Vršnjačko nasilje - naša surova realnost

U moje vreme, pre tridesetak godina smo baš znali da se pošibamo, u društvu u zgradi, u osnovnoj školi, a u srednjoj je toga bilo mnogo manje. Tada nije bilo mobilnih telefona i kamera da se to snimi. Mi se pobijemo u toku odmora, dok ne naiđu učitelji, nastavnici, onda se lepo otresemo i kao da ništa nije bilo. Niko nikad nije bio fizički povređen ali smo znali da se ispraznimo. Nije niko maltretirao slabije, već se pobiju oni koji misle da su jači pa ko pobedi...

Kojom brzinom je Srđan završio razgovor čim je ovaj čovek pomenuo uzroke okupacije univerziteta :) :)

U moje vreme, pre tridesetak godina smo baš znali da se pošibamo, u društvu u zgradi, u osnovnoj školi, a u srednjoj je toga bilo mnogo manje. Tada nije bilo mobilnih telefona i kamera da se to snimi. Mi se pobijemo u toku odmora, dok ne naiđu učitelji, nastavnici, onda se lepo otresemo i kao da ništa nije bilo. Niko nikad nije bio fizički povređen ali smo znali da se ispraznimo. Nije niko maltretirao slabije, već se pobiju oni koji misle da su jači pa ko pobedi...

Kojom brzinom je Srđan završio razgovor čim je ovaj čovek pomenuo uzroke okupacije univerziteta :) :)