Računar nema 28 odsto domaćinstava: Preti li Srbiji digitalni jaz?

Nove podele na bogate i siromašne pojavile su se i u digitalnom dobu, a one se najbolje ogledaju kroz "Digitalni jaz".

Izvor: B92
Podeli
Thinkstock / Ilustracija
Thinkstock / Ilustracija

U Srbiji se beleži napredak u informatizaciji, ali je uočljivo i zaostajanje za razvijenim zemljama.

  • IT tržište stagnira od 2008. godine, da bi tek 2017. godine ostvarilo skroman rast od pet odsto, na sadašnjih 467 miliona evra;
  • Ulaganja u IKT su oko 80 evra po stanovniku, a u Evropskoj uniji oko 800 evra;
  • 28 odsto domaćinstava i dalje nema računar niti koristi Internet, dok u Evropskoj uniji samo 10 odsto domaćinstava nema računar;
  • Samo 12 odsto kompanija u Srbiji koristi CRM ili ERP softver;
  • U najvećem delu privrede digitalizacija je na početnom nivou;
  • I dalje je nizak nivo informatičke pismenosti i kulture;
  • Nedovoljno je razvijena telekomunikaciona infrastruktura, a posebno nivo primena širokopojasnog Interneta;
  • Gotovo da i nema razvoja projekata „industrije 4.0“;
  • Tržištu nedostaje oko 20.000 programera.

Sve ove indikatore treba pratiti i preduzimati potrebne mere kako bi se eliminisala opasnost da nas oni uvuku u digitalni jaz.

Digitalni jaz je stanje u kome pojedina društva nemaju dovoljan pristup primenama informaciono‑komunikacionih tehnologija (IKT), a posebno internetu i time su onemogućena da koriste zaostavštinu informacionog društva.

Mogućnosti pristupa zavise od postojanja infrastrukture i ekonomske snage, a mogućnosti korišćenja od obrazovanja i interesa pojedinaca. Kada su navedene mogućnosti smanjene ili minimalne, događa se digitalni jaz. Analizom digitalnog jaza bave se pojedine države i međunarodne organizacije, u nastojanju da sagledaju svoje stanje i preduzmu potrebne mere. Svetska banka je 2015. godine upozorila Srbiju na opasnost da naša zemlja upadne u digitalni jaz.

Postoji mišljenje da će se daljim širenjem primena interneta digitalni jaz smanjivati. Broj korisnika Interneta stalno se povećava i 2018. godine on iznosi 48 odsto svetske populacije. To ipak znači da 52 odsto ljudi i dalje ne koristi Internet, a uočljiv je trend da u najnerazvijenijim zemljama veliki broj ljudi i poslova ostaje van primena interneta i IKT. Bogate i razvijene zemlje su, zahvaljujući IKT‑u, sve uspešnije, a siromašne zemlje imaju sve više teškoća i preti im opasnost od padanja u digitalni jaz.

Smatra se da je lakše sprečiti nego izvlačiti zemlju iz tog problema. Faktori koji dovedu do digitalnog jaza teško se popravljaju u takvom ambijentu.

Foto:gettyimages
Foto:gettyimages

Za izbegavanje digitalnog jaza neophodno je:

  • Ubrzati proces digitalizacije privrede i društva u celini;
  • Podsticati rast investiranja
  • u IKT;
  • Usvojiti strategiju ili program za izbegavanje digitalnog jaza;
  • Primenjivati podsticajne mere za razvoj primena IKT (poreske olakšice, subvencije, porast kvota za studiranje IT, fondovi za inovacije);
  • Razvijati telekomunikacionu infrastrukturu;
  • Obezbediti makrofinansijsku stabilnost i kompetentnu državnu administraciju;
  • Unapređivati IT obrazovanje svih građana, a posebno zaposlenih u privredi i javnim službama,
  • Podsticati naučno‑tehnološki razvoj, inovacije i patentiranja.

U Evropskoj uniji i većini razvijenih zemalja koristi se indeks DESI (Digital Economy and Society Index) za merenje napretka u digitalizaciji privrede i društva. Indikatori na osnovu kojih se izračunava indeks DESI su: povezanost, ljudski kapital, upotreba Interneta, integracija digitalnih tehnologija i digitalne javne usluge.

Prosek indeksa DESI za Evropsku uniju iznosi 50,8. Indeks DESI za Srbiju izračunao je RATEL i on je za 2017. iznosio 35,6. U Srbiji su svi indikatori, izuzev ljudskog kapitala, ispod proseka Evropske unije i zemalja u okruženju. Potrebno je stalno praćenje indeksa DESI, jer ako on počne da pada ili zaostaje za zemljama članicama Evropske unije, onda nam preti digitalni jaz.

Predložene mere, ako se primene, mogu da doprinesu smanjivanju opasnosti od digitalnog jaza u koji siromašne zemlje lako upadaju, a iz koga teško izlaze. Zato iznete podatke i mišljenja treba shvatiti kao blagovremeno upozorenje na opasnosti na putu ka razvijenoj državi s konkurentnom privredom.

Vesti

strana 1 od 37 idi na stranu