Mašina koja "čita misli": Etički problem ili sledeći stepen tehnologije?

Mašina koja u realnom vremenu pretvara misli u kompletne rečenice mogla bi da unese revoluciju u komunikaciju sa onima koji ne mogu da govore ili da se kreću.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Depositphotos, agsandrew
Foto: Depositphotos, agsandrew

Etički problemi

Iako je tehnologija za pretvaranje misli u rečenice prvenstveno napravljena kako bi pomogla bolesnima, etički problemi su nezaobilazni. Neki stručnjaci kažu da postoji potencijal da se zloupotrebe na zdravim ljudima i iskoriste za praćenje misli, a podaci bi se onda slali "ko zna kome".

Stopa tačnosti je 97%, više nego dvostruko veća od ostalih mašina za dekodiranje moždanih signala, a radi tako što algoritam prikazuje aktivnost neurona u kombinacijama slova i reči.

To omogućava da se u realnom vremenu nizovi reči ispisuju na ekranu uređaja, prenosi Nature Neuroscience.

Ovo bi moglo da pomogne ljudima koji ne mogu da govore ili se kreću. Trenutno, reči se ispisuju vrlo sporo, ali naučnici se nadaju da će se ovo unaprediti.

"Procenat grešaka u rečima je samo tri procenta u proseku", rekao je dr Džozef Makin sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku.

Studija je sprovedena na četiri pacijenta sa epilepsijom koji su bili opremljeni implantatima za mozak radi praćenja njihovih napada. Njihova neuronska aktivnost pretvorena je "reč po reč u rečenicu - i to u realnom vremenu", kako kaže dr Makin.

Kako mašina radi?

Dosadašnje tehnike su imale ograničen uspeh - sa efikasnošću daleko nižom od prirodnog govora. Mogli su da se dekodiraju samo delovi izgovorenih reči, odnosno sve ukupno manje od 40%.

Međutim, izgleda da su dr Makin i njegove kolege uspešno iskoristili veštačku inteligenciju da bi povezali ponašanje moždanih ćelija direktno sa rečenicama.

U spomenutoj studiji, učesnici su naglas pročitali do 50 jednostavnih rečenica dok su elektrode "pamtile" njihovu neuronsku aktivnost.

Signale koje šalje mozak računar je iskoristio da stvori reprezentaciju neuronskih karakteristika koje se redovno javljaju.

Drugom tehnikom i tehnologijom "mašinskog učenja" poznatom kao ponavljajuća neuronska mreža, karakteristike su pretvarane u rečenice. Uređaj je bio u stanju čak i da prepozna pojedinačne reči.

strana 1 od 33 idi na stranu