Dijagnoza: rak kože

Prošlo je leto, pa se automatski nameće utisak da je prošla i opasnost od sunca koje nas i dalje mami da što duže ostajemo napolju. Istina je, međutim, drugačija. Velika žuta lopta visi nam nad glavom 365 dana godišnje i mi smo uvek u zagrljaju njene svetlosti. Izaći bez zaštite čak i na nekoliko sirotih minuta možda izgleda bezopasno, ali šteta je ogromna. Ultraljubičastim zracima pripisuje se 90 procenata nemelanomskog raka kože i 65 procenata melanoma, drugog najčešćeg kancera među ženama od 25 do 29 godina, najzloćudnijeg tumora kože i jednog od najzloćudnijih tumora uopšte.

„Zbog sve štetnijeg dejstva sunca i naše navike da mu se preterano izlažemo, broj malignih oboljenja kože, u svetu i kod nas, iz godine u godinu raste”, rekao je specijalista dermatovenerolog dr Dušan Škiljević povodom Evropskog dana borbe protiv melanoma (Euromelanoma Day). Statistike pokazuju da svaki deseti oboleli od raka u Srbiji ima rak kože. Procenjuje se da bi se za pet godina njihov broj mogao udvostručiti!

Uprkos zastrašujućim podacima, nećemo vam predložiti život u pećini. Naš je cilj da vas naoružamo činjenicama i ohrabrimo da se što bolje čuvate. A zaštita se stvarno isplati! Prema izveštaju Američkog društva za rak, kancer kože ima jedan od najefikasnijih oblika prevencije: upotrebljavajte kreme za sunčanje sa SPF 30 i bićete zaštićeni od UV zraka i do 97 procenata. To je u isto vreme i jedan od najizlečivijih kancera. Otkrivanje melanoma u ranom stadijumu daje vam čak 99 procenata šanse da ćete pobediti bolest. Pitajte preživele – verujemo da će vas njihove istinite priče inspirisati da spasavate kožu!

Luda za sportom

Nanet Berku, dijagnoza melanoma u 36. godini. – Rođena u Južnoj Kaliforniji, Nanet je trčala za suncem otkad zna za sebe. „Nos bi mi se toliko puta ogulio da sam svakog leta mislila da imam novi”, kaže ona. U šesnaestoj, zajedno s aknama, na donjem delu leđa osvanuo je mladež koji je odmah privukao pažnju dermatologa. Urađena je biopsija, a kad je stigao nalaz u kojem je pisalo „atipični” (znak da bi mogao preći u melanom), lekar je preporučio da se mladež što pre ukloni. Nanet ni za vreme studija nije koristila zaštitu kako joj je rečeno. „Pohađala sam fakultet na Rod Ajlendu gde uvek pada kiša. Kreme za sunčanje nisu mi bile ni na kraj pameti”, priznaje ona.

U međuvremenu, po njenom telu izbijali su novi mladeži. U dvadeset petoj nije izlazila iz kuće bez debelog sloja preparata sa zaštitnim faktorom od najmanje 30. „Sa svih strana stizala su upozorenja na opasnost od raka kože, a meni su svake godine skidali najmanje tri mladeža”, kaže ona. Do tridesetog rođendana Nanet Berku, danas kreativna direktorka imperije za negu kose „Pol Mičel” i majka dvoje dece, išla je na kontrolu svakih šest meseci. „Kako se porodica širila, ja sam se sve više plašila da pustim decu na sunce i uredno sam ih mackala zaštitnim kremama”, kaže ona. Nekako u to vreme, ova velika zaljubljenica sporta počela je da se bavi i triatlonom. Naporni treninzi zahtevali su sate i sate boravka na suncu. Njena lekarka dr Barbara Hajden počela je rutinski da joj snima kožu glave (skalp), grudi, stopala, stomaka i butina kako bi pratila svaku novu i staru izraslinu.

