Kako srpske škole mogu da stvaraju male programere?

Pre tri godine je u Ujedinjenom Kraljevstvu po jedan ovakav uređaj dat svakom detetu u sedmom razredu. Ovu inicijativu tada je pokrenuo BBC sa 29 partnera, a pre dve godine je ona iz UK došla u zemlje Zapadnog Balkana u obliku projekta "Škole za 21. vek".

Reč je o regionalnom programu usmerenom ka razvoju kapaciteta osnovnih škola u zemljama Zapadnog Balkana koji u Srbiji partnerski vode British Council i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a namenjen je pre svega nastavnicima.

Kako je program zamišljen i šta se trenutno dešava s njim govori Katarina Aleksić, savetnica ministra za digitalizaciju u obrazovanju: "Pred početak ove školske godine Vlada Ujedinjenog Kraljevstva dala je donaciju od deset miliona funti za ceo Zapadni Balkan. U sklopu toga, svih šest zemalja Zapadnog Balkana treba da dobije obuku i micro:bit uređaje. Obuka podrazumeva osnaživanje nastavnika da sprovode nastavu koja kod učenika podstiče kritičko mišljenje i postavlja ih u situacije da rešavaju probleme", rekla je ona za Startit.rs

To znači da nastavnici treba da uče kako da nastavi pristupaju na drugačiji način — da ne stavljaju đake pred gotov naučni princip ako mogu da ih stave u situaciju da sami dođu do spoznaje. Još jedan deo tog pristupa, kaže ona, jeste jačanje digitalne pismenosti u čijem fokusu su i nastavnik i dete.

O tome kako se pokazao projekat koji je prošle godine počeo pilot-fazom, a sada ušao u drugu godinu postojanja, objašnjava Kler Sirs, direktorka British Councila: "Kvantitativni podaci pokazuju da deca koja su učestvovala u pilotu kodiraju s većim samopouzdanjem i da pokazuju veće interesovanje za učenje STEM predmeta u kasnijim godinama, kao i da nastavnici lakše prepoznaju značaj kritičkog razmišljanja i rešavanja problema. Kvalitativne povratne informacije su takođe bile vrlo pozitivne. Deca su rekla da više uživaju na časovima, te da im je uzbudljivo i interesantno, a nastavnici su priznali da primećuju kako su deca kreativna, da razmenjuju znanja i da su motivisana da uče."

Foto: Thinkstock

U Srbiji ovaj projekat trenutno okuplja 25 škola, od kojih je svaka za svrhe jačanja digitalne pismenosti dobila po 30 micro:bit računara. Sam micro:bit uređaj predstavlja računar dimenzija 4×5 centimetara koji može da se kodira, ima detekciju pokreta, ugrađen kompas i Bluetooth, kao i mogućnost povezivanja sa Arduinom, Galileom, Kanom, littleBitsom ili Raspberry Pi-em.

Uređaji su namenjeni učenicima od 10 do 14 godina kako bi se kod njih razvile digitalne veštine, veštine rešavanja problema i kritičko razmišljanje, a biće uključene u projektnu nastavu koja se sprovodi paralelno sa opštim programom nastave i učenja. U skladu sa tim, micro:bit uređaji mogu da se koriste na časovima informatike, ali i u okviru drugih školskih predmeta.

"Po planu se projekat završava krajem maja 2021. godine, kada će sve škole na Zapadnom Balkanu dobiti uređaje. Srbija će dobiti trening za sve nastavnike informatike, a srpske škole će dobiti micro:bitove godinu i po dana ranije od ostalih škola u regionu zbog toga što naši sedmaci od kraja januara nastavljaju da uče Python s kojim su počeli da se upoznaju u šestom razredu", kaže profesorka Aleksić.

Ona dodaje da će se program nastaviti i sa projektnom nastavom u okviru informatike i obavezom da nastavnik informatike sarađuje sa drugim nastavnicima u školi, a u tome će posebnu ulogu igrati micro:bit kao sredstvo koje treba da dokaže đaku da je tehnologija tu za njega i da uz pomoć nje može da reši konkretne probleme.

"Stoji da neće svi nastavnici tome prići razdragano, ali ako im pomognemo kroz video-uputstva, biće im potpuno jasno kako to mogu da primene, što i jeste plan", ističe profesorka.

Foto: Thinkstock

Profesorka Aleksić govori i o tome da je u svrhu implementacije programa British Council raspisao konkurs na početku pilot-projekta putem kog je tražio lokalne trenere koji će obučavati nastavnike. Za sada postoji desetak trenera, ali će već ovog vikenda tim biti proširen. Takođe, British Council ne daje gotovu obuku već dozvoljava da je svaka zemlja oblikuje u skladu s onim što se u njoj predaje.

"Kod nas je fora u tome što smo uveli informatiku kao predmet u osnovnim školama, pa micro:bit uređaji dolaze tačno na vreme da se deci približi Python koji je nešto krući od tehnologija poput Scratcha. Micro:bit omogućava deci da jedan uređaj programiraju u Pythonu i naprave nešto što je konkretno. Sada na nacionalnom nivou možemo da pokažemo deci koliko je Python dobar i upotrebljiv. Zato će micro:bit biti dobar za informatiku, ali i za projektnu nastavu generalno", objašnjava ona.

Poseban izazov je to što nijedan nastavnik u Srbiji nije izašao iz takvog obrazovnog sistema, ali profesorka i ovo gleda s vedrije strane.

"Benefit programa je u tome što kada vidite rezultate svega ovoga i vama se kao nastavniku dopadne da ne radite jednu istu stvar sto godina. Ja sam informatičarka i pitanje je koliko toga se sećam iz fizike. S micro:bitom sam dobila priliku da ponovim strujna kola i doživim taj „aha” momenat. Tako to i deca doživljavaju — „aha, vidi kako ovo radi”. Oni na svoja znanja nadograđuju nova. Stvaraju se nove sinapse koje klasičnim obrazovanjem ne bi mogle da budu stvorene", ističe profesorka Aleksić.

Time se vraćamo na početak i to da "Škole za 21. vek" menjaju tradicionalne paradigme učenja. U eri kada su iste informacije o kojima nastavnik govori na času dostupne na klik i to u zanimljivijem obliku, na ovaj način otvara se sveža prilika da škole stvore okruženje koje podstiče učenje.