Kontaktni ekcem–čest, a neprepoznat

U akutnoj fazi ekcema koža postaje crvena i otečena, izrazito svrbi i na njoj se pojavljuju sitni mehurići koji pucaju, stvaraju se kraste i beličaste naslage koje se ljušte. Ukoliko je kontakt sa alergenom stalan, hroničan, koža postaje zadebljala, zagasito crvena, nekada mrke boje, peruta se, stvaraju se bolne pukotine, a svrab je minimalan, ali stalan ili se pogoršava u naletima.

Najvažniji cilj je da se pokuša otkriti uzrok, odnosno materija koja izaziva alergiju. U cilju otkrivanja alergena koji je odgovoran za nastanak promena sprovodi se epikutano testiranje na stanadardne alergene evropske serije. U ovoj seriji su alergeni koji najčešće izazivaju alergiju u Evropi, i obuhvataju različite susptance, od metala koje nalazimo u bižuteriji, preko boja, konzervanasa ili mirisa koje se nalaze u bojama za kosu i drugim kozmetičkim proizvodima do materija koje se nalaze u nekim lepkovima, cementu, gumi i drugim stvarima sa kojima ljudi svakodnevno dolaze u kontakt. Epikutani testovi se lako sprovode ali zahtevaju vreme. Alergeni se u vidu flastera lepe na leđa i drže na leđima tokom 48 sati, a zatim se skidaju i onda se očitavaju. Neophodn je i dodatno čitanje posle 72h, nekad a i posle 96h radi provere da li se radi o pravoj alergiji li iritaciji hemijskom supstancom.

Poseban vid kontaktnog dermatitisa je onaj koji se razvija u kontaktu sa nekim biljkama kao što su otrovni bršljan, ali i biljke koje se koriste u lekovite svrhe. Na primer, propolis koji je sastojak mnogih lekovitih preparata i kozmetičkim proizvodima može biti snažan alergen koji kod nekih osoba izaziva ekcem. Činjenic a je i da tzv. prirodni kozmetički preparati sa biljnim komponentama, ali i industrijska kozmetika pre svega zbog dodataka parfema i nekih konzervanasa može da izazove alergiju. Najsigurniji su dobro ispitani preparati koji nemaju dodatak parfema i konzervanasa i namenjeni su za osetljivu i alergiji sklonu kožu.

Ukoliko postoji sumnja da je kozmetički preparat izaziva ekcem (lice, kapci, šake, vrat) najbolje je učiniti epikutano testiranje ne samo sa standardnom serijom alergena, već i sa kozmetičkim preparatima koje osoba koristi.

Kada se utvrdi pozitivna reakcija na neku od supstanci, pacijent dobija informator o stvarima koje sadrže ovu materiju sa savetma za izbegavanje kontakta da bi manifestacije bolesti bile što blaže.

Alergija na bižuteriju (nikl). Najčešći alergen koji izaziva kontaktni dermatitis je nikl, kog a ima u bižuteriji i većini drugih metalnih predmeta: metalnim kopčama, narukvicama za sat, novcu, metalnim naočarima. Ima ga i u srebrnom nakitu, ali i u zlatnom nakitu mada je ovde njegova količina dovoljno najčešće mala da kod većine osoba ne izaziva manifestnu reakciju. Nerđajući čelik takođe sadrži nikl, ali je i ovde on vezan tako da se teško rastvara prilikom kontakta sa posuđem i drugim stvarima od nerđajućeg čelika. Znojenje postiče rastvaranje nikla iz metalnih predmeta, pa neki ljudi imaju manifestacije samo kada je toplo vreme i kod pojačanog znojenja. Najčešće se osip javlja na ušnim školjkama od minđuša, zatim u kontaktu sa metalnom kopčom na pantalonam ili ispod sata.

Alergija na gumu. Proizvodi od gume takođe često izazivaju alergiju, pre svega lateks i drugi aditivi koji se koriste prilikom obrade gume. Alergija na lateks osim promenana koži može da izazove i koprivnjaču, suzenje očiju i osećaj gušenja. Promene kod alergije na gumu se manifestuju na mestu kontakta ivice donjeg veša sa kožom ukoliko u njoj ima gumenih delova, a takođe neki tipovi obuće izazivaju alergiju koja se manifestuje na stopalima.