U maju 2008. Naneti je s leđa odstranjen još jedan atipični mladež. Tri nedelje kasnije, prilikom rutinske kontrole, doktorka Hajden je iznad ušivene rane primetila izraslinu koja ranije nije bila tu: crveno svetlo za rak kože! „Bila je kao čioda – najmanja koja se ikad pojavila! Kad je biopsija pokazala da je reč o malignom melanomu, ceo život mi je proleteo pred očima. Imala sam samo 36 godina”, priča Nanet.

Lekari su rekli da postoji 40 procenata šanse da se kancer proširio, pa je sledeći korak bio pregled limfnih čvorova. Dok je Nanet ležala na bolničkom stolu, radioaktivna supstanca plave boje ubrizgana je direktno u melanom, da bi se zatim razlila u tri zone koje je kancer mogao da zahvati: oba pazuha i prepone. „Bio je svuda u meni. Mislila sam da sam prokleta”, kaže Berkuova. Nekoliko dana uoči 37. rođendana, testiran je delić svakog od devet sumnjivih limfnih čvorova. Uklonjen je i mladež s okolnim tkivom, ostavljajući na donjem delu leđa ožiljak nalik na rajsferšlus, dug 8 i dubok 2.5 centimetra.

Ispostavilo se da limfni čvorovi nisu kancerozni, ali bolna procedura i kasniji oporavak zahtevali su fizikalnu terapiju kako bi Nanet ponovo mogla da pokreće ramena. Posle duge rehabilitacije (ozdravljenje je usporilo oštećenje nerva), normalno se kretala, ali je s naporom širila ruke. Uprkos svemu, jedva je dočekala da nastavi s treninzima iako je to značilo novi susret sa suncem. Danas to radi samo pre deset ujutru ili posle četiri popodne kad su zraci najslabiji i ne izlazi bez zaštitnog faktora SPF 60, otpornog na znoj. Odeća s UPF (UV zaštita u samoj tkanini) osnova je njene sportske garderobe, a kremu za sunčanje ima na svakom mestu – u kolima, sportskoj torbi, čak i specijalnoj kaseti na biciklu. „Melanom nije kraj sveta! Neću da budem zarobljenica raka”, kaže hrabra sportistkinja.

Kako do zdrave kože. – „Pokrivanjem! Sunčanoj svetlosti u proseku ste izloženi najmanje 28 sati mesečno”, kaže specijalistkinja dermatologije dr Žervez Gerstner. „Zaštitna sredstva - SPF 30 plus UPF odeća – najmoćnije su oružje protiv kancera. Bela pamučna majica, u koju mnogi veruju, nudi zaštitu manju od SPF 10”.

Zavisnost od sunca

Hedi Gold, dijagnoza melanoma u 31. godini. – Kao tinejdžerka iz Mičigena Hedi je koristila svaku priliku da se nauživa sunca. „Za mene je sunce bilo kao droga”, kaže današnja direktorka (39) za aksesoar u poznatom modnom časopisu. „Volela sam osećaj toplote na koži i nikad nisam bila dovoljno crna, pa sam zato izbegavala svaki SPF”. U večnoj potrazi za bronzanim tenom, Hedi je kao gimnazijalka čak i zimi „visila” u solarijumu. Studije je upisala na Državnom univerzitetu vrele Arizone i vreme posle časova provodila na bazenima studentskog grada. (Sunčanje stvara istu vrstu zavisnosti kao alkohol i narkotici, piše u studiji koju objavljuje „Žurnal američke akademije za dermatologiju”).

Željna karijere u modnoj industriji, Hedi se 2001. seli u Njujork. „Nedostajalo mi je sunce, pa sam trčala u solarijum. Nisam znala da stavljam glavu u torbu sve dok nije odjeknula sirena za uzbunu”, kaže prirodna plavuša zelenih očiju i svetlog tena (crte koje dodatno povećavaju rizik). Za vreme jedne posete porodici njenom ocu, lekaru opšte prakse u Mičigenu, nije promaklo da je mladež na levoj strani njenog lica veći, tamniji i drugačiji nego pre. Čim se vratila u Njujork, Hedi je otišla dermatologu koji je skinuo mali deo izrasline (neinvazivni metod kojim se odstranjuju izumrle površinske ćelije) i poslao ga na analizu.

