Koje su osnovne odlike gojaznosti?

Gojaznost je epidemija modernog zapadnog društva i jedan od najznačajnijih faktora koji utiču na zdravlje čoveka. Svetska zdravstvena organizacija objavila je da je gojaznost bolest pandemijskog značaja koja ugrožava razvijeni svet.

Tekst: mr farm. Jelena Marković
Foto: Jelena Vemić
Izvor – Farmakon

Podeli

S obzirom na uticaj koji ima na zdravlje, gojaznost zaslužuje da joj se posveti mnogo veća pažnja zdravstvenih radnika, ali i društva u celini. Gojaznost je multifaktorijalni poremećaj energetskog bilansa u kome hronični unos kalorija jeste veći od njihove potrošnje. Energetski bilans zavisi od unosa hrane, deponovanja energije u masnom tkivu i potrošnje energije.

Koji su uzroci gojaznosti?

Uzroci gojaznosti nisu u potpunosti razjašnjeni. Mnogo faktora doprinosi nastanku te ozbiljne bolesti, od onih očiglednih, jednostavnih, do onih koji su sasvim komplikovani. Svakako se najznačajnijim smatraju genetski i metabolički faktori, nezdrav način života savremenog čoveka, uz ishranu koja je neprimerena potrebama organizma (ishrana namirnicama visoke kalorijske vrednosti, brza hrana, predimenzionirane porcije hrane, emocionalno prejedanje). Tu su i sociokulturološki, psihološki i neuroendokrini faktori (visok nivo kortizola, niži nivoi tiroidnih hormona, policistični jajnici, deficijencija hormona rasta...).

Kako proceniti telesnu težinu?

Procena telesne težine uključuje određivanje BMI (indeks telesne mase), određivanje abdominalne gojaznosti i procenu faktora rizika pacijenta.

Normalne vrednosti indeksa telesne mase (BMI = telesna masa kg / (telesna visina m)2) jesu 18,5–24,9 kg/m2. Ukoliko je BMI od 25 kg/m2 do 29,9 kg/m2, smatra se da pacijent ima prekomernu telesnu težinu, a ako je BMI 30 kg/m2 i više, onda je u pitanju gojaznost. Mišićave osobe mogu imati visok BMI bez dodatnog rizika po zdravlje.

Abdominalna gojaznost je izražena gojaznost u predelu stomaka koja nije proporcionalna sveukupnoj gojaznosti i ona je nezavisan prediktor za rizik po zdravlje pacijenta. Osobe s BMI od 25 kg/m2 do 34,9 kg/m2 s obimom struka koji je veći od 88 cm kod žena, odnosno 102 cm kod muškaraca, imaju povišeni kardiometabolički rizik (dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti).

Koje se zdravstvene tegobe dovode u vezu s preteranom telesnom težinom?

To su koronarna srčana bolest, hipertenzija, šlog, dijabetes tipa 2, osteoartritis i respiratorni problemi. Gojaznost se dovodi u vezu s komplikacijama u trudnoći, poremećajima menstrualnog ciklusa, stresnoj inkontinenciji, psihološkim oboljenjima (depresija).

Koji su simptomi gojaznosti?

Farmaceut može prepoznati i dovesti u vezu gojaznost i određene simptome, poput gubitka daha pri manjem naporu, umora, depresije, teškoća pri spavanju, bola u leđima, kukovima, kolenima. Gojaznost se dovodi i u vezu sa gubitkom libida, menstrualnim poremećajima, uključujući i menoragiju, oligomenoreju, neplodnost. Znojenje je takođe izraženije i može doprineti pojavi određenih oboljenja kože.

Šta sve treba da obuhvata tretman gojaznosti?

Cilj tretmana gojaznosti jeste sprečavanje dobijanja u težini, smanjenje telesne težine i održavanje postignute telesne težine u dužem periodu.

Nefarmakološke mere: za svakog pacijenta individualno se planira dijeta koja uključuje smanjenje unosa masti i ukupne količine kalorija. Neophodna je svakodnevna fizička aktivnost (npr. hodanje, plivanje, vožnja biciklom..) od 30 minuta, kao i bihevioralna terapija koja treba da omogući da se nađe način kojim će se prevazići individualne barijere za gubitak težine.