Boje za kosu. Većina ljudi nema problema sa bojenjem kose, ali neke osobe su alergične na parafenilen diamin, što kod ovih osoba izaziva crvenilo na poglavini posle farbanja. Ova supstanca se nalaziu u tamnim permanentnim i semi-permanentnim farbama za kosu, a takođe se može naći i u boji za privremenu tetovažu, pa se na mesto tetovaže javlja crvenilo, otok i svrab. Materijs slične parafenilendiaminu mogu se naći u odeći tako da tamna odeća, posebno od poliestera i najlona kod nekih osoba izaziva alergiju.

Kozmetički proizvodi. Parfemi, losioni i drugi kozmetički proizvodi mogu da izazovu alergiju, i to pre svega mirisi i prezervativi u kozmetički m proizvodima. Zato treba tražiti proizvode označene sa fragrance-free, jer oni ne sadrže mirise. Ukoliko su u pitanju prezervativi u kozmetičkim proizvodima, treba koristiti proizvode bez prezervativa iz domena medicinske kozmetike . Testiranje na kozmetičke proizvode koje osob akoristi, najbolji je način da se utvrdi koji se od njih mogu bezbedno koristiti. „Prirodna“ kozmetika koja sadrži biljne komponente nedovoljno ispitanih svojstava takođe može da bude uzrok kontaktnog dermatitisa.

Biljke. Mnoge biljke mogu da izazovu kontaktnu alergiju. Nekada se ona manifestuje na mestu kontakta kao što su šake kod osoba koje rade npr. u cvećari, nekada polen biljaka u vazduhu izaziva promene na kapcima , licu i rukama, tj. otkrivenim delovima tela. Nekada su u pitanju biljni melemi koji sadrže neke alergogene biljke, i koji se u narodu često stavljaju zbog otoka i bola u zglobovima (npr. gavez). Takođe poseban vid alergije je fitofotodermatitis gde kontakt sa biljkom uz istovremeno izlaganje suncu izaziva ili pojavu crvenila s bolnim mehurovima ili tamnu prebojenost kože, a biljke koje izazivaju ovu vrstu reakcije su limun, zeleni limun, paštrnak, celer i neke vrste cveća, ali i parfemi stavljeni na kožu pre odlaska na plažu.

Alergija na hrom. Alergija na hrom i soli hroma odgovorna je za ekcem kod ljudi koji dolaze u kontakt sa cementom, kožom,nekim bojama, nekim vrstama šibica, i proizvodima protiv rđanja. Mogu da izazovu ekcem stopala, akod osoba u kontaktu sa cementom, cement aprašinalako izaziva promene po celom telu u vidu generalizovanog ekcema.

Neomicin. Neomicin je antibiotik koji se nalazi u mnogim kremama, i mastima za lokalnu primenu na koži, a može da izazove alergiju. Karakterisitčno je da osoba zbog posekotine ili druge povrede počne da nanosi lako dostupan antibiotik za lokalnu primenu i da se stanje na tom mestu pogoršava iz dana u dan.

Lečenje kontaktnog ekcema. Prisutup svakoj osobi koja ima ekcem u je da se najpre pokuša sa pronalaženjem uzroka ekcema, davanjem saveta i informatora o materijama koje treba uzbegavati. Ukoliko se radi o blagom osipu kratkotrajna primena kreme sa kortikosteroidom ili imunomodulatorom biće dovoljna, a u slučaju izraženog svraba neophodan je i antihistaminik, a ako se radi o snažnoj reakciji i promenama po celom telu, sistemska imunomodulatorna terapija (kortikosteroidi, fotohemoterapija, i dr.) su neophodni, a ukoliko se javi i sekundarna infekcija, antibiotik je takođe neophodan.

Piše: dr Svetlana Đurišić, Dermatim