Nekako s proleća: polenske alergije

Prolećne alergije, pre svega izazivaju poleni drveća, trava, cveća i korova, a potom kućne grinje. U poslednjih 50 godina sve češća alergijska oboljenja. Više od 300 miliona ljudi boluje od astme, koja je alergijska bolest.

Piše: dr Dragoljub Popović, specijalista za plućne bolesti i tuberkulozu
Dom zdravlja „Dr Ristić“

Podeli

Posle zimskih meseci sa nestrpljenjem očekujemo proleće, željni vikenda u prirodi, šetnje po travi koja buja, udisanja svežeg vazduha. Očekivano zadovoljstvo mnogima pokvari kontakt sa polenima ili insektima. Cvetanje trava i drveća kod mnogih ljudi će izazvati zdravstvene probleme sa brojnim simptomima zbog kojih će se obratiti lekaru, a koji se mogu obuhvatiti pojmom alergija. Crvenilo po koži, uporan suv kašalj, sviranje i pištanje u grudima, zapušenost i curenje iz nosa, crvenilo, peckanje i suzenje očiju – siguran su znak da smo alergični na nešto iz sredine u kojoj smo boravili.

* Šta je to alergija?

Izraz atopiska alergija označava naslednu, porodičnu sklonost ka ispoljavanju takvih stanja kao što su: alergijska kijavica, bronhijalna astma, koprivnjača ili ekcem, pojedinačno ili u kombinaciji. Alergija je vid promenjene reakcije organizma, u kontaktu sa određenim materijama, koje se zovu alergeni (poleni trava, drveća ili korova, buđ, duvanski dim, životinjska dlaka, kućna prašina, grinje, perje i sl.). To dovodi do stimulacije imunog sistema i stvaranja antitela, što ne teče brzo. Stvorena antitela se fiksiraju za površine određenih ćelija u sluzokoži disajnih puteva(mastociti,bazofilni i eozinofilni granulociti) i na taj način ih senzibilišu, odnosno pripreme za aktivaciju u situaciji kada organizam ponovo dođe u kontakta sa alergenom. Vezivanjem antigena i antitela dolazi do aktiviranja i oslobađanja brojnih hemijski veoma aktivnih materija, koje se nalaze u navedenim ćelijama, što za posledicu ima čitav niz zbivanja koja se ispoljavaju kao alergijske manifestacije, nekada opasne i po život. Primer ovakvih reakcija su: ubodi insekata, reakcije na lekove (Penicilin), hranu.

* Zašto su alergije bolest 21. veka?

U poslednjih 50 godina učestalost alergijskih oboljenja je značajno porasla, naročito kod svih generacija rođenih posle 1960. godine. Uzroci porasta alergijskih oboljenja nisu precizno utvrđeni, ali se smatra da je u pitanju povećana izloženost spoljnim alergenima u kombinaciji sa smanjenom stimulacijom imunog sistema izazvanom faktorima sredine i nasleđa. Više od 300 miliona ljudi boluje od astme, a 10-12% mladih do 18 godina su makar jednom imali astmatični napad, 20-25% populacije boluje od alergijske kijavice. Alergije su hronične bolesti i utiču na kvalitet života i radnu sposobnost.

* Šta uzrokuje prolećne alergije?

Na prvom mestu su poleni drveća, trava, cveća, korova. Polen je sićušna čestica jajolikog ili loptastog oblika, oslobođena iz procvetalih biljaka, ima na površini kukice i šiljke kojima se kači za sluzokožu disajnih puteva. Nošen vetrom lako se prenosi na udaljene prostore. Samo 20-30 čestica polena u jednom kubnom metru vazduha može da izazove alergijsku reakciju (a samo jedna biljka - korov može da otpusti i do 8.000.000 čestica polena). Koncentracija polena je najviša u jutarnjim časovim (između 5 i 10 časova) kao i kada je velika vlažnost vazduha. U kontaktu sa sluzokožom dovodi do kijanja, svraba u nosu, curenja iz nosa, suznih i crvenih očiju, kašlja, otežanog disanja. Osim tegoba sa disanjem, dešavaju se i promene po koži u vidu svraba i crvenih pečata, često komplikovanih povraćanjem, grčevima u trbuhu i prolivom, naročito ako postoji unakrsna reakcija sa hranom koja potencira alergogenost (tikvice, krastavci, dinje, lubenice, banane, kesten, paradajz, zelena salata).

Slede grinje kojih ima u svakoj kući ili stanu. Vole da žive na temperaturi od 20 stepeni, odgovara im visoka vlažnost vazduha (60 – 80%) kao i vlaga u neposrednom okruženju (znoj). Nevidljive su golim okom pošto su velike 0,2 – 0,3 milimetra, liče na pauka. Žive u krevetima, ćebadima, jastucima, posteljini, tapaciranom nameštaju, zavesama, itisonima, tepisima. Hrane se sljuštenim (izumrlim) ćelijama ljudskog tela, koje oblažu jednom belančevinastom materijom i potom izlučuju kao izmet koji ima snažno alergogeno dejstvo.

* Koje se bolesti javljaju kao posledica alergija?

To su: alergijska kijavica (rinitis), koprivnjača (urtikarija) i angioedem, bronhijalna astma.

