"Ljudi me stalno pitaju da li sam čipovan... Jesam, zašto da ne?"

Sve veći broj kompanija, naročito u Velikoj Britaniji, u svoje zaposlene, "iz bezbednosnih razloga", ugrađuju RFID (Radio Frequency Identification) čipove.

Izvor: B92, Engadget
Podeli
Thinkstock / Ilustracija
Thinkstock / Ilustracija

Kritičari ističu da je "put do pakla popločan sličnim namerama", pa ovu situaciju upoređuju sa slučajem kada je Facebook, iz bezbednosnih razloga, od svojih korisnika tražio da među podatke na svom profilu unesu brojeve telefona, da bi kasnije stavio na raspolaganje oglašivačima.

Kompanije koje se bave ovakvom vrstom čipovanja navode da se na to uglavnom odlučuju kompanije koje "rukuju" osetljivom dokumentacijom, pa zbog toga žele da kontrolišu kretanje zaposlenih, kako ovi slučajno ili namerno ne bi došli u kontakt sa njima.

Jovan Osterlund, osnivač švedske kompanije Biohax, koja proizvodi čipove-implante koje kompanije uglavnom koriste, je, u izjavi za britanski Telegraf, rekao:

"Te kompanije rade sa veoma osetljivim dokumentima. Upotreba čipova im omogućava da postave određena ograničenja pristupa. U kompaniji koja zapošljava 200.000 ljudi, to može biti ponuđeno kao opcija, čije prihvatanje ili odbijanje nosi određene posledice. Ali iako 15 odsto ljudi ovo prihvata, vi i danas u kompanijama imate relativno veliki broj ljudi koji ne želi da nosi ni obične kartice za identifikaciju."

Jedan od argumenata kojima se kompanije služe u odbranu od kritika da uvođenje čipova dovodi privatnost zaposlenih do krajnjih ganica jeste to da njihova upotreba štedi novac i omogućava da se neki procesi pojednostave.

Thinkstock / Ilustracija
Thinkstock / Ilustracija

"Osim što zaposlenima ograničavaju pristup određenim zonama unutar komapnije, mikročipovi mogu da se koriste i za druge namene kako bi se ubrzale neke svakodnevne rutine. Tako na primer, zaposleni pomoću čipova mogu za mnogo kraće vreme da kupuju hranu u kantini, brže da ulaze u zgradu i otključavaju elektronske brave na vratima ili da pristupaju štampačima i sličnim uređajima koji su zaštićeni šifrom", kaže Osterlund.

Bio-hakere, međutim, niko ne spominje, kao da od hakovanja čipova koji su implantirani u ljudski organizam ne postoji nikakva opasnost.

Trend čipovanja radnika najprisutniji je u SAD i Velikoj Britaniji, ali sve više "pušta korenje" i u Švedskoj, gde su ljudi, izgleda, mnogo hladnokrvniji kada je "pretvranje u kiborge" u pitanju.

Epicenter, biznis inkubator iz Stokholma, koji na jednom mestu okuplja 100 kompanija i oko 2.000 radnika čipovanje primenjuje od 2015. godine. Do sada je dobrovoljno čipovano njih oko 150.

Jedan od šefova Epicentra Fredrik Kaijser mnogo je "opušteniji" kada je čipovanje u pitanju. On smatra da treba gledati u budućnost:

"Ljudi me stalno pitaju da li sam čipovan. Ja kažem: 'Jesam, zašto da ne?'. Svi se mnogo nešto uzbuđuju zbog pitanja privatnosti i ostalih posledica. U mom slučaju, to je samo stvar toga što ja volim stalno da probam nove stvari. Na čipovanje gledam kao na nešto što će mi omogućiti da brže zakoračim u budućnost."

Vesti

Ministri regiona ujedinjeni oko zajedničke digitalne budućnosti

Ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Vlade Srbije Nenad Popović poručio je danas u Beogradu, na otvaranju regionalne ministarske konferencija o inovacijama "Innovation Talk 2018", da budući razvoj privrede u regionu treba da bude zasnovan na novim tehnologijama i inovacijama.

Vesti četvrtak 29.11. 16:32

Moguće je: Implant u mozgu prevodi misli u tekst

BrainGate2 implant je sistem elektroda koji u suštini prevodi misli u tekst. Uz pomoć ovog implanta omogućeno je da tri paralizovane osobe od vrata na dole, koriste nemodifikovane tablete za pretraživanje interneta, pisanje poruka prijateljima i streaming muzike.

Vesti sreda 28.11. 14:16 Komentara: 9
strana 1 od 36 idi na stranu