Instagrami mržnje

Dovoljno sam star konj da se sećam legendarnih svađa vlasnika Spectruma i Commodorea, kasnije i Amige i Atarija u nešto manjem obimu.

Zato mi nije neobično rivalstvo između vlasnika iPhonea i Android telefona. Vidim u tome neku logiku, neki mit što živi od sedmog vekla. Mi i "oni".

No, nedavni izlazak Instagrama na Android platformu rezultovao je neobičnom jadikovkom korisnika iPhonea, onako tipično malograđanskom tužbalicom kako su se "doselile seljačine i upropastile grad". I zaista, Twitter se prepunio komentarima jabučastih korisnika Instagrama kako je dolaskom Androiđana taj servis upropašćen, gotov, izgubio je svu svoju umetničku vrednost i spušten je na foto-analogiju pevaljki po zadimljenim kafanama.

A Instagram, to je jedan od servisa koji omogućuju korisnicima pametnofona da svojim uređajem slikaju nešto i to nešto predstave drugim korisnicima na nekoj vrsti društvene mreže. I to je to. Ok, osim toga, aplikacija može dodati različite efekte snimljenoj fotografiji, pa ona može dobiti okvir, nijansu sepije, izgled jeftinog kolor filma iz sedamdesetih godina... uostalom, pogledajte sami.

No sličnih aplikacija ima još, koje imaju iste mogućnosti kao Instagram. U čemu je stvar, čemu silno sipanje žuči?

Valja nam priznati: pametni telefon u rukama sposobne osobe može biti izvrsna stvar, pa tako i zapravo slabašni i neugledni fotoaparat koji se svojim mogućnostima, a posebno kvalitetom optike, ne može meriti sa profesionalnim (ili čak niti sa kvalitetnijim amaterskim) fotoaparatima, u rukama stručnjaka može dati izvrsne rezultate.

Pravilno kadriranje, dobar položaj i pravi trenutak čine sliku puno više od pustih megapiksela i skupih sočiva. A imati u džepu spravicu koja može napraviti sliku sasvim prihvatljivog tehničkog kvaliteta čini celu priču još zanimljivijom. Mogućnost deljenja upravo okinutih slika sa ostatkom sveta kako bi se svi divili vašem uratku i (nadajmo se) komentalisali ga - samo još dodaje na popularnosti. To je srž iz koje snagu crpe Instagram i druge takve aplikacije-društvene mreže. Tim više što se u moru sasvim prosečnih korisnika i njihovih sasvim prosečnih fotografija uvek nađe nešto iznad proseka i nekoliko upravo izvrsnih fotografa čije fotke, učinjene istim aparatom kakvog imaju i svi ostali korisnici, pokazuju da je moguće napraviti nešto lepo i vanserijski, a bez potrebe za trošenjem silnog novca na skupu foto opremu.

Najzad, svi vole praviti fotografije, baš svi. Pojavom digitalnih fotoaparata to je postalo jasno, a potpuno je potvrđeno sada kada veliki deo populacije svuda sa sobom nosi fotić i kameru ugurane u telo – telefona.

No, to nam ne objašnjava izraze gađenja na objavu Instagrama za Android, pa ćemo uzroke morati potražiti negde drugo. Istina, bilo je nešto komentara kako Android telefoni imaju tehnički inferiorne kamere, pa će se iz tog, a i iz drugih razloga od sada na Instagramu pojavljivati gomile loših, ružnih fotografija.

Kad je o kvalitetu fotoaparata reč, korisnici iPhonea ne bi trebalo da budu previše bučni. Istina, kamere u tim telefonima su dobre, no one nisu ni u čemu superiorne Android telefonima istog cenovnog razreda. A setimo li se izvesne Nokie 808, čiji fotoaparat ima više nego impresivnih 41MP (pet puta više od iPhone4s) i Zeissovu optiku, pri čemu troši Symbian OS – jasno je ko je pobednik u igri mobilnotelefonskih fotografija.

S druge strane, istina je da jeftiniji Anroid telefoni imaju lošije fotografske mogućnosti, no koliko je to zaista primetno u toj klasi, posebno nakon obrade slike nekim od efekata? Na kraju krajeva, gomiletina instagrama sasvim su prosečne slike, ne posebno kadrirane, ne posebno dopadljive.

Ono što je Instagram učinilo popularnim su lakoća deljenja slika, jednostavnost rada sa različitim efektima i nekoliko dobro promovisanih kvalitetnih fotografa koji su uspjeli iz hardverske konfiguracije iscediti i zadnju kap kvaliteta.

Nema razloga da isto tako ne bude i sa Androiđanima: gomila prosečnih ljudi koji se dobro zabavljaju i nešto izvrsnih ljudi koji rade vrhunske stvari. Zapravo nikakva promena u odnosu na sve ono što je Instagram bio do sad.

Čemu, k vragu, frka?

Reč je, rekao bih, o ekskluzivnosti. O tome da je Instagram bio vrlo popularan servis za vlasnike iOS-om pogonjenih uređaja, a sad će verovatno postati i vrlo popularan servis za vlasnike Androidom pogonjenih uređaja, telefona i tableta. Da Instagram nije tako popularizovan i tako omiljen među svojim korisnicima verovatno ne bi bilo većih problema, ali baš ta popularnost dovela je do konsternacije dela populacije: "naš" Instagram će doći i u njihove ruke!!!

Naravno, nisu svi vlasnici iPhone-a narcistički nastrojeni ego-manijaci elitističke provenijencije; mnogi korisnici ni ne znaju za Instagram, a mnogi koji znaju i koriste Instagram nisu imali nikakvih primedbi na njegovo širenje na "protivničku" platformu.

No, kako je to izvrsno primećeno u CNET-ovom članku na tu temu, reč je o svojevrsnom nakaradnom snobizmu, frktanju bogate ekipe iz prvog sveta na (možda) manje bogatu ekipu iz istog tog prvog sveta; ljudi kojima je posedovanje iPhonea deo društvenog statusa, statusni simbol koji ih izdvaja od ostatka sveta, koji pokazuje kako su oni dovoljno bogati i dovoljno uspešni u životu da sebi mogu priuštiti iPhone (a ne kao oni siromašni gubitnici koji imaju Androide). A da je reč o posve emotivnoj reakciji i želji za ekskluzivnošću govori i podatak da je alternativni softver slične funkcije PicYou, koji je još uvijek ekskluzivno vezan uz iPhone, zabeležio nagli rast interesa upravo nakon objave Instagrama za Android.

Pitam se, šta li bi se dogodilo u glavama tih iSnobova kad bih im pokazao ove naše lokalce, ove što su možda digli i kredit, a svakako se obavezali na dve godine sisanja krvi samo da bi imali iPhone, da ga mogu staviti na sto u kafiću? Baš onaj kakvog imaju ti snobovi što šize zbog Instagrama jer za sebe traže zatvorene grupe i servise koji im govore: "Ti imaš iPhone, tako si bogat i uspešan, tako si poseban."

Autor je jedan od vodećih hrvatskih informatičara i ekspert za slobodni softver, informatički novinar, bivši stručni savetnik za informatiku Grada Zagreba i vlasnik kompanije Operacijski sustavi. Jedan je od 25 najboljih IT konsultanata u Hrvatskoj, prema izboru korisnika tih usluga.