Dijeta: pacijenti moraju naučiti da je neophodno da ostvare balans između energije koja se unosi hranom i one koju troše na dnevnom nivou. Idealna težina ostvaruje se dijetom u kojoj postoji kalorijski deficit od 500 do 1.000 kcal. Pri tom unos mora biti manji od 30 odsto kalorija iz masti (dodatno, treba smanjiti unos zasićenih masti u korist nezasićenih i eliminisati unos transmasnih kiselina). Potrebno je povećati unos voća, povrća, leguminoza, žitarica celog zrna, smanjiti unos šećera i soli. Porcije moraju biti individualno prilagođene, ne treba preskakati obroke niti konzumirati grickalice između obroka. Očekivani gubitak telesne težine je do ½ kg nedeljno. Potrebno je ishranom zadovoljiti unos 20-30 odsto masti, 15-20 odsto proteina i 55-60 odsto ugljenih hidrata.

Fizička aktivnost: prema rezultatima istraživanja, umerena fizička aktivnost od 30 minuta dnevno doprinosi ređem obolevanju od depresije, anksioznih stanja, smanjenju povišenog pritiska, boljem lipidnom profilu, glikoregulaciji.

Bihevioralna terapija: sticanje zdravih životnih navika za kratko vreme nemoguće je ostvariti. Gojaznost se mora posmatrati kao bolest i tela i uma. Pacijentima je neophodna pomoć da bi postali svesni da imaju kapaciteta da poboljšaju svoje zdravlje ostvarujući idealnu telesnu težinu.

Farmakološka terapija: farmakoterapija se primenjuje kod pacijenata koji ne mogu da smanje telesnu težinu ili da održe gubitak težine nakon primenjene dijete, fizičke aktivnosti i bihevioralne terapije tokom tri– šest meseci. Terapija se započinje uz istovremenu dijetu i fizičku aktivnost. Orlistat je jedini lek koji leči gojaznost. Mehanizam dejstva je inhibicija gastrointestinalnih lipaza, čime se sprečava razlaganje masti unetih hranom do masnih kiselina i triglicerida i samim tim resorpcija masti do 30 odsto. Orlistat je indikovan za tretman gojaznih čiji je BMI > 30 ili za pacijente čiji je BMI > 27 i imaju druge faktore rizika (hipertenzija, dislipidemija, dijabetes tipa 2, opstruktivna sleep apneja). Postoje i preporuke za primenu vitaminskih preparata zbog moguće smanjene resorpcije liposolubilnih vitamina. Ti preparati koriste se dva sata nakon orlistata ili pre spavanja. Pacijenta treba upozoriti na uobičajene gastrointestinalne tegobe (masne, urgentne stolice, flatulencija).

Koji lekovi mogu dovesti do povećanja telesne težine?

Uočeno je da određene grupe lekova mogu dovesti do povećanja telesne težine. Ukoliko je potrebno, uz konsultaciju s lekarom terapija se može zameniti alternativnim lekom (ako postoji) koji nema tu karakteristiku. Lekovi koji mogu dovesti do povećanja telesne težine jesu oralni kontraceptivi, glukokortikoidi, antidijabetici (insulin, derivati sulfonilureje), antiepileptici (gabapentin, valproat), antipsihotici (klozapin, olanzapin, risperidon), antidepresivi (TCA, MAOI, mirtazapin).

Kako deluju i koliko su efikasni dijetetski suplementi?

Kada preporučuje različite preparate koji su u slobodnoj prodaji, a namenjeni su smanjenju telesne težine, farmaceut procenjuje izvore informacija o preparatu, podatke na deklaraciji i pogodnost preparata za pacijenta.

Najčešće je reč o preparatima koji smanjuju unos hrane tako što izazivaju osećaj sitosti jer bubre zadržavajući vodu u lumenu creva, povećavaju zapreminu crevnog sadržaja i tako ubrzavaju peristaltiku i deluju laksantno (metilceluloza, guar guma, psilijum). Zatim slede preparati koji povećavaju eliminaciju vode (maslačak, kofein), oni koji blokiraju apsorpciju masti (hitozan), moduliraju metabolizam ugljenih hidrata (hrom, ginseng) ili utiču na metabolizam masti (L-karnitin, zeleni čaj).

Među najpopularnijim dijetetskim suplementima trenutno su oni sa zelenom kafom. Mehanizam dejstva tog preparata ostvaruje se dejstvom hlorogene kiseline koja smanjuje aposorpciju glukoze, masti, kofeina, koji ima termogeni efekat (uticaj na oksidaciju masti) i efekat povećanja nivoa fizičke aktivnosti, i triptofana, prekursora serotonina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 4 idi na stranu