Urtikarija (koprivnjača) i angioedem se mogu javiti odvojeno ili zajedno kao kožne manifestacije. Sličan proces se odigrava i na sluzokožama gornjih disajnih puteva i organa za varenje. Koprivnjača zahvata samo površinski deo kože u vidu crvenih ograničenih ispupčenja sa bledim centrom, koja se mogu slivati međusobno. Angioedem je jasno ograničen otok koji zahvata dublje slojeve kože. Oboljevaju osobe svih uzrasta, najčešće u drugoj i trećoj deceniji života. Koprivnjača, koja se javlja u određeno godišnje doba u bolesnika sa sezonskom respiratornom alergijom, uzrokovana je inhalacijom ili fizičkim kontaktom sa polenima i sporama gljiva. Često je izazvana i konzumiranjem svežeg voća, ribe, mlečnih proizvoda, čokolade, kikirikija kao i raznih lekova. Dodatni faktori su fizički nadražaji: hladnoća, toplota, sunčevi zraci, fizički napor, mehaničke iritacije. Koprivnjača je praćena svrabom, javlja se na bilo kom delu tela, u naletima, u trajanju od 24 – 72 sata, pri čemu stare promene blede, a javljaju se nove. Koprivnjača je najčešća na udovima i licu, a angioedem oko očiju i na usnama. Angioedem gornjih disajnih puteva može ugroziti život zbog zahvatanja grkljana, dok se promene u organima za varenje mogu manifestovati i bolovima u trbuhu sa mukom i povraćanjem, tako da često budu uzrok nepotrebne hirurške intervencije. Tipičan predstavnik ovih bolesti je urtikarija na hladnoću. Dijagnoza se postavlja na osnovu brzog početka i kratkotrajne prirode promena, a potvrđuje se kožnim testovima i nalazima IgE u krvi, specifičnih za određerni antigen. Lečenje obuhvata otkrivanje uzročog faktora i njegovu eliminaciju. U upotrebi su i lekovi iz grupe antihistaminika. Kortikosteroidi se retko sistemski primenjuju.

Alergijsku kijavicu karakterišu: curenje iz nosa, svrab, crvenilo i suzenje očiju, kijanje. Ovi simptomi se javljaju pre 40. godine života i slabe sa starenjem. Alergijska kijavica se javlja kao odgovor na alergene u proleće, ali i čitave godine, kao što su oni u izumrlim površnim ćelijama životinjske peruti ili prašini sa radnog mesta ili kuće. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, nalaza eozinofila u nosnom sekretu, kožnih testova i specificnih IgE u krvi. Terapija obuhvata primenu antihistaminika (potreban oprez zbog sedativnog efekta i smanjenja koncentracije), kao i glikokortikoida intranazalno. Najbolje efekte ima imunoterapija, odnosno specifična hiposenzibilizacija, ali se ona sprovodi 3 – 5 godina.

Astma je hronično zapaljenje sluzokože disajnih puteva, koje se klinički manifestuje napadima otežanog disanja sa sviranjem i pištanjem u grudima, koji prolaze spontano ili pod dejstvom terapije. Postoji sezonska pojava tegoba sa karakterističnim napadima u ranim jutarnjim časovima, pri fizičkom naporu, izlaganju hladnom vazduhu ili promeni vremenskih prilika (kiša, magla). I različite stresne situacije mogu biti uzrok astmatičnog napada. Dijagnoza se postavlja na osnovu: kliničke slike, rendgenskog pregleda pluća, nalaza povišenih vrednosti IgE u krvi i eozinofila, pozitivnih intrakutranih testova na inhalacione alergene, kompletnih testova plućne funkcije sa bronhoprovokacijskim testovima. Lečenje obuhvata mere prevencije i upotrebu bronhodilatatora i kortikosteroida u inhalacijama, sredstava za lakšu eliminaciju sekreta, mere fizikalne medicine (vežbe disanja i položajne drenaže), kao i klimatsko-banjsko lečenje. U stanjima teških astmatičnih napada primenjuje se davanje terapije intravenozno sve do lečenja u jedinicama intenzivne nege.

Šta raditi u sezoni polena?

Noću valja držati zatvorene prozore, koristiti klima uređaje koji čiste, suše i hlade vazduh, smanjiti jutarnju aktivnost na otvorenom prostoru u periodu od 05-10 časova, držati zatvorene prozore kada se putuje kolima i koristiti unutrašnje kruženje vazduha, ostati u zatvorenom prostoru. Kada je vlažnost vazduha visoka izbegavati mesta sa bujnom vegetacijom, nositi zaštitne naočare, češće kositi travu u vrtu uz korišćenje maske i rukavica da bi se sprečilo cvetanje trava, uklanjati lišće i grančice, dobro ventilirati prostorije da se spreči vlažnost i razvoj buđi, ne iznositi posteljinu i garderobu u vrt radi sušenja i provetravanja (pošto se polen i buđ mogu nakupljati u njima).

Kako ukloniti grinje?

Treba koristiti specijalne presvlake (nepropustljive za grinje) za dušeke, jorgane ili jastuke, ukloniti stvari koje skupljaju prašinu iz spavaće sobe, upotrebljavati usisivače sa vodenim sistemom, izbegavati meke, plišane igračke, posteljinu prati u vodi preko 55 stepeni. Izbaciti: zavese, tepihe, itisone uz primenu hemijskih sredstava protiv grinja (Akarozon).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 5 idi na stranu