i dodaje, "srećom sve manje i manje".

"Oštećenje sluha je na neki način i podmukao problem, jer se ono spolja ne vidi, a aparat će se možda drugi videti i onda će svi znati da ne čujem, odnosno da manje vredim… Zbog još uvek jake stigme prema slušnim aparatima, koja je rezultat neiformisanosti, jer je tehnologija napredovala neverovatno u poslednjih 10 godina, često su korisnici naterani od strane najbližih da dođu po aparat", rekla je Aleksić.

Foto: Thinkstock

Međutim, kada vide da su današnji aparati mnogo manjih dimenzija nego nekadašnji, prihvatanje nošenja slušnog aparata onda ide mnogo lakše.

Ipak, i pored toga, dodaje Aleksić, kada se neko i odluči za aparat, traži onaj koji je najmanje vidljiv.

"Ali prva stvar kod izbora aparata je stepen oštećenja sluha. Aparat pre svega mora da ispuni svoju pravu namenu - da ima dovoljno snage da pokrije postojeće oštećenje sluha, što nije slučaj sa svim aparatima koji se nose u kanalu. Iako je trenutno u svetu trend da se nose manji aparati iza uva, koji su zbog malih dimenzija i dizajna zaista skoro neprimetni, kod nas ljudi i dalje traže i insistiraju na aparatu u kanalu", navodi ona.

Ponavlja da su funkcija i ono što dobiju od aparata, ipak najbitniji.

"Uz moderne slušne aparate malih dimenzija i sa tankim cevčicama koje povezuju uvo i aparat i naravno uz ogroman boljitak sluha prihvatanje aparata ide mnogo bolje i brže".

Poručuje još i da ne postoji loš slušni aparat, već samo možda onaj koji nije adekvatno podešen.

"Kada je audiometrija, odnosno merenje sluha, precizno urađena i podešavanje i izbor aparata idu lako i aparat bude prijatan za nošenje. Svaki proizvođač ili brend aparata ima neku karakteristiku u zvuku, tako da je moj savet da se proba više firmi ili brendova i da se korisnik onda odluči", napominje naša sagovornica.