Uzorak tkiva vraćen je iz laboratorije kao – patološki. Nekoliko sati kasnije Goldova je saznala da ima maligni melanom „in situ” (rani, neki ga zovu pretposlednji, oblik u kojem karcinom ostaje na mestu i ne zahvata okolna tkiva i krvne i limfne sudove). „Njena dijagnoza bila je, u stvari, dobra vest”, kaže dr Majkl Bruk, direktor najavangardnijeg svetskog centra za kožu („Juva Skin and Laser Center” u Njujorku). „To je značilo da će biti izlečena čim izvadimo tumor, što smo i učinili”. Nedelju dana posle operacije, koja ja zahtevala isecanje od oko 1.5 cm tkiva i 7 cm završnih šavova, Goldova se pojavila na Njujorškoj nedelji mode. „Svi su se iznenadili kad su videli široki beli zavoj preko mog obraza”, kaže ona. „Ispričala sam šta me je snašlo sa željom da ih upozorim, da im podignem svest”.

Kontrolni pregled je pokazao da je okolno tkivo zdravo. Danas bivša „zavisnica” svakodnevno koristi SPF 30 za lice (SPF 60 za lice i celo telo kad je na plaži), a u salon za kvarcovanje nije otišla osam godina. „Živim u smrtnom strahu da će se bolest vratiti”, kaže Hedi kojoj je posle dijagnoze melanoma rađena biopsija na još šest sumnjivih mladeža na listovima, butinama i stomaku. Poslednji, na zadnjem delu leve butine, označen je kao displastični (atipični mladež koji može postati melanom ako se odmah ne ukloni). „Sad proveravam sve što je iole sumnjivo. Ovo vam je bitka bez prestanka”, kaže Hedi.

Kako do zdrave kože. – Rizik od melanoma je za 75 procenata veći kod osoba koje su u mladosti koristile solarijum, saopšteno je iz Internacionalne agencije za istraživanje raka u francuskom gradu Lionu. „Mašine su posebno opasne zato što emituju UVA zrake koji prodiru duboko u kožu i ređe uzrokuju opekotine u poređenju s UVB zracima. Trpite štetu, a niste toga svesni”, kaže dr Mark Bronson. Zrak nade: predloženo je da se u svim solarijumima na vidnom mestu istakne upozorenje da produženo zračenje iz kvarc-lampi uzrokuje rak kože.

Doktorka kao pacijentkinja

Elizabet Tensi, dijagnoza melanoma u 37. godini. – Dr Tensi (39), kodirektorka Vašingtonskog instituta za dermatološke operacije laserom, provodila je studentske dane spremajući ispite u mračnim odajama univerzitetske biblioteke. Ali, zato je njen mlečno beli ten na šest uzastopnih raspusta „cvrčao” u popularnim letovalištima Floride, Meksika i Jamajke. „Bila sam silno ponosna što mogu brzo da pocrnim”, priznaje ova rođena Njujorčanka. (Kratko, ali intenzivno sunčanje značajno povećava rizik od melanoma; čak i jedna jedina sunčana opekotina s plikovima u detinjstvu može dramatično da ošteti DNK i izazove rak kože).

Kad je na zid okačila diplomu, isto je učinila i sa bikinijem. „Odjednom sam počela da se klonim sunca”, kaže dr Tensi. „Kad sam duže ostajala napolju, koristila sam kreme sa visokim zaštitnim faktorom, krila se ispod šešira i suncobrana i nosila tri četvrt pantalone da pokrijem noge. Baš sam se čuvala da ne izgorim”.

