Kako je Telegram ponizio rusku vlast: Prvo ga zabranili, sad ga i Vlada koristi

Međutim, uprkos zvaničnoj zabrani koja je trebalo da bude na snazi duže od dve godine, Telegram je, prema raznim izveštajima, sve vreme bio dostupan u većem delu zemlje.

Washington Post objašnjava kako je osnivač Telegrama Pavel Durov, "ponizio i nadmudrio državne regulatore za telekomunikacije u Rusiji", sprečavajući zabranu aplikacije.

Telegram je privukao pažnju ruskih vlasti jer je, kako se izveštava, postao jedna od aplikacija koju su koristile opozicione snage u zemlji. Vlasti su želele pristup šifrovanim porukama korisnika Telegrama, ali Durovu nije palo na pamet da ovo dopusti.

Pred Durova je postavljen izbor: Ili će dati bezbednosnim službama ono što traže, ili će njegova aplikacija biti izbrisana sa "digitalnog lica zemlje". Nijedno od ta dva nije se dogodilo.

Razlog je bio to što je Telegram pronašao načine da zaobiđe "zaštitne zidove" regulatora. Svoj saobraćaj je preusmerio preko američkih Cloud servisa.

Pavel Durov, osnovaè Telegrama. Foto: GettyImages/Steve Jennings/Stringer

Unakrsna vatra

U kombinaciji sa promenljivom IP adresom, to je značilo da kada je Roskomnadzor, ruski internet "nadzirač", pokušao da blokira Telegram, druge web lokacije i servisi bili su pogođeni u unakrsnoj vatri, objašnjava Andrej Soldatov, ruski novinar i ekspert za bezbednosne službe.

Međutim, ova se taktika pokazala kontroverznom.

"Telegram je uspeo da napravi od velikih platformi svoje taoce. Mišljenja o etičnosti ovakvog poteza podeljena su - digitalni aktivisti su ovo pohvalili, ali sa druge strane, ruke kompanije koje su bile zahvaćene blokadom, krivile su za to Telegram, a ne nesposobnost Roskomnadzora", rekao je Soldatov.

Ovakva taktika, na primer, ne bi funkcionisala u zemljama poput Irana ili Kine, gde su napori za cenzuru interneta sofisticiraniji, ali bili su dovoljni da ruske vlasti odustanu od pokušaja zabrane Telegrama. Umesto toga, u čudnom zaokretu, vladini službenici su počeli da ga koriste.