Početkom 2007, dok je čekala drugo dete, pažnju doktorke Tensi privukao je mali mladež na desnom listu. „Kao lekar, znala sam da nije čudno kad mladež u trudnoći potamni zbog navale estrogena koji dodatno pojačava pigment”, kaže ona. Šest meseci kasnije, kad se porodila, shvatila je da je mladež zreo za pregled. „Izgledao je normalno, ali nekako drugačije. Ipak, ni u snu nisam pomišljala na rak”. Te iste nedelje, doktorka je sama sebi uradila biopsiju, odstranivši sićušni deo sumnjivog mladeža i drugog većeg izraštaja na levoj nozi. Sledeće noći telefonom ju je pozvala koleginica koja je radila patohistološki pregled uzoraka.

„Saslušala sam šta ima da mi kaže, spustila slušalicu, pogledala muža i rekla mu da imam melanom”, seća se doktorka Tensi. „Drhtala sam i kao u transu ponavljala: „Ne mogu da verujem! Ne mogu da verujem”!”. U glavi joj je bio najgori mogući scenario: maligni melanom u poodmaklom stadijumu. Pomislila je da je krivac druga, veća izraslina. Na njeno iznenađenje, mali mladež na desnom listu bio je rana faza melanoma, dok je onaj veći na levoj nozi dijagnostikovan kao bazocelularni karcinom, rak kože koji nije opasan po život. „U trenutku sam se od dermatologa koji rutinski otkriva rak kože pretvorila u uplašenog pacijenta”, kaže doktorka. „Dijagnoza melanoma višestruko je zastrašujuća. Kad nastane, brzo se širi i teško se s njim izlazi na kraj”.

Sledećeg dana njen kolega, hirurg dermatolog dr Martin Braun, odstranio je melanom. Postupak je zahtevao široko zasecanje, a pacijentkinji je ostavio 17 šavova, ožiljak od 7.5 cm i bol koji je trajao nedeljama. Srećom, nalazi su pokazali da u okolnom tkivu nema kanceroznih ćelija. Mesec dana kasnije, dr Braun je uklonio i bazocelularni karcinom.

„Lično iskustvo me je naučilo da i najbeznačajniju promenu na mladežu treba ispitati”, kaže doktorka Tensi. „Kao majka dvoje male dece, pokušavam da budem hrabra i odagnam strah da bi se bolest mogla vratiti”. Samopregledi svakih tri do šest meseci (kolege proveravaju delove kao što su leđa koje sama ne može da vidi) i biopsija svega što izaziva i najmanju sumnju postali su uobičajena praksa. Dosad joj je odstranjeno ukupno 18 izraslina, uglavnom sa nogu i leđa.

Kako do zdrave kože. – Redovnim pregledima, kod lekara i sami. Odlasci dermatologu (svakih 6 do 12 meseci ako nikad niste bolovali od raka kože) i mesečni samopregledi ključni su deo prevencije. Tragajte za izraslinama koje su promenile oblik, boju ili veličinu i onima koje krvare ili svrbe.

Ako ste ranije imali prekancerozno stanje ili kancer kože, lekar će predložiti kontrole na svaka tri meseca. „Rizik br. 1 za melanom je raniji melanom”, kaže dermatolog Kenet Bir. „Može se pojaviti i mnogo kasnije – posle 5, 10 ili 15 godina”.

Kad se mladež na desnoj strani tela preslika na levu (ili obrnuto), izraslina bi mogla biti patološka, kaže dr Bir. Kožne ćelije s oštećenim DNK putem krvotoka šalju poruku drugim ćelijama da nešto nije u redu, a rezultat su atipični mladeži-blizanci.

MAGAZIN VIVA U NOVOM BROJU DONOSI:

Novi heroji trpeze

Matične ćelije "idu" u banje

Atlas - najmanji a najvažniji pršljen

Kućna apoteka: lekovi bez recepta

Razvod posle pedesete

Biramo najzdraviji grad Srbije: Pirot